0
Prema Zakonu o socijalnoj karti, sistem bi trebalo da prepozna građane koji su u materijalnoj i socijalnoj potrebi, preventivno deluje na siromaštvo, a onima koji su već korisnici, omogući bržu pomoć. Zakon je usvojen prošle godine, primenjuje se od marta ove, a u praksi je sve isto kao i pre zakona. Vlada ne čuje siromašne.
Tako je na papiru, a u praksi, siromašni i dalje, sami prikupljaju razne potvrde i uverenja, kako bi ih predali za socijalnu pomoć, umesto da službenici uvidom u objedinjeni registar, imaju sve potrebne podatke.
Nadležne smo pitali, gde je zakočilo, a dobili smo lupanje slušalicom.
Uvođenje socijalne karte, najavljeno je ,,kao prioritet‘‘ i to još 2017. godine u ekspozeu Ane Brnabić za tadašnju vladu.
Šest godina kasnije, imamo usvojen zakon, ali ne i praktičnu primenu, za koju je nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Ministarska u tehničkoj vladi Darija Kisić Tepavčević, nam je u telefonskom razgovoru, odmah posle našeg ptanja zalupila slušalicu, a odgovore nismo dobili ni na pitanja koja smo mejlom uputili njenom kabinetu i press službi.
Šta predviđa zakon o Socijalnoj karti?
Socijalna karta je zamišljena kao jedinstveni registar koji sadrži osnovne podatke za identifikaciju korisnika socijalne pomoći – od imena, državljanstva, prebivališta, odbrazovanja, do podataka o imovini i isplatama novčanh naknada po drugim osnovama.
Takođe, u socijalnoj karti su i podaci o nacionalnosti, zdravstvenom stanju, invaliditetu, starateljstvu, hraniteljstvu potencijalnih korisnika, ali i podaci o drugim ,,povezanim‘‘ osobama. Tako se obrađuju i ažuriraju osetljivi podaci, poput nasilja u porodici, postupcima izdržavanja i na kraju prihodi i nepokretnosti koje su u vlasništvu ,,povezanih lica“.
U nevladinom sektoru su procenili da je u toj ,,gomili‘‘ potrebnih, ali i neporebnih podataka, najmanje 135 različitih stavki, na osnovu kojih se određuje da li je nekom građaninu potrebna sociijalna pomoć ili ne.
Inicijativa ,,A11‘‘: Clj socijalne karte je da smanje broj korisnika
U Inicijativi za ekonomska i socijalna prava A11, za Novu su istakli da je Zakon o socijalnoj karti ,,promašena stvar‘‘, te da su na to ukazivali od same najave uvođenja.
Programski koordinator A11, Danilo Čurčić, navodi da kompletna ideja socijalne karte, vodi ka smanjenju broja korisnika i socijalnih davanja iz republičkog budžeta. Objašnjava, da se tim ,,kartama‘‘, iz celog postupka ,,isključuje‘‘ socijalni radnik, odnosno direktan razgovor sa potencijalnim korisnikom pomoći, te da algoritam, sam ,,izbacuje‘‘ podobne i nepodobne za socijalnu pomoć.
Kao veliku manjkavost navodi, da na osnovu takvog algoritma, bez socijalne pomoći ostaju ljudi koji su ,,cenzus siromaštva‘‘ prešli za samo jedan dinar.
‚,Algoritam suštinski radi sve sam, i donosi odluku umesto socijalnog radnika‘‘, ukazuje Čučrić i dodaje da je u svemu ovome, kako kaže, ključno, da se smanji broj korisnika.
‚,Sve je to posledica priče o zloupotrebi socijalne pomoći i ,nekim silnim lenjim ljudima‘ koji neće da rade, već žele da žive na račun države. To stalno slušamo. Kada smo od nadležnih tražili podatke o zloupotrebama – gde su ti ljudi, koji je to procenat, nismo dobili nikakve odgovore, jer zapravo to i nije tačno‘‘, ocenio je Ćurčić za Novu i podsetio da je jedan od uslova za socijalnu pomoć da korisnik bude u evidenciji NSZ.
