Esport na fakultetima? Evo šta kaže turski stručnjak: "Mladi ljudi ga vide kao karijerni put - celokupni pristup učenju treba promeniti"

U Baru je od 24. do 26. aprila održan Montenegro Future Festival, a jedan od važnih gostiju bio je u Čakir, koji je imao priliku da predstavi svoje viđenje esporta i inovacija koje menjaju svet.

Kako se pojavila ideja o razvoju prvog zvaničnog univerzitetskog nastavnog plana i programa za esport u Turskoj i koji su bili najveći izazovi u tom procesu?

"Ideja se pojavila kao rezultat dugotrajnog posmatranja i direktnog iskustva u toj oblasti. Poslednjih godina, ekosistem esporta u Turskoj je brzo rastao, milioni mladih ljudi aktivno igraju igrice, prate timove i teže da budu deo ovog sveta. Međutim, primetio sam da se ovo snažno interesovanje uglavnom razvijalo na neformalan i nestrukturiran način, bez obrazovne podrške. Kao univerzitetski predavač, bio sam u stalnoj interakciji s mladim ljudima i iz prve ruke sam svedočio da oni esport vide ne samo kao hobi već i kao potencijalni karijerni put. Uprkos tome, postojao je jasan nedostatak akademskog okvira koji bi podržao i usmeravao ovaj potencijal. Ovaj jaz doveo je do ideje o strukturiranju esporta kao multidisciplinarnog područja studija na univerzitetskom nivou.

Sama priroda esporta učinila je ovu ideju još značajnijom. Esport nije ograničen samo na igrače. Uključuje više komponenti kao što su emitovanje, upravljanje događajima, marketing, kreiranje sadržaja, analiza podataka, psihologija performansi, pa čak i pravo. Stoga, nastavni plan i program koji smo razvili nije bio osmišljen da se fokusira isključivo na veštine igranja, već kao holistički sistem koji omogućava studentima da se razvijaju u različitim ulogama unutar ekosistema. Naš cilj je bio da obrazujemo ne samo vešte igrače, već i dobro opremljene profesionalce koji mogu zadovoljiti potrebe industrije.

Jedan od najvećih izazova s ​​kojima smo se suočili bio je sticanje priznanja za esport kao legitimno akademsko polje. U tradicionalnijim obrazovnim perspektivama, igranje se često doživljava kao gubljenje vremena. Prevazilaženje ove percepcije zahtevalo je od nas da predstavimo snažne dokaze, uključujući međunarodne primere, ekonomski obim esporta, njegove mogućnosti za karijeru i njegov uticaj na mlade. Uveravanje akademskih institucija i donosilaca odluka bila je jedna od najkritičnijih faza procesa.

Još jedan veliki izazov bila je potreba za dizajniranjem nastavnog plana i programa od nule. U to vreme, nije postojao lokalni model u Turskoj na koji bismo se mogli direktno pozvati. Analizirali smo najbolje globalne prakse, a istovremeno smo se fokusirali na izgradnju strukture koja odgovara lokalnom kontekstu i koja je istovremeno praktična i održiva. Osiguranje ravnoteže između disciplina, ažuriranje sadržaja i integrisanje teorije s praksom zahtevali su pažljivo planiranje i kontinuirani razvoj.

Osim toga, izgradnja snažnog mosta između akademske zajednice i industrije bila je ključna. Budući da je esport brzo razvijajuća oblast, nastavni plan i program morao se uskladiti sa stvarnim potrebama industrije. Iz tog razloga, uspostavili smo saradnju s timovima, emiterima, organizatorima događaja i tehnološkim kompanijama kako bismo stvorili prilike za studente da steknu praktično iskustvo.

Uprkos svim ovim izazovima, entuzijazam, kreativnost i motivacija mladih ljudi postali su najjača pokretačka snaga ove inicijative. Danas verujem da integracija esporta u formalno obrazovanje ne predstavlja samo važan korak za Tursku, već i vredan model na međunarodnom nivou. To pokazuje da se esport može razviti izvan hobija u strukturirano polje učenja i održiv karijerni put. U mnogim zemljama esport još uvek nije u potpunosti priznat kao akademska disciplina", počeo je Čakir.

Šta smatrate bitnim za njegovu potpunu integraciju u sisteme visokog obrazovanja širom Evrope i šire?

