Pismo vlasnika iz Prilepske: Ko je zaista žrtva celog procesa

Društvo 28. sep. 202012:02 > 12:18
Podeli:
Kuća u Prilepskoj 7 Foto: Privatna arhiva

Povodom informacija o pokušajima iseljenja porodice Vuksanović iz objekta u Prilepskoj ulici u Beogradu, redakciji Nova.rs javili su se i predstavici druge strane u sporu, koji tvrde da polažu pravo na pomenutu nepokrenosti.

Njihovo pismo objavljujemo u celosti:

„U susret prinudnom iseljenju porodice Snežane Vuksanović iz naše kuće u ulici Prilepska broj 7 u Beogradu, a kao odgovor na uporno širenje dezinformacija sa ciljem da to iseljenje po treći put osujete, mi, suvlasnici kuće prinuđeni smo da se javnosti obratimo ovim pismom i pokušamo da pojasnimo neke činjenice.

U našoj kući je decenijama, sve do svoje smrti 1998. godine, mirno živeo zaštićeni stanar Milan Marinković. Kada je on preminuo, mi kao vlasnici nismo o tome bili obavešteni, već smo slučajno saznali da je našu kuću zaposela Snežana Vuksanović, koja je tvrdila da je unuka pokojnog zaštićenog stanara, ali nije imala bilo kakvog pravnog osnova da tu boravi, s obzirom da se stanarsko pravo ne nasleđuje.

Foto: Privatna arhiva

Iako su njeni roditelji bili vlasnici stana u Beogradu na drugoj adresi, Snežani i njenom suprugu Zoranu Vuksanoviću se mnogo više svidela ideja da se sa svojom porodicom nastane u Prilepskoj, pa su, uz svesrdnu asistenciju određenih službi Opštine Savski venac, pokušali da svoj boravak u njoj ozakone.

Potom smo, a na naše zaprepašćenje, otkrili da su Vuksanovići, nelegalno i bez pitanja, počeli da menjaju izgled kuće, kako bi je prilagodili svojim potrebama. Staru predratnu i potpuno legalnu kuću urnisali su nelegalnom gradnjom, što smo momentalno prijavili građevinskoj inspekciji Opštine Savski venac tražeći uklanjanje svih preduzetih radova, ali inspekcija iz nama nepoznatih razloga nije reagovala. Brojna obraćanja Javnom pravobranilaštvu Opštine Savski venac takođe su ostala bez odgovora.

Znajući da nam predstoji mučna parnica, koju smo želeli da izbegnemo, tokom 2001. i 2002. godine predllagali smo Vuksanovićima dogovor, uključujući i rešenje da oni po diskontovanoj ceni otkupe naše udele. Sastanak sa vlasnicima, koji je tim povodom organizovan, gospodin Vuksanović je demonstrativno napustio bez želje za dogovorom, osećajući se, izgledalo je, vrlo sigurnim i zaštićenim u svom nelegalnom postupanju.

Tokom parnice koja je trajala punih 11 godina, a koja je pored Vuksanovića obuhvatila i Opštinu Savski venac, četiri stara suvlasnika kuće su preminula ne dočekavši njegov sudski ishod. Iako nas je dugogodišnje suđenje finansijski i emotivno veoma iscrpljivalo, sve vreme smo se koristili isključivo pravnim sredstvima. Za to vreme, suvlasnici kuće kojima je onemogućeno korišćenje svoje imovine bili su penzioneri, samohrane majke u oskudici, izbeglice ostale bez krova nad glavom i roditelji studenata iz unutrašnjosti, za čije se školovanje iznajmljuju stanovi. Žive u Laćarku, Beogradu, Nišu i Kikindi. Vuksanovići u Prilepskoj 7 tokom ovog procesa stanuju potpuno besplatno.

Pravosnažnom presudom, koja je potvrđena na svim redovnim i vanrednim sudskim instancama, naloženo je Snežani Vuksanović da se sa svim licima i stvarima iseli iz kuće. Uprkos tome, već punih šest godina Vuksanovići se opiru da na miran način postupe po pravosnažnoj sudskoj presudi.

Otkako je otpočeo postupak prinudnog izvršenja sudske presude, Vuksanovići u sredstvima informisanja plasiraju neistine i izvrću činjenice. Da bi dodatno uznemirili javnost i sebe predstavili kao žrtve, angažuju organizacije koje se zalažu za princip da niko ne sme ostati bez krova nad glavom. Ovaj princip socijalne pravde smatramo humanim i podržavamo ga, ali postavljamo pitanje da li on uključuje i rešenje da se krov nad glavom sme obezbediti na bilo koji način, pa čak i grubom otimačinom?

Čvrsto rešeni da ne posustanemo, ostavljamo javnosti da sama donese zaključak o tome ko je zapravo žrtva u ovom slučaju.

Vlasnici nepokretnosti u ulici Prilepska broj 7 u Beogradu:

Stanimir Marković, Nada Lukić, Natalija Blaževski, Daniela Ćeranić, Nada Ivezić i Olga Bulić“

 

Komentari

Vaš komentar