‚,Dakle, ljudi hoće da rade, ali nemaju posao‘‘, podvukao je on.
Socijalna karta ne otkriva nove korisnike, već se bavi samo ljudima u sistemu
U Inicijativi A11, kao veliki nedostatak predstavljene socijalne karte, izdvajaju diskriminaciju ljudi koji se do sada nikada nisu obratili Centru za socijalni rad za pomoć, a realno su, kaže Ćurčić, siromašni i potrebna im je pomoć.
On pojašnjava da sistem ,,prepoznaje‘‘ samo postojeće korisnike.
‚,Ovo je sve predstavljeno kao proaktivno delovanje države za bržu pomoć siromašnima, a zapravo se svodi na smanjenje broja korisnika. Ko nikada nije zatražio pomoć, sistem ga ne vidi i uprkos njegovom siromaštvu, algoritam mu ,ne odobrava’ pomoć, tako stoje stvari‘‘, objasnio je on.
Čurčić kaže i da je među 135 različitih podataka koji se proveravaju ,,gomila nepotrebnih‘‘, te da su mnogi od traženih kriterijuma, u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Kaže i da je Inicijativa A11, od Ministarstva rada, prema zahtevu za pistup informacijama od javnog značaja, tražila uvid u algoritam, kako bi se uverila da li postoji profilisanje korsinika po osnovu nacionalne pripadnosti, jer je između ostalog i to jedan od podataka na proveri.
Međtim, on tvrdi da je Ministarstvo odbilo taj zahtev, uz obrazloženje, da algoritam podleže autorskim pravima.
Takođe, A11 podnela je i zahtev Ustavom sudu za ocenu ustavnosti socijalne karte i njenu usaglašenost sa međunarodnim aktima, ali do sada nisu dobili nikakav odgovor.
Matković: Ništa novo, usvojimo zakon, pa ga ne primenjujemo
Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu poltiku i prva ministarka socijalne zaštite u demokratskoj Srbiji (ministarka u Đinđićevoj vladi, prim. aut.), za Novu je istakla da je Zakon o socijalnim kartama dobro zamišljen, ali da je njegova primena daleko od realnosti.
,,Taj koncept ima smisla, samo ako su umreženi centri za socijalni rad i ako postoji registar stanovništva, a ta dva preduslova nisu zadovoljena. Osim toga, postavlja se suštinsko pitanje, da li ste u stanju da uočite ljude koji su ugroženi, a koji nisu tražili pomoć. Nisam detaljno upoznata sa tim zakonom, ali kao građanka generalno mislim, da mi donesemo neke zakone koji su dobri, pa onda ne donesemo podzakonska akta. Tako se i ti dobri zakoni kasnije ne primenjuju iz različitih razloga, a to u svakom slučaju nije dobro‘‘, prokomentarisala je za Novu bivša ministarka Matković.
Socijalne karte se ‚,pilotiraju‘‘ u pojedinim opštinama
Danilo Čurčić rekao je za Novu da je primena socijalne karte počela kao ,,probni pilot‘‘ u pojedinim srpskim opštinama i da su kako kaže, nezvanični rezultati do kojih su došli, potvrdili njihove tvrdnje, da se socijalnim kartama smanjuje broj korisnika pomoći.
‚,Imamo nezvanična saznanja, u jednom centru za socijalni rad nam je rečeno da je broj korisnika po novom modelu, smanjen za 70 odsto. Sada proveravamo ta saznanja, a ako se ispostavi da je tačno, biće to potvrda da smo od samog početka bili u pravu sa našim tvrdnjama, da je cilj zakona da se iz budžeta smanje davanja za socijalnu pomoć‘‘, zaključio je Danilo Ćurčić
iz Inicijative A11.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