"Da bi se esport u potpunosti integrirao u sisteme visokog obrazovanja širom Evrope i šire, prvo ga je potrebno pravilno definisati i pozicionirati. U mnogim zemljama, esport se i dalje doživljava jednostavno kao 'igranje igara'. Međutim, esport je složen i multidisciplinarni ekosistem koji okuplja oblasti kao što su tehnologija, komunikacija, sportska nauka, biznis, psihologija i mediji. Stoga je jasno komuniciranje ove višedimenzionalne strukture kreatorima politika, akademskim institucijama i široj javnosti ključni prvi korak ka njegovom priznanju kao akademske discipline.

Još jedan bitan faktor je razvoj jakih, standardiziranih nastavnih planova i programa. Trenutno ne postoji široko uspostavljen globalni okvir za obrazovanje u esportu. Univerziteti treba da osmisle fleksibilne, ažurne programe koji kombinuju teorijsko znanje s praktičnim veštinama, a istovremeno su usklađeni s potrebama industrije. Podržavanje ovih programa kroz međunarodnu saradnju, programe razmene i zajedničke inicijative može značajno ubrzati njihovu integraciju i uticaj. Podjednako je važno izgraditi snažnu vezu između akademske zajednice i industrije. Budući da je esport brzo razvijajuća oblast, obrazovni programi moraju ostati usko usklađeni sa dinamikom stvarnog sveta. Partnerstva sa programerima igara, esport timovima, emiterima, organizatorima događaja i tehnološkim kompanijama mogu studentima pružiti praktično iskustvo, mogućnosti za praksu i jasnije karijerne puteve nakon diplomiranja.

Javna politika i institucionalna podrška takođe igraju ključnu ulogu. Zvanično priznavanje esporta, uspostavljanje standarda kvaliteta i stvaranje mehanizama podsticaja mogu ohrabriti univerzitete da ulažu u ovu oblast. U Evropi, jača saradnja između zemalja i razmena najboljih praksi dodatno bi podržale kohezivniji i ubrzaniji proces integracije.

Još jedan ključni element je razvoj kvalifikovanih edukatora. Broj akademika specijalizovanih za esport je još uvek ograničen. Stoga je važno i unaprediti postojeće akademsko osoblje i direktno uključiti stručnjake iz industrije u obrazovne procese. Ovaj hibridni pristup može osigurati da studenti steknu i akademsko znanje i praktičnu stručnost.

Konačno, transformisanje percepcije javnosti je suštinski deo ovog procesa. Porodice, edukatori i društvo u celini treba da prepoznaju esport ne samo kao oblik zabave, već i kao legitimno polje za učenje, produkciju i razvoj karijere. Kako se ova percepcija bude razvijala, esport će moći uspostaviti jače i održivije mesto unutar formalnih obrazovnih sistema. Ukratko, potpuna integracija esporta u visoko obrazovanje zahteva kombinaciju pravilnog pozicioniranja, snažnih nastavnih planova i programa, saradnje industrije, podrške politikama, kvalifikovanih edukatora i povećane društvene svesti."

Vaš rad povezuje akademsku zajednicu, vladine institucije i industriju. Koliko je teško uskladiti interese ova tri različita sektora prilikom razvoja okvira za esport obrazovanje?

"Usklađivanje interesa akademske zajednice, vladinih institucija i industrije jedan je od najizazovnijih, ali i jedan od najkritičnijih delova razvoja okvira za esport obrazovanje. Svaki od ovih sektora posluje s različitim prioritetima, vremenskim rokovima i definicijama uspeha. Akademska zajednica se obično fokusira na naučnu dubinu, metodologiju i dugoročnu održivost; industriju pokreću brzina, inovacije i konkurentska prednost; dok vladine institucije daju prioritet regulaciji, javnoj koristi i dugoročnim političkim ciljevima. Spajanje ova tri elementa prirodno zahteva pažljivo upravljanje različitim očekivanjima.

Jedan od najvećih izazova je u suštini prevođenje između ovih različitih 'jezika'. Ono što industrija ceni – poput agilnosti i brze implementacije – ne mora uvek biti usklađeno sa strukturiranijim i sporijim procesima akademske zajednice. Slično tome, teorijske temelje koje naglašava akademska zajednica ponekad mogu biti smatrane previše apstraktnim od strane zainteresovanih strana u industriji.

