Zašto Goran Vesić ispunjava sve uslove da bude u pritvoru: Odgovor daje Zakon o krivičnom postupku

Čini se da je cela Srbija stala i na momenat ostala bez daha kada se 1. novembra u 11.52 na ljude obrušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu. Na snimku kamera za video nadzor videlo se da ima zatrpanih i pitanje koje je sve mučilo je bilo koliko ima žrtava. Ali, jedan od prvih ljudi koji je reagovao bio je Goran Vesić, tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavom da nadstrešnica nije rekonstruisana. Isti taj Goran Vesić koji je zajedno sa predsednicom pokrajinske Vlade Majom Gojković svečano otvorio rekonstruisanu železničku stanicu 5. jula prošle godine, nepunih pet meseci pre tragedije.

Svedoci, ponajviše inženjer Zoran Đajić, snimci i fotografije, a potom i dokumentacija ogolila je laž koju su pokušali da plasiraju najviši srpski zvaničnici dok su žrtve bile još pod ruševinama, takođe nije uspeo ni pokušaj da se krivica prebaci na arhitektu Imrea Farkaša i neimare iz šezdesetih godina prošlog veka. Bes među građanima je rastao, vlast je nevoljno reagovala, započeta je istraga čiji su dometi vrlo upitni, javnost je zahtevala hapšenje odgovornih za tragediju.

Konačno, hapšenja su i usledila, po mnogima kasno, tek 21. novembra, skoro tri nedelje nakon užasa u Novom Sadu, a među uhapšenima je bio i Goran Vesić, koji je već pre toga podneo ostavku na mesto ministra. Očekivala se odluka o pritvoru.

Pritvor je mera kojom se omogućava nesmetano vođenje istrage i sudskog postupka, a određuje se po nekoliko tačaka, od kojih je Goran Vesić ispunjavao skoro sve. Razlozi za određivanje pritvora regulisan je Zakonom o krivičnom postupku, a postoje 4 razloga za preduzimanje te mere.

U ZKP piše: "Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo:" ako postoji opasnost od bekstva, zatim ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili da će uticati na svedoke. U trećoj tački se navodi opasnost od ponavljanja ili dovršenja krivčnog dela i konačno, tu je i četvri razlog, ukoliko je predviđena kazna zatvora preo 5 godina za krivično delo a okolnosti izvrešnja krivčnog dela su doveli do uznemirenja javnosti.

Opasnost od bekstva je očigledna, Vesić čak ne bi bio ni prvi visoki funkcioner SNS koji je pobegao u inostranstvo kada je u javnost izbila afera vezana, uglavnom, za njihovo poslovanje.

Bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza je pobegao kada je počela da se pominje poreska utaja vredna više stotina miliona evra, isto je svojevremeno uradio i estradni menadžer Saša Mirković kad je došao u sukob sa Vučićem. On je tada pobegao u Crnu Goru, ali je tamo uhapšen i isporučen Srbiji.

Ne zna se ni gde je trenutno Damir Zobenica, funkcioner SNS koji je organizovao provokatore i batinaše po Vojvodini,  Ne zna se ni gde je bivši ministar građevinasrstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, koji se "evakuisao" za svaki slučaj, iako se ne nalazi na optužnici. Očigledno je da među naprednjacima i dosta "nelojalista" koji na prvi znak nevolje pakuju kofere i beže, pa postoji sumnja i da je Vesić jedan od njih.

Manipulacija dokumentacijom

Drugi razlog za određivanje pritvora je uticaj na svedoke, kao i uništavanje, sklanjanje ili falsifikovanje dokumentacije. Umesto da sva dokumentacija vezana za rekonstrukciju železničke stanice bude zaplenjena istog dana, najkasnije sutra, sam Goran Vesić je na konferencije za medije održanoj 4. novembra, prilikom podnošenja iznuđene ostavke, hronološki izneo datume i predmete raznih ugovora, nekih iz 2017. godine, što nedvosmisleno pokazuje da dokumentacija u tom trenutku nije bila oduzeta i da je Goran Vesić ili neko od njegovih saradnika imao pristup i mogao nesmetano da radi sa njom šta god hoće, da je krije, menja, falsifikuje, gubi, uništava, pravi papirnate avione i baca ih sa prozora ministarstva.

