Umesto da mu predškolski dani ostanu u najlepšem sećanju, šestogodišnji Kristijan Sremčević iz beogradskog naselja Mirijevo, prema rečima njegovog oca Vladimira, preživljava pakao i to samo zbog toga što ima jedan oblik autizma. Vladimir za Nova.rs tvrdi da se zaposleni u vrtiću ""Draguljče" ne ophode prema njegovom sinu na način na koji bi trebalo, kaže da logoped i psiholog u ustanovi nijednom nisu tražili da porazgovaraju s mališanom, a kap koja je prelila čašu jesu modrice po telu s kojima Kristijan, navodi on, često dolazi kući. Vaspitačice navodno ne znaju odakle te povrede, dok se direktorka "pravi luda". Zbog svih dešavanja, Vladimir se obratio prosvetnoj inspekciji za pomoć.
Beograđanin Vladimir Sremčević tvrdi da je njegov šestogodišnji sin Kristijan diskriminisan u vrtiću „Draguljče“ u beogradskom naselju Mirijevo zbog toga što ima jedan oblik autizma.
Vladimir je, kako navodi za Nova.rs, uredno konkurisao za vrtić, ali ga njegovo dete nije dobilo. Pošto živi u blizini, obratio se vrtiću „Draguljče“ s molbom da Kristijan pohađa predškolski program u njihovoj ustanovi, a koji je inače, obavezan. Tvrdi da ga je upravnica vrtića odbila.
Ipak, nekako je uspeo da upiše dete u ovaj vrtić. Međutim, tu se njegova tortura ne završava.
Kaže da u vrtiću ništa ne funkcioniše onako kako treba, da dete često dolazi kući s modricama po telu, dok vaspitačice ne daju konkretno objašnjenje šta se dogodilo. Zato se požalio prosvetnoj inspekciji.
Ali ni od njih nema odgovora.
„Toliko sam očajan, razočaran i ponižen, a ne znam zbog čega kad smo mi normalni, obični ljudi kao i svi drugi. Samo se borim za dobrobit mog deteta koje je diskriminisano na celoj opštini Zvezdara. To je duga priča. No, ne mogu više da ćutim na Kristijanove modrice na koje niko nema normalno objašnjenje šta se zapravo dogodilo. Ovo nema ni u horor filmovima“, kaže Vladimir za naš portal.
Priča da je čitava tortura počela onog momenta kada je podneo zahtev za vrtić za Kristijana. Navodno, na celoj opštini Zvezdara nije bilo mesta za njegovo dete zato što je autistično.
Tada mu je „pukao film“.
„Rekli su nam da na celoj opštini nema vrtića za bolesno dete. Mi smo uz dokumentaciju priložili i papir u kom piše da su lekari stručnjaci naložili da je Kristijanu boravak u vrtiću deo lečenja, međutim ništa. Predškolska ustanova Zvezdara je odbila da ga upiše u neki vrtić, nisu hteli da prime bolesno dete. Uzeo sam odbijenicu i uputio se u vrtić ‘Draguljče’ koji se nalazi na pedesetak metara od nas s molbom da prime moje dete u njihovu ustanovu. Međutim, upravnica je rekla da nema šanse da ga prime. Znate kako sam se osećao kada nisam uspeo da upišem svoje dete u vrtić? Grozno“, ističe Vladimir.
PROČITAJTE JOŠ:
Kada je napokon uspeo da upiše dete u vrtić, trebalo je ispuniti sledeću stavku – dobijanje usluge ličnog pratioca za mališana.
„Mi smo se prijavili za uslugu ličnog pratioca, bili smo 200. na listi. Poslao sam mejl gradonačelniku i zaštitniku građana, Bogu hvala, primili su moj mejl i ubrzali proces dobijanja usluge, tako da je Kristijan dobio svog pratioca. Međutim, nismo bili zadovoljni tom ženom, ona je sve nešto kalkulisala. Radila je tri-četiri posla, bila je s detetom tri sata u vrtiću, a onda ga dovede kući i kaže da se bacao i da nije želo da ostane, a ustvari je žurila na drugi posao. Pakao“, objašnjava on.
A onda su krenule prave noćne more – Kristijan je, prema Vladimirovim rečima, dolazio iz vrtića s modricama po telu.
„U tri dana dete je došlo sa preko dvadeset modrica. Ja ga svako veče kupam, ne znam kako su u vrtiću milili da će to tako neopaženo da prođe, modrice se kreću od lista desne noge, pa preko kolena, butina, rebara pa do desne ruke. Isprva nisam hteo da dižem frku, mislio sam: primili su ga u vrtić, blizu nam je, dobio je pratioca, ali treće veče sam pukao, pozvao sam pratioca i tražio objašnjenje otkud modrce. Kazala je da se igrao sa nekom devojčicom, ona ga je navodno gurnula i on je pao na kolica za hranu. Sutradan pitam vaspitačicu šta se dogodilo, ona čas kaže da je pao, čas da nije. Ništa ne razumem, ali ajde, završi se to tako, ne znajući i dalje otkud modrice“, priča dalje Vladimir.