S druge strane, regulatorni okviri i standardi koje postavljaju javne institucije mogu biti percipirani kao ograničavajući od strane privatnog sektora. U tom kontekstu, ključna uloga je da deluju kao most i da stvore zajedničku viziju s kojom se sve zainteresovane strane mogu složiti. U slučaju esport obrazovanja, ovaj proces se u velikoj meri odnosi na usklađivanje i integraciju. Bitno je jasno komunicirati da esport nije samo igranje, već širi ekosistem koji generiše ekonomsku, društvenu i obrazovnu vrednost. Kada sve zainteresovane strane prepoznaju da je zajednički cilj podrška razvoju i zapošljivosti mladih, postaje lakše stvoriti značajno usklađivanje između ovih sektora.

Još jedan ključni aspekt je izgradnja poverenja. Efikasna saradnja zavisi od transparentnosti i međusobnog razumevanja. Akademska zajednica treba bolje razumeti brzo promenjivu dinamiku industrije; industrija treba ceniti dugoročnu vrednost obrazovanja; a javne institucije treba da razviju fleksibilne i podržavajuće politike koje podstiču saradnju. Kada se uspostavi ovo poverenje, partnerstva postaju daleko produktivnija i održivija. Naravno, ovaj proces nije uvek gladak. Postoje trenuci kada se prioriteti sukobljavaju, procesi usporavaju ili očekivanja nisu u potpunosti usklađena. Međutim, uz jasnu komunikaciju, dobro definisane zajedničke ciljeve i posvećenost dugoročnoj saradnji, ovi izazovi se mogu efikasno upravljati. U konačnici, spajanje ova tri sektora nije samo izazov - to je značajna prilika. Kada se spoje kapaciteti akademske zajednice za proizvodnju znanja, praktična snaga industrije i omogućavajuća uloga vlade, obrazovanje u esportu može se razviti u mnogo moćniji, uticajniji i održiviji sistem."

Koje kompetencije i veštine smatrate najvažnijim za studente koji žele izgraditi karijeru u esportu - ne samo kao igrači, već i kao profesionalci u širem ekosistemu?

"Za studente koji žele izgraditi karijeru u esportu, potrebne kompetencije daleko prevazilaze puko vešto igranje. Esport je vrlo složen i multidisciplinarni ekosistem, što znači da studenti treba da razviju sveobuhvatan skup veština koji kombinuje tehničke sposobnosti s kognitivnim, socijalnim i kreativnim kompetencijama. Pre svega, digitalna pismenost i tehnološka prilagodljivost su ključne. Budući da je esport u osnovi vođen tehnologijom, studenti ne bi trebalo samo da razumeju mehaniku igre, već i da budu osposobljeni za interpretaciju podataka, osnovno znanje o softveru, efikasno korišćenje digitalnih platformi i sposobnost brzog prilagođavanja novim tehnologijama. Veštine poput analize podataka, praćenja performansi i strateške optimizacije postaju sve važnije u mnogim ulogama u esport ekosistemu.

Podjednako važne su komunikacijske veštine i veštine timskog rada. Bilo da se radi o igraču ili u ulogama kao što su menadžment, produkcija ili koordinacija događaja, sposobnost jasne komunikacije, davanja i primanja povratnih informacija i saradnje s ljudima iz različitih disciplina je ključna. U esportu, uspeh često nije određen samo individualnim talentom, već i time koliko dobro tim funkcioniše. Još jedna ključna kompetencija je strateško razmišljanje i rešavanje problema. Esport okruženja zahtevaju brzo donošenje odluka, prilagodljivost pod pritiskom i sposobnost reagovanja na stalno promenjive situacije. Ove veštine su ključne ne samo za igrače, već i za trenere, analitičare, menadžere i druge profesionalce u industriji.

