Nepotizam i sukob interesa na Medicinskom fakultetu u Nišu: „Isti ljudi odlučuju, zapošljavaju i koriste resurse“

U središtu aktuelnog slučaja nalaze se imena koja se pojavljuju u različitim telima i ulogama.

„Doc. dr Milan Lazarević i prof. dr Dušan Sokolović članovi su Privremenog saveta Fakulteta srpskih studija, dok je prof. dr Vladislav Volarević član Saveta Univerziteta u Nišu. Istovremeno, Lazarević, Dušan i Danka Sokolović, kao i Vladislav Volarević i njegova supruga Ana Volarević, nalaze se u Inicijativnom odboru 'Pokreta za narod i državu'“, navodi Slobodni univerzitet.

Svi pomenuti su zaposleni na Medicinskom fakultetu u Nišu ili se nalaze u postupcima izbora u zvanja i zasnivanja radnog odnosa.

„Kada je Milan Lazarević imenovan za v.d. direktora Instituta 'Niška Banja', ubrzo je angažovan prof. dr Dušan Sokolović u dopunskom radnom odnosu. Sada se, prema dostupnim informacijama, obezbeđuje i dopunski angažman za Danku Sokolović. Time se zatvara krug u kome isti ljudi istovremeno odlučuju, zapošljavaju i koriste institucionalne resurse, svaki put sa druge formalne pozicije“, upozoravaju iz Slobodnog univerziteta.

Posebno sporan je konkurs za asistenta u užoj oblasti imunologije.

„Komisija, na čijem je čelu bio Lazarević, predložila je kandidata koji je specijalista transfuziologije, dok je odbijen kandidat sa boljim objektivnim pokazateljima i nastavnim iskustvom iz imunologije. Uprkos očiglednim vezama predsednika Komisije sa predloženim kandidatom i njegovom porodicom, sukob interesa nije prijavljen, niti je zatraženo izuzeće, a prigovor neizabranog kandidata nije učinjen dostupnim javnosti“, kažu u saopštenju.

Slobodni univerzitet naglašava da odgovornost nije samo na pojedincima.

„Ključno pitanje je uloga onih tela i funkcionera koji imenuju komisije, usvajaju njihove izveštaje i svojim odlukama ili ćutanjem omogućavaju da se ovakvi obrasci ponavljaju. Kada se očigledni sukobi interesa ne konstatuju, kada se prigovori ne stavljaju na uvid javnosti i kada se izbori u zvanja formalno 'prelome' bez suštinske rasprave, odgovornost se širi na čitav lanac odlučivanja.“

Zbirno posmatrano, ocenjuju, „pitanje koje se nameće nije lično, već sistemsko: koliko je funkcija, saveta, komisija i dopunskih angažmana potrebno da bi se odluke koje bi morale biti nepristrasne pretvorile u predvidiv ishod za 'svoje'? Kada sistem ne reaguje, on prestaje da bude neutralan i postaje saučesnik.“

Ovaj slučaj, dodaju, nije pitanje ličnih sukoba, već javnog interesa i poverenja u institucije visokog obrazovanja.