Marija je podržavala studente i pravila bedževe, pa je posle 30 godina rada u Pokrajinskoj vladi dobila otkaz: “Falio mi jedan dan za jubilarnu nagradu, tražiću je preko suda”

“Ja sam pomagala studente, pravila sam bedževe za njihove proteste, ali to sam radila mimo posla. Jedna osoba je znala da radim sa studentskim bedževima i pištaljkama. I desilo se to što se inače i dešava svake godine - rade se sistematizacije i po više puta se nameštaju, kako kome odgovara. Dobila sam fiktivno rešenje, a poslovi su ostali isti”, objašnjava ona.

Daktilograf od 1996.

Marija je daktilograf, a u Izvršno veće Vojvodine zaposlila se 1996. Godine.

Kaže da je prethodnih meseci bilo “šuškanja” da će biti otpuštanja. Ipak, nije se plašila za sebe.

“Prvo sam dobila rešenje da sam raspoređena u grupu za lektorisanje. Oni su se dosetili da nas strpaju u tu grupu kako bi nas ugasili. Prvo smo bili raspoređeni, a onda su nam posle nepuna dva meseca rekli da je grupa ugašena, što je značilo da smo svi ostali bez posla”.

U rešenju koje joj je uručeno navodi se da se njeno radno mesto ukida zato što navodno sistematizacijom više neće biti potreban četvrti stepen prehrambeni tehničar, što je inače Marija po struci.

“Sada je odjednom potreban četvrti stepen tehničar zaštite od požara. Ja sam inače bila daktilograf, ali kako su došle nove tehnologije, postali smo viši referenti. Ja sam postala viši referent za stručno-operativne poslove, tako da više ni ne postoji daktilograf kao radno mesto u sistematizaciji. Postojala je i dalje potreba za mojim radnim mestom, ali oni su to mesto iskalkulisali drugačije”.

Žalba, pa tužba

Marija ističe da je predosećala da drugim rešenjem neće biti raspoređena, tako da je odmah nakon saznanja da je ostala bez posla, uložila žalbu.

“Uložila sam žalbu, a nakon toga i tužbu Upravnom sudu u Beogradu. Mi koji smo ostali bez posla, bili smo grupno pozvani kod sekretara Roberta Otota. On je aminovao sva ta rešenja, tako da je on odgovoran za sve ovo. On nam je podelio rešenja”.

U drugom rešenju bilo pisalo je da zaposlenoj prestaje radni odnos po sili zakona 1. februara 2026. godine, jer bila je proglašena “neraspoređenom”, a po zakonu, ako se u tom statusu ne rasporedi u roku od 2 meseca – radni odnos prestaje.

“Kada sam dobila rešenje da mi se prekida radni odnos, prijavila sam se na tržište rada, u PIO fond, u banku, pošto imam kredit koji mi nije išao preko administrativne zabrane, nego mi je skidano automatski. Čim su videli uplatu zarade, skidali su mi 20.000 mesečno. Moja plata je bila 53.000 i sad ostajem bez posla. Moram prvo da se prijavim na tržište rada da bi mi obezbedili zdravstveno osiguranje, pošto samsad već duže vreme bolesna, imam i hronične bolesti, povišen krvni pritisak i ‘angina pektoris’ i moram da primam terapiju”.

A jubilarna?

Marija je očekivala jubilarnu nagradu za 30 godina rada u Pokrajinskom sekretarijatu. 

Ipak, od toga, makar za sada, nema ništa.

“Jubilarna mi je odbijena uz obrazloženje da mi je radni odnos prestao pre nego što sam navršila puni staž. Po evidenciji Pokrajine, imam 29 godina, 11 meseci i 29 dana staža. Doduše, falio mi je jedan dan.

Kolektivni ugovor, član 57 za organe pokrajinske uprave jedinice lokalne samouprave jasno se navodi da se jubilarna nagrada isplaćuje za deset, dvadeset, 30, 35 i 40 godina. 

“Namerno su to uradili da mi ne bi isplatili jubilarnu nagradu. Veoma sam razočarana. Predala sam žalbu Žalbenoj komisiji APV zbog toga, ali komisija je odbila žalbu i sada mi je preostalo samo da se obratim Upravnom sudu. To je 290.000 dinara, nije malo. I sad oni neće meni to da isplate. Imam osam  godina do penzije, potrebno mi je da odplaćujem kredit i moram da plaćam komunalije, život. Ztao ću se boriti za jubilarnu, idem do kraja pa kako ispadne. Neću im je ostaviti. Bar ću pokušati”, priča naša sagovornica.