“Ne možete sa dugim noktima i gel lakom da povijate bebu”: Školovane babice i medicinske sestre besne što se sve više radi bez licence i ne poštuju propisi

Biti patronažna, pedijatrijska sestra, je ozbiljan, odgovoran i važan posao, koji podrazumeva rad sa bebama, najosetljivijim pacijentima, a svako ko bez iskustva, znanja i struke pristupa ovom poslu, dovodi ih u potencijalnu opasnost.

Iako bez ustezanja krše propise i protokole, veliki broj prekvalifikovanih medicinskih sestara u našoj zemlji, bave se patronažom, a da prethodno nisu završile Višu školu, nisu imale obavezni staž, niti položile stručni ispit i dobile licencu, koja je za ovaj posao obavezna.

Obavezan sanitarni pregled na šest meseci

“Sve je više organizacija i raznih udruženja koja se bave patronažom, dojenjem, školama za trudnice. Imam utisak da završe neku struku za koju u Srbiji nema posla, i onda kažu, ‘evo baviću se bebama, tu uvek ima šta da se radi’. E pa, ne može baš tako. Nije svako za ovaj posao, a oni koji zaista žele da ga rade, moraju da znaju kako da se obučavaju, koje škole i ispite treba da završe, kako da steknu iskustvo i stručnost”, priča za Nova.rs babica i viša medicinska sestra Dušica Kovačević, direktorka patronaže “Bebi patrola”.

Slučaj Melise Osmanović, koja se na društvenim mrežama predstavlja kao patronažna sestra, objavljuje fotografije i snimke na kojima sa dugim noktima i jakom šminkom povija bebu, reklamira škole za trudnice i svoju patronažu, šokirala je žene koje rade u ovoj struci.

“Svako ko radi kao patronažna sestra, mora da zna osnovne stvari koje se nauče u Medicinskoj školi, a to je da se poštuju uslovi asepse i antisepse, odnosno da zna šta su sterilini uslovi rada. Tu se takođe misli i na izgled sestre, koji mora biti primeren, tačnije higijenski, kako ne bi došlo do infekcije. Svi imamo sanitarne knjižice i odlazimo na sanitarni pregled na svakih šest meseci, dajemo uzorak stolice i radimo briseve, u Zavodu za javno zdravlje. Tamo upisuju u knjižicu kad smo bile i da li poštujemo protokol. U slučaju da nam dođe inspekcija dok radimo, tražiće tu knjižicu u kojoj piše ako smo neki od propisa prekršile i da li redovno idemo na preglede”, objašnjava Dušica.

Ona naglašava da u kućnim uslovima, u kojima obično rade patronažne sestre, nikad nije dovoljno sterilno.

“Uvek postoji opasnost od infekcije kada se obrađuje pupak ili radi bilo šta sa novorođenom bebom. Upravo iz tog razloga, patronažna sestra mora maksimalno da se potrudi da njena garderoba, nokti, frizura, budu uredni, zbog higijene, pre svega. Na sanitarnom pregledu, kada kažete da radite u zdravstvu, podrazumeva se da ne smete da imate gel lak na noktima, to je strogo zabranjeno, kao ni duge nokte. Ne zna se šta je ispod tog laka, a mogu biti gljivice ili ko zna kakva infekcija, koja može ugroziti bebu”.

Kursisti drže škole za trudnice

Osim, patronažnih sestara, kojih je na društvenim mrežama, sve više, postoje i savetnici za dojenje, koji su, ističe Dušica, diskutabilni.

“Oni drže časove, psihofizičke pripreme za porođaj, objašnjavaju ženama kako da doje, a sve su to naučili na jednom kursu od dule, koja tri dana drži obuku, to skupo naplati, da im nekakvu diplomu, i odmah su stručnjaci”, ljutito priča Dušica.

Pre regularne diplome patronažne sestre i dobijanja licence, odnosno upisa u Komoru medicinskih sestara, neophodno je zavriti školu, staž i položiti ispit.

“Posle završene srednje Medicinske škole, sledi visoku ili viša medicinska, koju, iskreno nemaju sve sestre, a potom se mora odraditi staž, koji traje šest meseci. Tačnije buduća patronažna sestra završava staž u trajanju od tri meseca u domu zdravlja, a potom još tri na klinici. Nakon toga se polaže državni ispit i tek onda sledi upis u Komoru medicinskih sestara. Tek kada se ode u Komoru, dobija se licenca za rad. Ko nije upisan u Komoru, znači da nema licencu”, naglašava Dušica.

