Požar na užičkoj deponiji gase helikopteri, građani najavljuju radikalizaciju protesta FOTO

Odlukom Republičkog štaba za vanredne situacije stigli su helikopteri pa je gašenje požara na deponiji „Duboko“ nastavljeno i iz vazduha. Pored vatrogasnospasilačkih jedinica iz Užica, Ivanjice i Brodareva, siglo je pojačanje i iz Kraljeva i Kragujevca. Procena za stanje pukotine koju je po svemu sudeći izazvala eksplozija još uvek nije završena. Vatrogasci su angažovani na rubnim delovima požara dok se središnji deo gde se pukotina nalazi gasi iz vazduha.

Sve sto se radi potpuno je pogrešno tvrdi Profesor dr Bane Jovančićević koji je danas, zajedno sa predstavnicima DS govorio na konferenciji za novinare.

„Eksplozija do koje je noćas došlo i koja je izazvala požar većih razmera je očekivana jer se u samom startu gašenju pristupilo pogrešno. Nikako žarište koje su i izazvali otpadni gasovi, odnosno metan pre svega, nije se smelo prekrivati nepropusnim slojem, što je učinjeno prekrivanjem zemljom, polivanjem vodom i utabavanjem. Umesto zemlje je trebalo prekrivati peskom ili rizlom kako bi gasovi mogli da se oslobađaju kroz propusne slojeve. Sve što je proteklih dana urađeno povećalo je opasnost za nove eksplozije, što se noćas i desilo“, tvrdi Jovančićević.

Predsednik DS Užice, dr Željko Bacotić kaže da se jedna kvalitetna fabrika, kakva je trebala biti sanitarna pretvorila u običnu deponiju.
„Šta se funkcionalno može izvući iz ove situacije je možda i ključno pitanje. Zaista mislim da stručni ljudi treba da iznađu najbolje rešenja. Legitimni su i zahtevi građana koji traže zatvaranje deponije jer su oni i njihovo zdravlje direktno ugroženi kao i njihovi potomci. Zaista dobro o svemu razmisliti da bi se izašlo sa što manje štete i jasno nastavilo dalje“, smatra Bacotić.

Građani ogorčeni, odgovornost vide u svima, od prvog do poslednjeg direktora deponije a ukupno ih je bilo četiri. Kako kažu, niko više nema na osnovu čega da ovu deponiju nazove sanitarnom pa sve što oni traže jeste njeno zatvaranje.

„Sećam se otvaranja, kaskada koje su trebale da se pune, prekrivaju zemljom ili peskom pa krečom. Od otvaranja deponije do ovog požara mozda je dovežen jedan kamion zemlje, za ovih sedam dana stiglo je hiljade, od kreča ni traga. Sada kada se zapalilo zemlja nam ne treba, može sve da leti u vazduh. Priča se o proširenju, nema proširenja dok sam ja živa. Moj pokojni otac se jedini na Tatincu protivio deponiji. Ja sam imanje ustupila besplatno jednoj porodici koji žive na imanju. Jutros me pitaju šta da rade, kuda da beže“, kroz suze govori meštanka Biljana koja takođe živi neposredno pored deponije.

Radoš Pantelić iz Dubokog više od 20 godina bavi se proizvodnjom malina, ono o čemu svedoči ni je ni sanjao da se može desiti.

„Jutros sam obišao maline i ni jednu pčelu nisam video, što se nikada nije desilo. Ni u malinima ni na bagremu, nigde nema pčele. To znači da se nešto događa a jasno je svima šta. Uvek ću se protiviti pogrešnom načinu rada. Svaka vlast je ostavljala neki trag a niko se nije bavio rešenjem za budućnost što jedio treba raditi“, kaže za Nova.rs Pantelić
„Jutros nas je dočekao otrovni vulkan iznad Lunovog sela. Svi znamo da je naše selo hranilo ovaj grad, Zlatibor, svi su decu hranili našim proizvodima, zdravom hranom iz Lunovog sela. Lužnička dolina je sada dolina otrova odakle će doći najnezdravija hrana. Grdsko rukovodstvo o tome ćuti, vlast pokušava sve da zataška. Kada smo se okupili u ponedeljak, pre njih došla su dva crna džipa sa po dva lica u crnim odelima i kačketima, to su njihove ustaljene metode da nas zaplaše, na to ne nasedamo. Mi se ovde borimo za čist vazduh, čistu vodu, zemljište i sa te zemlje hranu. Slobodu su nam oduzeli a to nam je jedino ostalo i to im nećemo dati“, poručio je mladi poljoprivdednik iz Lunovog sela, Jovan Topalović.

Topalović je pozvao sve građane Užica i okolnih sela da se pridruže protestu koji su najavili za utorak 14.maj u 18 časova.

Među građanima se čulo i da glas protiv uništavanja prirode, poljoprivrede a pre svega života svih Užičana je moralna obaveza svakog čoveka. Ovo što se u Užicu dešava tiče se svih, bez obzira da li se guše u dimu ili ne, otrov će na ovaj ili onaj način stići do svakog pojedinca, ne samo u ovom gradu već širom Srbije.