Poruka studenata u "Utisku" zaposlenima u institucijama: Razumemo da ste možda ucenjeni, da ćete izgubiti posao ako budete radili u skladu sa zakonima - mi smo tu da vas podržimo

"Ustavni sud je sve ali nije ustavan, on bi kao najviši akt Srbije trebalo da garantuje slobodu izražavanja i mišljenja, a mi svakodnevno vidimo na televiziji i ulicama da toga nema", navela je studentkinja Pravnog fakulteta Nina Kanjevac govoreći o današnjem skupu studenata ispred Ustavnog suda u Beogradu.

Što se tiče argumenta da Ustavni sud ne radi nedeljom, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu Aleksa Simić navodi da su oni izašli danas na protest kako bi dokazali da nas Ustav štiti i nedeljom, praznikom, na crveno slovo, 365 dana u godini.

"Rekao bih da je naša sloboda mišljenja uskraćena implicitno i indirektno, jer šta god da kažemo dolazi do određenih reakcija na naše mišljenje - ili budemo blaćeni u medijima, ili nas predstavljaju kao strane plaćenike, ili da smo plaćeni od strane opozicije da rušimo državu. To jednostavno nije tačno. I ne verujemo da neko treba da nam drži ruku preko usta da bi nam zabranio da govorimo, postoji mnogo više načina na koje možete nekome da signalizirate da ne treba da izražava svoje mišljenje", navodi Simić.

Studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Mina Leontijević kaže da je najgori primer uskraćivanja prava studenata na govor i mišljenje upravo ćutanje institucija na njihove probleme koje glasno iznose svakog dana.

"Svakog dana tražimo da se naši zahtevi ispune, ali nas niko ne čuje. Možda mi imamo slobodu da nešto kažemo, ali nemamo tu slobodu da nas neko čuje", ističe studentkinja FDU-a.

Student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Marko Đenadić kaže da je najočigledniji primer nepoštovanja Ustava kršenje slobode okupljanja.

"Vi se negde okupite i pojave se ljudi koji potencijalno žele da vas ubiju. Oni vas tamo gaze po ulici, izlaze iz svojih automobila i kasnije i napadaju, a proklamovana je sloboda. Dakle, sloboda u određenenim granicama, sloboda dok mi kažemo da može, ta neka ograđena sloboda postoji trenutno", objašnjava Đenadić.

On kaže i da je odluka da se ide ispred prostorija Bezbednosno informativne agencije pokazatelj toga što nam se dešava i bila je reakcija na pritiske BIA na studente koji učestvuju u protestima i pozivanje njihovih roditelja na "prijateljski razgovor".

BIA transparentno krši Zakon o zaštiti ličnih podataka i podaci studenata ne bi trebali da se objavljuju bez njihovog pristanka, navodi studentkinja Kanjevac.

"U poslednje vreme možemo da vidimo najniže udace vlasti - spominjanje porodica, aludiranje na političku pripadnost, čak su i pasoši pojedinih studenata objavljivani - što nikako ne sme da se desi", navodi studentkinja i ističe da list koji je objavio pasoše ne bi to uradio da nije znao da neće za svoj postupak snositi nikakve posledice.

Simić kaže da studenti pokušavaju da probude ljude koji rade u državnim institucijama jer su to ljudi koji zapravo imaju neku moć i nadležnosti.

"Iz same te nadležnosti proizilazi ta njihova moć. Potrebno je da ih probudimo u tom smislu da im pružimo podršku. Da im kažemo - razumemo u kakvoj ste poziciji, da ste možda ucenjeni, da ćete možda izgubiti posao ako budete radili u skladu sa zakonima, ali da smo mi tu da ih podržimo, stanemo iza njih i damo vetar u leđa da rade svoj posao u skladu sa zakonom, objektivno i transparentno. Verujemo da je potrebno da tim ljudima pružimo podršku i da taj strah koji postoji u njihovom delovanju sklonimo", navodi student FPN-a.

Jedan od apela vlasti da se prestane sa protestima jeste da su zahtevi ispunjeni, ali kako navodi studentkinja FDU-u, prvi zahtev da se identifikuju i procesuiraju ljudi koji su napali studente FDU i dalje nije ispunjen.

"Naš dekan je podneo krivičnu prijavu, mi smo tražili da tužilaštvo samo reaguje, ali se to nije dogodilo. Sada je pokrenut predistražni postupak i bila su četiri saslušanja 9. i 10. januara. Svi saslušani su negirali da su učestvovali u napadu na studente, a Milija Koldžić se nije ni pojavio na saslušanju 10. januara. Takođe, svedoci još uvek nisu saslušani, nisu ni kontaktirani", kaže Leontijević.

Član Veća opštine Novi Beograd Milija Koldžić će najverovatnije negirati krivicu, ali, kako ističe Leontijević, postoje snimci čitavog incidenta na blokadi ispred FDU, te se studenti nadaju da će tužilaštvo početi da radi svoj posao.

"U mnogim slučajevima, koji se nisu odnosili samo na studentske, već na razne druge proteste koji su se dešavali, vrlo često su ti ljudi sa kapuljačama koji su napadali aktiviste povezani sa ljudima sa vlasti. Ono što je za mene iznenađenje jeste da bez obzira u kojoj je neko stranci ili je neki funkcioner može da pregazi nekoga autom ili da ga prebije pred kamerama čak, a da ne odgovara", smatra studentkinja FDU.

Kanjevac kaže da ti ljudi koji izazivaju incidente na protestima moraju da slušaju naređenja vlasti jer su često zauzeli svoje mesto u koruptivnom sistemu.

"Oni sprovode nasilje nad studentima, a znaju da za to neće odgovarati i njima ovakva situacija imponuje jer pronalaze svoju ulogu u sistemu. Oni znaju da ako ovaj sistem prestane da postoji neće ni njih biti više, u smislu da nemaju nijednu ulogu u društvu", istakla je studentkinja.

Na pitanje šta studenti koji su za blokadu odgovaraju onim studentima koji žele da polažu ispite u januarskom ispitnom roku, studenti su naveli da svi razumeju da se radi o nekom višem cilju i da je otpočeo jedan proces.

"Najbolje saopštenje jeste možda ono uprave PMF-a u Novom Sadu, da će kada se završi blokada doći do nastavka nastave, održaće se potrebne vežbe, predavanja, a onda i ispitni rok. I kada bi se blokada završila za dan, dva, ne možemo očekivati da odmah dođe do održavanja januarskog roka, jer kako bi to izgledalo na Medicinskom fakultetu ili onom koji školuje buduće inženjere, koji nisu odradili dovoljan broj vežbi. Potrebno je razgovarati kako da se nadoknadi gradivo, ali blokada je činjenica, a svi mogu da dođu na plenum i diskutuju", navodi Đenadić.

Student Simić ne smatra da je tačno da blokadama manjina teroriše većinu, već da postoji ogroman broj studenata koji su na tim blokadama.

"U komunikaciji sa našim kolegama vidimo raspoloženje za promene, jedinstvo, spremnost da se međusobno podržimo u svim tim naporima. Mi svi želimo da polažemo ispite, evo ja sam student četvrte godine, ali ne bih voleo da imam diplomu u ovakvom sistemu za razliku od sistema i društva koje bismo mogli da napravimo ako istrajemo u blokadama", ističe student FPN-a.

On navodi da smo svi svesni da postoji stranačko zapošljavanje i nepotizam, te da se ljudi zapošljavaju na osnovu poznanstava a ne njihovih kvaliteta.

"Ja želim da mi ljudi daju određene šanse kada budem stupio u radni odnos na osnovu nekih mojih kvaliteta. Smatram da će društvo tako biti efikasnije i da ćemo napredovati svi kolektivno", kaže Simić.

Student FPN-a kaže i da moramo da institucije uzmemo kao neku osnovu društva i nešto što bi trebalo da deluje bez obzira na volju političke elite koja je trenutno tu, bilo da je u pitanju vlast ili opozicija.