Ona navodi da su prekvalifikovane medicinske sestre, nažalost, uobičajena pojava u državnim zdravstvenim ustanovama, ali da deo njih, u poslednje vreme, radi privatno.

“Osnivaju udruženja, organizacije u okviru kojih se bave patronažom, dojenjem, trudnicama, iako nemaju stručnost, ni škole za ovaj posao, jer su uglavnom završili samo kurs. Doktorke, koje rade u domovima zdravlja pričale su mi da su za pedijatrijsku ordinaciju tražile sestre i da su se za posao masovno prijavljivale frizerke, manikirke i druge žene koje su se prekvalifikovale, da se bave medicinom, da rade sa decom, što je nedopustivo”, smatra Dušica.

Nadležni ne reaguju na prekvalifikovano osoblje

Međutim, mnogima prekvalifikacija očigledno ne smeta, pa su tako kod samoproklamovane patronažne sestre Melise Osmanović, na desetinama panela učestvovali, kao predavači, eminentni lekari, ginekolozi, akušeri, neonatolozi, pedijatri, dok su skupove finansirali brojni sponzori iz cele zemlje.

“Te žene, koje nisu regularno školovane za medicinske sestre, ne smeju da se bave patronažom. One odlaze u kuće i obrađuju bebama pupčanik, nose ih, kupaju, bave se poslom za koji nisu obučene, a često nemaju sterilne uslove i mogu dovesti život deteta u opasnost. Godinama pričamo o prekvalifikovanim sestrama koje rade sve i svašta, ali niko od nadležnih ne reaguje. Napravljen je propust kad su se akreditovale privatne škole, u kojima se polažu ispiti iz oblasti zdravstva, što je najveći apsurd. Nažalost, nikad nećemo otkriti posledice koje su nastupile radom takvih osoba, jer ljudi o tome ćute, savijaju glavu”, priča za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Naglašava da postoje fantomske škole za prekvalifikacije, ali da tu pojavu, očigledno, niko ne može, ili ne želi da kontroliše.

“Ministarstvo zdravlja treba da sastavi pravilnik, u kojem će pisati ko može da se zaposli u državnom zdravstvu, jer privatnici ne primaju prekvalifikacije. Moramo da reagujemo pre nego što se desi neka tragedija. Ako bebom barata osoba koja je neuka, može doći do velikih problema. Pacijent danas treba da pita sestru da li je regularno završila školu ili nije, a kad svoju bebu majka daje u ruke patronažnoj sestri, takođe mora da proveri njeno obrazovanje, licencu, stručnost. U moru raznih incidenata u našem društvu, međutim, niko neće da se fokusira da ovo reši. U bolnici, u kojoj sam nekada bila zaposlena, jedna žena je godinama radila kao čistačica, a sada je babica. Sve je postalo novac i biznis, sve može da se kupi i proda, a pod tom parolom srljamo u propast”, zaključje Ilić.

Podsetimo, buru u javnosti, na društvenim mrežama, ali i u zdravstvenim krugovima, podigla je priča o Melisi Osmanović iz Niša, koja već godinama privatno radi kao patronažna sestra. Ona od 2016. pod okriljem svog udruženja “Kluba za bebe, trudnice i mame”, organizuje panele, škole za trudnice, kurseve o dojenju i odgoju novorođenčadi. Takođe, ženama koje su članice, pričala je o svom poslu u GAK Niš i u privatnoj poliklinici “Lajf Impuls”, dok su direktori ovih ustanova negirali da je ona njihova zaposlena. Ispostavilo se da Melisa nije upisana u Komoru medicinskih sestara, da radi bez licence, ali da njen rad finansijski podržava gradska uprava u Nišu. Do objavljivanja ovog teksta iz niške gradske uprave nisu odgovorili na pitanja Nova.rs o doniranom novcu i saradnji sa Melisom Osmanović.

***

BONUS VIDEO: Jesmo li u Hrvatsku izvezli lažne medicinske sestre?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=jesmoliuhrvatskuizvezlilanemedicinskesestre-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3961822"]