Kreativnost i veštine produkcije sadržaja takođe su postale sve vrednije. Esport nije samo takmičenje; on je takođe glavni deo digitalnog medijskog i zabavnog pejzaža. Studenti koji mogu kreirati zanimljiv sadržaj, upravljati društvenim mrežama, producirati video zapise ili pričati uverljive priče mogu pristupiti širokom spektru karijernih mogućnosti unutar ekosistema. Osim toga, ne treba zanemariti etičku svest i digitalnu odgovornost. S obzirom na konkurentnu i vrlo angažovanu prirodu esporta, važno je da studenti - posebno mlađi - razviju zdrave navike igranja, održavaju digitalnu ravnotežu i ponašaju se odgovorno u onlajn okruženju. Ovi faktori su ključni za dugoročni lični i profesionalni uspeh.

Na kraju, prilagodljivost i posvećenost celoživotnom učenju mogu biti najvažnije kompetencije od svih. Svetski esport i tehnologija se brzo razvijaju, a veštine mogu brzo zastariti. Studenti treba da ostanu znatiželjni, kontinuirano ažurirati svoje znanje i ostati otvoreni za učenje novih alata, trendova i pristupa. Ukratko, uspeh u karijerama u esportu zavisi od kombinacije tehničkog znanja, komunikacijskih veština, strateškog razmišljanja, kreativnosti, etičke svesti i snažnog načina razmišljanja. Ovaj holistički pristup omogućava studentima da postanu ne samo bolji igrači već i vredni profesionalci u širem ekosistemu esporta."

Esport se brzo razvija. Kako obrazovni sistemi mogu ostati dovoljno fleksibilni da prate industriju koja se stalno menja?

"U tako brzo razvijajućoj oblasti kao što je esport, sposobnost obrazovnih sistema da ostanu fleksibilni i responzivni je apsolutno ključna. Tradicionalni obrazovni modeli su često rigidniji, dugoročniji i sporije se prilagođavaju, dok su esport i digitalne industrije dinamične, stalno se menjaju i vođene su novim trendovima i novim ulogama. Iz tog razloga, obrazovni sistemi moraju da se razvijaju u agilnije, modularnije i kontinuirano ažurirane strukture.

Prvo, fleksibilnost mora biti ugrađena u dizajn nastavnog plana i programa. Umesto statičnih programa koji ostaju nepromenjeni godinama, institucije bi trebalo da razviju modularne nastavne planove i programe koji se mogu redovno ažurirati. Mikro-akreditacije, kratkoročni sertifikati i fleksibilni putevi učenja mogu igrati ključnu ulogu ovde, omogućavajući studentima da brzo steknu nove veštine usklađene s potrebama industrije.

Još jedan bitan faktor je održavanje snažne i kontinuirane saradnje s industrijom. U brzo razvijajućoj oblasti kao što je esport, akademskim institucijama je teško da same ostanu u toku. Partnerstva s programerima igara, esport organizacijama, tehnološkim kompanijama i kreatorima sadržaja mogu osigurati da programi ostanu relevantni. Uključivanje stručnjaka iz industrije u nastavu, razvoj zajedničkih projekata i stvaranje praktičnih mogućnosti učenja pomaže u premošćavanju jaza između teorije i prakse.

Istovremeno, celokupni pristup učenju treba promeniti. Obrazovanje bi trebalo ići dalje od pukog pružanja znanja i umesto toga fokusirati se na podučavanje kako učiti. Učenje zasnovano na problemima, rad zasnovan na projektima i modeli vođeni iskustvom omogućavaju studentima da se lakše prilagode promenjivim okruženjima. Ključ nije samo ono što studenti uče danas, već i koliko efikasno mogu učiti i prilagođavati se sutra. Kontinuirani razvoj edukatora je takođe ključan. Akademsko osoblje mora biti u toku s trendovima u industriji, uključivati ​​se u stvarne prakse i kontinuirano osvežavati svoje znanje. Integracija stručnjaka iz industrije u nastavni proces stvara hibridni model koji poboljšava i relevantnost i fleksibilnost.

Efikasno korišćenje tehnologije dodatno podržava prilagodljivost. Platforme za onlajn učenje, simulacije, gejmificirana okruženja za učenje i alati pokretani veštačkom inteligencijom čine obrazovanje pristupačnijim, personalizovanim i lakšim za ažuriranje u stvarnom vremenu. Konačno, obrazovni sistemi moraju postati eksperimentalniji i otvoreniji za inovacije. Pilot programi, testni nastavni planovi i programi i mehanizmi brze povratne informacije omogućavaju institucijama da procene šta funkcioniše i brzo izvrše potrebna prilagođavanja.