"Institucije treba da budu mehanizam kontrole, ljude koji su na pozicijama i koji bez obzira na političku moć kažu - prekršili ste zakon ili niste prekršili zakon", navodi Simić.

Na plenumima studenata vlada demokratija, a pitanjima dnevne politike se ne bave jer je inistiranje na njima dovodi do razdora, što je i cilj onih koji ih postavljaju.

"Ono što je naša moć i naš štit su naš plenumi i direktna demokratija koju praktikujemo svaki dan. Kroz direktnu demokratiju donosimo odluke i ona je zaslužna što nismo podeljeni. Mi se okupimo oko nečega što bi mogli da nazovemo ideološtki minimun, a to su trenutno plenumi i zahtevi. Mi smo zajedno oko toga i tu smo svi jednaki. Mi nismo svi isti, naša mišljenja se razlikuju, imamo različite stavove, zanimaju nas različite stvari, ali postoje stvari oko kojih smo svi ujedinjeni i o kojima kroz plenume donosimo odluke", navodi Leontijević.

Ona ističe i da RTS ne samo da ne radi svoj posao i ne samo što ne izveštavaju o studentskim protestima, nego uskraćuju građanima informacije koje su od javnog interesa.

"Mostarska petlja je protest koji ni na jedan način nije bio najavljen na RTS-u. Oni time se nisu samo oglušili o studente, ali je informacija da li će jedna od najvažnijih saobraćajnica u gradu biti blokirana petkom popodne informacija koju građani zaslužuju da znaju, nešto što je javni interes. Problem sa institucijama je to što se umesto javnog interesa sprovodi privatan interes. To je šablon koji vidimo i u RTS-u, tužilaštvu, BIA...", navodi studentkinja FDU-a.

Na pitanje šta bi poručili građanima kojima prete otkazima zbog podrške studentima, Simić kaže da svi treba da podnesu neke žrtve kako se ne bi dešavale tragedije kao što je Novi Sad.

"Drugo, mi smo društvena grupa koja veoma dobro vlada tehnologijom i svi smo svesni koliko brzo stižu vesti danas i jedna od naših prednosti jeste da ako se nekakva otpuštanja dese iz nekih političkih motiva, mi smo tu da budemo glasni oko toga. Verujem i da ako javnost ima svoje oko na tim stvarima da ti ljudi neće nestati toliko lako sa svojih pozicija", objašnjava Simić.

Student FTN-a navodi da nije istina da studenti nemaju šta da izgube, jer su stigli do određenog dela njihovog studiranja u šta su uložili dosta truda.

"Evo, zar nije apsurdno? Ja sam došao do četvrte godine, položio 29 ispita do sada, imam još par koje bih položio preko projekata i postao budući programer. Relativno solidna plata, mogao bih da odem i u inostranstvo, a vidite čime se ja bavim - ušao sam u blokadu. Pomalo bi me bilo sramota da se pogledam u ogledalo za par godina i da kažem da nisam učestvovao u ovome, zato što mislim da taj neki viši cilj - rad institucija, borba za pravdu, solidarnost sa kolegama su ispravni", kaže Đenadić.

Kanjevac navodi da ako posmatramo ovo stanje u državi, ona sebe ne vidi ovde, ali da je to i motivisalo da nešto promeni.

Simić je rekao da sebe vidi u nekoj bližoj budućnosti u nekom normalnijem društvu, gde su korupcija, nasilje i sve pojave koje nas trenutno prate iskorenjene.

"Sebe vidim kao nekoga ko će za deset godina biti ponosan što je danas bio na blokadama i što je doneo neku promenu svom društvu. Ne bih dozvolio sebi da propustim ovako nešto, verujem da je ovo istorijsko dešavanje i da ostavljamo neko nasleđe budućim studentima, građanima, pa i srednjoškolcima koji nas podržavaju", ističe student FPN-a.

Leontijević je rekla da bi za deset godina volela da živi u društvu gde bi kulturni radnici mogli da se bave kulturom bez da razmišljaju o tome ko je na vlasti i da li je ta kultura podobna ili nepodobna.