Ni to nije bio dovoljan razlog za određivanje pritvora čoveku koji je pustio ljude u Železničku stanicu Novi Sad.

Treći razlog je ponavljanje i dovršenje krivčnog dela.

Vesiću se na teret stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti, za koje je najviša zaprećena kazna 12 godina zatvora. Ovde je na ruku Vesiću išla čudna odluka tužilaštva da se zapravo istražuje samo pad nadstrešnice, ali ne i eventualne finansijske malverzacije, korupcija i pljačka državnog novca, tako da je i pitanje dometa ovog sudskog postupka, čak iako bude završen osuđujućom presudom, jer će srž problema koju je definisana sloganom protesta: "Korupcija ubija" ostala netaknuta.

Četvrtak tačka je uznemirenje javnosti zbog težine krivičnog dela.

Svaki zdrav i normalan građanin Srbije bio je vrlo uznemiren 1. novembra, a upravo je to uznemirenje i bes građana, koji su ogorčeni zbog smrti 15 ljudi i sakaćenja još dvoje mladih dovela do kakve-takve reakcije vlasti.

Ministri Vesić i Momirović podneli su ostavke, a konačno su 21. novembra usledila i hapšenja, a slobode je lišen i prvooptuženi Vesić, koji je pre toga stigao da se oglasi na društvenim mrežama i precizira da se sam javio u policijsku stanicu. Privedenima je prvo određeno policijsko zadržavanje, a onda i pritvor do 30 dana.

Usledila je burleska, koja bi bila čak i pomalo komična da se ne procesuiraju odgovorni za smrt 15 ljudi. Vesić je vrlo brzo počeo da štrajkuje glađu, mada nije jasno zbog koga i kako, da bi mu na kraju "pozlilo" i završio je u apartmanu u bolnici. Advokati bivšeg ministra Vesića iskoristili su svoje pravo, uložili žalbu i novosadski sud koji je poznat po drakonskom pritvaranju učesnika protesta zbog rušenja nadstrešnice, ekspresno je uvažio žalbu i pustio okrivljenog za pad nadstrešnice da se brani sa slobode. Farsa je nastavljena žalbom tužilaštva na ovu odluku suda, ali je žalba nedavno odbijena.

Vučićeva novogodišnja poruka Vesiću

"Ako gledamo neke  benignije situacije, ljudi su za mnogo manje stvari završavali u pritvoru. Ovde je najlakše biti 6 meseci u pritoru zbog pisanja po društvenim mrežama, ali kada ste ministar, ne možete u pritovru ni sedam dana da sastavite. Vesić je i u toj situaciji imao podršku vrha države. Rođeni brat Gorana Vesića zahvalio se Aleksandru Vučiću na brizi. I sada, nakon podizanja optužnice, kada brine 'da neko nevin ne bude osuđen' zbog pritiska javnosti, šalje zapravo poruku Vesiću, Tanasković i Dimovski da i dalje brine o njima. Vučić se direktno meša u istragu, opstruiše je i dalje", ukazuje advokat Ivan Ninić.

Prema njegovim rečima, Vesiću je ostavljeno i više nego dovoljno vremena da utiče na sudski postupak, svedoke i manipuliše dokumentacijom.

"Kada je Vesić prvi put pušten iz pritvora, to je bio jasan pokazatelj da on ima poseban tretman od strane pravosuđa. Tako da je, posle onakvog obrazloženja koje je dalo sudske veće, jasno da se više neće vraćati u pritvor. Tužilac je morao da razume tu poruku i ton, tako da sad ovaj predlog da se bivšem ministru ipak odredi pritvor dat pro forme - da se baci prašina u oči javnosti da se kaže kako tužilaštvo traži pritvor za sve, ali nezavisni sud bira koga će da pošalje, a koga ne. Jedino što zapravo brine ovu vlast, pa i Vesića je eventualna finansijska istraga, zato je i jedno od prvih obraćanja predsednika Aleksandra Vučića upućeno upravo Vesiću i ostalim optuženima, pritijskim drugovima kojih se Vučić nije odrekao ni u nevolji", zaključuje Ninić.

BONUS VIDEO: Bez tokova novca u optužnici za pad nadstrešnice