Ukratko, da bi pratili stalno promenjivu industriju poput esporta, obrazovni sistemi moraju prihvatiti fleksibilne nastavne planove i programe, snažnu saradnju industrije, adaptivne modele učenja, kontinuirani razvoj edukatora, integraciju tehnologije i kulturu inovacija. Kada se ovi elementi spoje, obrazovanje može prevazići puko praćenje promena i početi aktivno oblikovati budućnost industrije."

Kako vidite da će se budućnost esporta razvijati globalno u narednih pet do deset godina?

"Vizionarske platforme poput Montenegro Future Festivala igraju ključnu ulogu u oblikovanju i unapređenju budućnosti esporta. Okupljanjem akademika, lidera industrije i kreatora politika iz različitih zemalja, ovakvi događaji jasno pokazuju da se esport više ne smatra nišom ili trendom u nastajanju, već ozbiljnom i globalno relevantnom oblasti. Biti deo ovog razgovora u tako inspirativnom okruženju je i velika čast i značajna prilika. Gledajući unapred u narednih 5 do 10 godina, verujem da će esport postati mnogo više uspostavljen i institucionalizovan - i kao priznati sport i kao akademska disciplina. Iako se u nekim krugovima još uvek doživljava kao nešto novo ili privremeno, esport se već razvio u trajni i brzorastući ekosistem. U narednim godinama, videćemo kako se ovaj ekosistem produbljuje, profesionalizuje i jače integriše s drugim sektorima.

Iz sportske perspektive, esport će se sve više usklađivati ​​s tradicionalnim sportskim strukturama. Nacionalni savezi će postati jači, sistemi liga će biti standardizovaniji, a međunarodna takmičenja će usvojiti održivije i profesionalnije modele. Takođe ćemo verovatno videti kako esport dobija istaknutiju ulogu u multi-sportskim događajima, potencijalno postajući osnovna disciplina u nekim od njih.

Što se tiče obrazovanja, transformacija će biti još dublja. Broj univerzitetskih programa esporta će nastaviti rasti, postajući strukturiraniji, akreditovaniji i usklađeniji s međunarodnim standardima. Pored visokog obrazovanja, esport će takođe biti integrisan u modele srednjoškolskog, pa čak i ranog obrazovanja. Neće se smatrati samo karijernim putem, već i moćnim alatom za razvoj veština 21. veka kao što su kritičko mišljenje, timski rad, digitalna pismenost i rešavanje problema. Tehnologija će biti ključni pokretač ove evolucije. Napredak u veštačkoj inteligenciji, analizi podataka, proširenoj stvarnosti (AR) i virtuelnoj stvarnosti (VR) će preoblikovati i performanse i procese učenja. Videćemo više pristupa zasnovanih na podacima, personalizovanih i imerzivnih pristupa i obuci i obrazovanju.

Iz ekonomske perspektive, industrija esporta će nastaviti svoj brzi rast, generisajući značajnu globalnu vrednost. Ovo širenje će stvoriti širok spektar novih karijernih mogućnosti izvan profesionalne igre, uključujući uloge u koučingu, analitici, kreiranju sadržaja, upravljanju događajima, razvoju softvera i digitalnom marketingu. Istovremeno, društveni uticaj esporta će postati sve značajniji. Kada se pravilno strukturiše, esport može promovisati inkluzivnost, povezati mlade ljude iz različitih kultura i podsticati kreativnost i produkciju u digitalnom svetu. Posebno kada se kombinuje sa obrazovanjem, može osnažiti mlade pojedince da postanu aktivni kreatori, a ne pasivni potrošači.

Naravno, ovaj brzi rast donosi i odgovornosti. Pitanja poput zdravih navika igranja, etičkih standarda, digitalne dobrobiti i inkluzivnosti moraju ostati centralna za ovaj razvoj. Uz prave politike i saradnju, verujem da esport može rasti na uravnotežen i održiv način. Ukratko, tokom sledeće decenije, esport će se dodatno etablirati kao snažan globalni ekosistem na preseku sporta, obrazovanja, tehnologije i kulture. Platforme poput Montenegro Future Festivala će nastaviti igrati ključnu ulogu u oblikovanju smera ove transformacije", zaključio je Jasin Nuri Čakir.