Ko nam sve vadi krv i stavlja braunile u srpskim bolnicama

Ekonomske tehničarke, bibliotekarke, maserke, frizerke, rade u srpskoj medicini, daju vakcine, inekcije, vade krv, stavljaju braunile, previjaju rane. A gde su nam školovane medicinske sestre?

Nije isto "kurs" i medicinska škola

“One su u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, većina onih koje obavljaju posao medicinskih sestara u Srbiji su prekvalifikovane radnice. Nemaju elementarno znanje iz medicine, a nisu imale prilike ni da ga steknu. Ne znaju da rade ovaj posao, a trebalo bi kao nama da pomažu. Na Institutu za majku i dete, roditelji čija deca redovno dolaze jer imaju hronične bolesti, već znaju laborante koji su završili medicinu i samo njima dozvoljavaju da priđu deci. Oni znaju ko je završio kurs, a ko četvorogodišnju školu. U bolnicama sve češće pacijenti traže određenu sestru ili laboranta za koje znaju da su završili medicinu”, priča za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Posao za prekvalifikovane radnike u zdravstvu postoji već godinama samo u Srbiji i Republici Srpskoj.“To je inače naš patent koji se primio i u Srpskoj. Ne znamo više na koji način da ukažemo na posledice koje ova zapošljavanja mogu izazvati i da je nedopustivo da neko ko nije završio medicinsku školu, već običan kurs, a mnogi ni to, radi sa teškim pacijentima, dok je ministarka Grujičić o tome nedavno govorila, kao da je otkrila ‘toplu vodu’. Ona sad kaže da nije isto prekvalifikacija i četvorogodišnja škola, ali šta će sad sa ovim silnim prekvalifikovanim sestrama koje su u sistemu i svakoga dana ih je sve više. Kako će da zaustavi ovu praksu? Zašto mi koje smo školovane imamo ista mesečna primanja, kao one koje su kupile diplomu ili položile dva ispita u sumnjivoj privatnoj školi?”, pita Radica, u ime svih školovanih medicinskih sestara, tehničara i laboranata.

Stavljanje braunile - nemoguća misija

Posledice prekvalifikovanih radnika i radnica koje zbrinjavaju najteže pacijente, mogu biti fatalne.“Imala sam lično prilike da prisustvujem slučajevima kada prekvalifikovana sestra treba da pomogne teško obolelom pacijentu, a ona apsolutno ne zna šta treba da radi. Histerišu i paniče kad je mnogo krvi, a posebno ako je pacijent dete, kojem treba naći venu na glavi. Plasiranje, postavljanje intravenske kanile ili braunile, za njih je nemoguća misija. Te sestre rade u intervencijama, previjaju najteže pacijente, daju infuzije, plasiraju katetere, a ne znaju ništa od toga da urade kako treba. Jednom me je prekvalifikovana sestra pitala da li da baci lek koji je pokvaren. Međutim, ona je ubacila dva leka koji su antagonisti, u isti špric i naravno da je mislila da ‘ne radi’. Njih na poslu niko ne nadgleda, niti obučava, jer nema dovoljno školovanog osoblja. Direktori glavnim sestrama naglašavaju da ne stavljaju nikad dve ili tri prekvalifikacije u istu smenu, već da jedna mora biti školovana, pa ona onda vuče kao konj, ceo posao”, naglašava Radica.

Prekvalifikovanim sestrama je neprekidno potrebna pomoć u radu.“Školovane sestre koje su sa njima u smeni, nose najveći deo posla, a plaćene su isto. Prekvalifikovana sestra često ide u kućnu posetu, kod nepokretnog pacijenta, kojem treba da plasira kateter jer ne može da mokri. Ona ne zna kako to da uradi i tako dođe do katastrofe. Dešava se i da neko umre jer sestra ne ume da nađe venu. Ako čovek ima akutni infarkt, a ona ne može da nađe venu i otvori venski put, ne pomaže to što je lekar prisutan, jer taj deo posla mora da obavi školovana sestra. To je jedan od razloga zašto lekari stalno ponavljaju da im ne stavljaju prekvalifikaciju u smenu”, objašnjava Ilić.

Nedostaje nam 50.000 medicinskih sestara

Zdravstvenom sistemu Srbije, prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, nedostaje 50.000 medicinskih sestara.

“Nekada je bilo na 100.000 stanovnika 1.000 sestara, a sad nam fali 50.000 u sistemu. Školovane sestre odlaze u inostranstvo, jer Nemci ne primaju prekvalifikaciju, niti bilo koja zemlja, osim naše. Kad čovek u našim bolnicama premine, sestra ga prebacuje u kapelu, jer nemamo bolničare i pomoćno osoblje. Da bi sredili ovaj nakaradni sistem, potrebno je da se 30 odsto viška administracije otpusti. U Opštoj bolnici Aranđelovac ima recimo devet ekonomista, koliko nema ni Narodna banka, a primaju istu platu kao lekar opšte prakse. Šta će bolnici toliki ekonomisti, osim ako nisu potencijalni ‘glasači’. Kad bi polovinu njih otpustili, a zaposlili više sestara i dali im pristojnu zaradu od minimum 900 evra mesečno, jer toliko zaslužuju, situacija bi krenula na bolje. Školovane sestre odlaze i u privatnu praksu za veću platu, ali se ne zadržavaju dugo, jer tamo znaju kad treba da dođu na posao, ali ne i kad idu kući. Privatnici izrabljuju radnu snagu do maksimuma, da je to strašno”, kaže Radica.Podsetimo, početkom meseca ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je da je važno da se pravi razlika između prekvalifikacije i četvorogodišnjih srednjih škola.

"U želji da obezbedimo što bolju negu pacijentima, malo smo prebrzo prihvatili prekvalifikacije i na taj način unizili naše sestre koje uče četiri godine. Za nekoliko meseci ne može se načiniti ono što može za četiri godine. Ta deca kod nas prolaze praksu i na medicinskom fakultetu se razlikuje onaj ko je završio medicinsku školu, o onoga ko nije", navela je Grujičić.Na naša pitanja o odnosu statusa i plata školovanih medicinskih sestara i prekvalifikovanih i o mogućem zaustavljanju prakse prekvalifikacija u zdravstvu, iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.***BONUS VIDEO: Radica Ilić i Dora Kršul_ Hitno uvesti red u obrazovanje medicinskih sestara

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=radicailiidorakrulhitnouvestireduobrazovanjemedicinskihsestara-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3963655"]