PROČITAJTE JOŠ:
On i supruga su, potom, zatražili novog pratioca jer im, kako kaže Vladimir, prvi više nije odgovarao.
„Pre dva meseca Kristijan je ponovo došao kući s modricama. Na njegovoj levoj ruci bilo je sedam modrica, pozovem pratioca i pitam šta je bilo, ona kaže da Kristijan nije hteo da sedne da jede, pa ga je vaspitačica vukla za jednu ruku, a pratilac za drugu. Kaže da ju je vaspitačica naterala na to. To ne možete da radite ni sa potpuno zdravom decom, a kamoli sa detetom koje ima autizam. Ja 28 godina radim u prosveti, nikada nijedno dete nisam dotakao“, ogorčeno kaže Vladimir koji radi kao profesor na jednom fakultetu.
Pozvao je vaspitačicu, a ona je, kaže, rekla da ne zna ni za kakve modrice.
„Kroz pola sata sam se pojavio u vrtiću. Zavrnem Kristijanu rukave da vide modrice. Ona ćuti. Pozovem upravnicu, ona nije tu. Do nje nikako doći“.
Bilo je, napominje, i drugih stresnih situacija. Ni za njih nije bilo objašnjenja, navodi Vladimir.
„Vaspitačica insistira da sva deca peru ruke, a Kristijan ne želi. Jedno jutro ga je preda mnom odvukla da pere ruke. Rekao sam joj: Pustite ga, jeo je kući, ne mora da pere ruke niti da jede. Ona je posle rekla kako sam je napao. Ali prešao sam preko toga, iako je bila gruba prema mom detetu. Onda se dogodilo to da je na Kristijana pala jelka. Vaspitačica mi je rekla da dete ima ima dve male tačkice na leđima. Kada sam video kući, rekoh u redu, nije strašno, dešava se. Međutim, kada sam ga kupao uveče, opet ugledam modrice, jedna na levoj butini, druga ispod guze koja je bila otekla i imala je krvavi podliv i treća ispod kolena. To veče otkazujem pratioca i sutradan zovem vrtić i kažem da to više nema smisla. Pokušavam da nađem upravnicu, nigde nikoga, odlučujem da Kristijan ne ide u vrtić nekoliko dana i pišem mejl prosvetnoj inspekciji“.
Dodaje da su on i supruga odveli dete kod psihijatra koji je doneo zaključak da mališan ima velike traume zbog vrtića.
„Kada je Kristijan posle krenuo u vrtić, nije želeo da uđe unutra, plakao je, skakao. Šta da vam kažem… Kristijan već pet meseci ide u vrtić koji ima i logopeda i psihologa, a nijedan ga nikada nije video niti pričao s njim. Znači, niko ne ferma bolesno dete koje je zaostalo u govoru i treba mu pomoć. Upravnica kaže da logopedi ne rade s decom, odnosno ne rade individualno nego savetuju vaspitačice kako da rade s decom. Zamislite“, kaže naš sagovornik.
Kap koja je, kaže, prelila čašu bilo je kada mu je na ogradu okačena cedulja iz Centra za socijalni rad Zvezdara, a u kojoj piše da moraju svi porodično da dođu na razgovor.
„Piše da su dobili dopis iz predškolske ustanove Zvezdara i pozivaju nas sa detetom na razgovor. Razgovor je bio zakazan za 12 sati, a ja sam video cedulju u jedan sat, tako da nismo otišli. Unajmio sam advokata jer ne znam otkud sad to. PU Zvezdara je njima nešto napisala, ali ne znam šta. Zbog čega sad to? Zastrašuju me ili šta već? Osećam se zaista bezveze i poniženo zbog svih dešavanja. Dakle, sve se to događa mesecima, tu su dva vaspitača i pratilac. Kako je to moguće? Kada bih mogao da prodam kuću na Zvezdari, otišao bih u inostranstvo i više nikada se ne bih vratio. Toliko mi se sve smučilo. Ako se meni, doktoru nauku, dešavaju ovakve stvari odnosno mom sinu, mogu da zamislim kako se ophode prema drugoj deci čiji roditelji su, da kažem, manje vidljivi“, navodi on.
Vladimir je celu situaciju izložio i Ministarstvu prosvete, a od njih je dobio odgovor da su kontaktirali ustanovu i da je u toku postupanje, te da u narednom periodu može da očekuje odgovor.
Navode i da je ustanovi savetovano da preduzme sve neophodne mere kako bi stvorila uslove za siguran boravak deteta u vrtiću.
Ekipa redakcije Nova.rs kontaktirala je upravnicu vrtića „Draguljče“, ali se na telefon javila njena zamenica koja je rekla da nema komentar i da će upravnici preneti našu poruku.
Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor od vrtića, ali ni od PU Zvezdara koje smo takođe pitali za slučaj porodice Sremčević i šestogodišnjeg dečaka.
BONUS VIDEO: Hoće li decu imati ko da čuva: Privatni vrtići ne veruju gradu, Šapić im poručuje – sve je to zbog izbora
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare