Postoji bojazan da pravi krivci zbog pogrešno vođene istrage oko pada nadstrešnice u Novom Sadu neće biti izvedeni pred sud

Gajić je u svojstvu advokata i bivšeg predsednika Advokatske komore Beograda u pismu MEDEL ukazao da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu sprovelo "parcijalnu, brzu i pristrasnu istragu", što je suprotno evropskoj tužilačkoj praksi i tako optužilo neke za koje je jasno da neće biti osuđeni, a od odgovornosti sakrilo one koji su krivi, a na koje je ukazalo veštačenje.

Ističući da su republičko i novosadsko tužilaštvo "izvršili opstrukciju pravde", Gajić je naveo da je za veliku građevinsku tragediju okrivljeno 15 osoba, među kojima su i bivši ministar građevine Goran Vesić, zatim dva direktora preduzeća infrastukture železnice Nebojša Šurlan i Jelena Tanaksković, kao i brojni drugi funkcioneri, odgovorni projektanti i inženjeri.

U tako složenom predmetu, u kome je bilo potrebno obaviti veoma kompleksna veštačenja, saslušati veliki broj okrivljenih i ispitati svedoke, upoznati se sa brojnim propisima i tehničkim pravilima koja uređuju oblast građevinarstva, tačnije visokogradnje, propisima i tehničkim pravila iz oblasti konstrukcije objekata, istraga je sprovedena za nepuna dva meseca, ukazao je Gajić u pismu.

On je dodao da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu za sve okrivljene, nakon završetka istrage, predložilo produženje ili određivanje pritvora, što, osim što je neobično, samo po sebi ostavlja utisak da je pritvor predlagan i određivan neselektivno kao neka vrsta odmazde prema okrivljenima.

Gajić smatra da je Više javno tužilaštvom u Novom Sadu, umesto da sprovode sveobuhvatnu i delotvornu istragu što je standard iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i tako doprinese pravu na pravično suđenje, sprovelo parcijalnu, brzu i pristrasnu istragu, želeći da tako udovolji delu "ogorčene javnosti" i pojedinim javnim tužiocima iz vrha javnotužilačke organizacije.

Navodeći da deli uverenje sa MEDEL da javno tužilaštvo treba samostalno da vodi postupak i donosi odluke iz svoje nadležnost, Gajić je istakao da javno tužilaštvo i javni tužioci moraju da budu zaštićeni od pritisaka "spolja"' i "iznutra'", ali da istovremeno i učesnici u postupku moraju da imaju zaštitu od samovolje tužilaca makar ona svoj povod imala u potrebi da se zadovolji "'ogorčena javnost'".

Gajić je naveo da smatra da je neophodno da se MEDEL upozna sa slučajem i eventualno zauzme javni stav o tome da li je sprovedena istraga saglasno standardima Evropskog suda za ljudska prava, da li su okrivljeni izloženi zloupotrebi ovlašćenja od javnog tužilaštva i da li postoji bojazan da neki pravi krivci zbog pogrešno vođene istrage neće biti izvedeni pred sud.