Porođaj kojeg se ginekolozi plaše: Za carski rez su molile porodilje čije su bebe na rođenju preminule

Brojne porodilje optužuju ginekologe da su im deca umrla po rođenju, jer su u porođajnom kanalu ostala bez kiseonika, dok su oni insistirali na prirodnom porođaju. Međutim, ginekolozi tvrde da je carski rez operacija, koja sa sobom nosi velike rizike.

“To je kao i svaka druga operativna metoda. Komplikacije od carskg reza su brojne. Posle ovog zahvata, kod porodilje može doći do tromboze, embolije, raznih infekcija, upala rana, apscesa, vezanih creva, što je sve daleko češće, nego kod prirodnog porođaja. Danas se porođaj carskim rezom, međutim, usavršio u odnosu na pre nekoliko decenija, pa su komplikacije retke, ali ih i dalje ima. Ukoliko se, recimo desi da dođe do infekcije materice, postupak se završava vađenjem materice, što nije slučaj samo u Srbiji, već u celom svetu”, objašnjava za Nova.rs dr Mima Fazlagić, specijalistkinja ginekologije i akušerstva.

"Carski" samo ako je život u pitanju

Akušeri, smatra ona, izbegavaju da porađaju ženu na carski rez, osim ako je ovaj zahvat baš neophodan i ako je u pitanju spašavanje života.

“Uglavnom deca koja se rodi carskim rezom, tokom života imaju slabija pluća, podložna su raznim bolestima, u mnogo većoj meri nego ona koja se rode prirodnim putem. Do pre tri decenije, akušeri su upotrebljavali sve moguće veštine samo da izbegnu carski rez. U to vreme tehnika nije bila razrađena. Bilo je mnogo komplikacija, a carski se radio u osam do devet odsto porođaja, dok je danas prisutan u više od 35 odsto. Nekada se carski rez radio samo ako akušer posumnja da će majka ili beba umreti”, priča doktorka Fazlagić.

Izvođenje carskog reza menjalo se iz godine u godinu, ali se uvek radilo samo ako je medicinski indikovano.

“Bilo je to u najkritičnijim situacijama, a sve do tada se išlo na prirodan porođaj. Samo ako postoji rizik da porođaj prouzrokuje smrt mame ili bebe, radio se carski. Takođe, ako procenat carskog reza raste u nekoj bolnici ili čitavoj državi, a smanjuje se smrtnost beba i majki, onda taj zahvat ima smisla. Međutim, ako procenat ovakvih porođaja raste, a smrtnost je ista ili se povećava, onda se ne radi kako treba. Izvođenje carskog reza menjalo se decenijama, kroz istoriju medicine. Šivenje, davanje anestezije, sve se to prilagođavalo i tražio se najbolji način za ovaj zahvat sa najmanje komplikacija i posledica”, objašnjava doktorka.

Čak i poznate mame, tvrdi ona, za koje se ranije govorilo da dobrovoljno pribegavaju carskom rezu, danas se pre odlučuju za prirodan porođaj.

“I danas se dešava da ga trudnice zakazuju, ali ne zato što je medicinski indikovan. Poznate mame rade to zbog estetike, ali sve manje. Ipak, carskim rezom se, istina, ne širi vagina, ali rez na stomaku, ta stepenica koja se napravi, ostaje zauvek. Stomak je presečen na pola, tako da se ne isplati da priželjkuju carski, pa sada sve više mama traži prirodan porođaj. Istraživanja pokazuju da bi se čak 75 odsto žena porodilo bez babica i doktora, jer je porođaj nezaustavljiv proces, a uvek će se naći neko da preseče pupčanik”, ističe dr Fazlagić.

Insistiraju na prirodnom porođaju

Zabluda je što većina žena misli da je carski rez alternativni put da prespavaju porođaj. Međutim, pričaju ginekolozi, posle carskog reza rana boli danima i teži je oporavak nego posle prirodnog porođaja, jer je u pitanju klasična abdominalna hirurgija, koja nosi sve komplikacije i rizike kao i svaka druga operacija u trbuhu.

Međutim, porodilja Marica Mihajlović, čija je priča prošle nedelje uzburkala javnost u Srbiji i čitavom regionu, optužila je ginekologa u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica za akušersko nasilje i grešku na porođaju, nakon koje je njena beba umrla. Ona je, naime, izjavila, da je doktora molila da je porodi na carski rez, a on je insistirao da se dete rodi prirodnim putem. Zbog nasilnog porođaja, kako je ispričala Marica, dete je preminulo nekoliko sati posle rođenja.

Nakon nje, u javnost su istupile desetine žena, koje su optužile lekare za nasline porođaje, u kojima je došlo do komplikacija sa detetovim zdravljem ili do fatalnog ishoda po bebin život, jer, kako tvrde, ginekolozi su odbijali da urade carski rez.

Podsetimo, u Srbiji se godišnje obavi više od 70.000 porođaja, a četvrtina se završi carskim rezom. Iz godine u godinu broj ovih intervencija raste.  Stručnjaci smatraju da se i do 35 odsto porođaja obavi carskim rezom.

Ovaj operativni zahvat sa sobom nosi brojne dugoročne rizike za majku i za dete. Međutim, ako je carski rez zdravstveno opravdan, onda su kratkoročne prednosti važnije od dugoročnih rizika. Naime, Svetska zdravstvena organizacija i stručne organizacije, uglavnom su saglasne da otprilike 10 do 15 odsto porođaja treba dovršiti carskim rezom.

***

BONUS VIDEO: Prof. dr Ljiljana Mirković: Zašto je prirodni porođaj zdraviji od carskog reza?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=profdrljiljanamirkovizatojeprirodniporoajzdravijiodcarskogreza-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5556757"]