"Naši zahtevi nisu za kompromis i nastavljamo dalje, hoćemo zdravije društvo": Novosadski studenti o tome šta dalje posle celodnevne blokade

Teško je proceniti da li su proteklih dana roditelji, ujaci, strine, babe i dede, nastavnici, profesori, komšije, stanovnici različitih mesta u Srbiji više plakali ophrvani emocijama ili se više smešili podržavajući, učestvujući i posmatrajući studente u Novom Sadu. Zapravo je izliv potisnutih emocija bio jedan od ključnih utisaka dešavanja prethodnog vikenda. Blokade mostova u Novom Sadu su završene, najmasovniji protest u ovom gradu je završen. Studenti novosadskog univerziteta zajedno sa svojim profesorima bili su ne samo dobri domaćini, već su uspeli da organizuju ogroman skup, na tri ili četiri lokacije bez ijednog incidenta. I ne samo to, satima su nas baš studenti obaveštavali o protestu i blokadi Mosta slobode kroz direktan prenos koji je prenosio N1.

I Nađa i Milan kažu da su umorni od protesta i zadataka koji im je bio poveren, a to je prenos svih dešavanja.

„Umorni smo, za mene je taj neki emotivni naboj cele situacije bio najisrpljujući“, kazala je Nađa Šolaja u „Iza vesti“.

Kaže i da su u Novom Sadu dugo iščekivali taj 1. februar.

„I atmosfera je bila takva, bilo je sve napetije kako je taj dan dolazio. Mi smo ceo prenos osmislili u pet dana, prvi put smo radili tako nešto i imali smo pritisak da to izgleda dobro. Ume da isrpi, jer su to sve tolike emocije“, navela je Nađa.

Milan Marinković kaže da je od početka bio plan da se mostovi blokiraju, ali da se ne ide direktno na njih.

„Mi smo tražili analize nosivosti, dobili smo stručno savetovanje da nije dobra ideja, unapred smo naznačili da ne idemo na most. Redari su regulisali situacije i ljude koji su krenuli na most“, rekao je.

Na pitanje kako su doživljavali reakcije građana koji su emotivno doživeli studentske blokade mostova, Milan kaže da su utisci jaki.

„Jak je utisak, nakon što se završilo seli smo i shvatili koliko je to velika stvar, zaista je bilo nešto što nismo doživeli ranije“, kaže Milan.

„Ja kad vidim druge da plaču, i ja plačem, sve preplačem s njima svima zajedno“, dodala je Nađa.

„Zahtevi za zdravo društvo“

Za 15. februar zakazan je protest u Kragujevcu. O tome šta dalje možemo očekivati od studenata u daljem periodu, Nađa kaže da zahtev za ispunjenjem zahteva i dalje stoji.

„Mi želimo da napravimo jedno zdravije društvo, gde ćemo bolje da funkcionišemo. Svako je na svoj način doprineo, da li ljudi koji su doneli hranu, da li poljoprivrednici, bajkeri… Za sada je plan da se dobro odmorimo i da sve procesujemo, pa ćemo videti dalje“, rekla je Nađa.

Milan poručuje da žele da ohrabre ljude i kažu im da više nisu sami.

„Da nisu jedini koji imaju nešto da kažu. Naši protesti imaju za cilj da simbolizujemo naše jedinstvo, da kažemo – želimo promene, želimo bolje društvo“, dodao je Milan.

Advokati su najavili jednomesečnu obustavu rada. Na pitanje da li su zadovoljni podrškom od raznih profesija, Milan kaže:

„Za sada mi podstičemo te neke obustave rade, gde je to moguće, želimo da pružimo čak i savet ljudima koji žele da se pobune, da im pružimo neku platformu, mogućnost realizacije toga. Mi intervjuišemo i sindikate i sve, pitamo kako mi možemo da vam pomognemo, kako mi možemo da istupimo da biste izašli i vi“, izjavio je Milan.

Čini se kao da su studenti preuzeli ulogu odraslih.

„Ja nemam lično takav utisak. Mi gledamo to iz druge perspektive. Mi nemamo šta da izgubimo, nemamo posao koji možemo da izgubimo, niti ugled, jer ga nemamo, mi smo studenti. A ljudi mnogo više žrtvuju od nas i treba im više ohrabrenja“, naglasila je Nađa.

O tome da li imaju izlaznu strategiju i da li o tome debatuju na plenumima, ovo dvoje studenata kažu da se time trenutno ne bave.

„Mi smo podeljeni po timovima i postoje ljudi koji će se time baviti, mi se bavimo prenosom uživo“, kazala je Nađa.

„Trenutno se bavimo time da što više ljudi probudimo, bavimo se omasovljenjem, da svi vide da smo svi na istoj strani. Tog momenta kada dostignemo to, a taj trenutak nije daleko, mi ćemo moći da razumemo šta je najbolje za sve nas“, rekao je Milan.

Dijalog sa slomljenom vilicom

Kako se vidi iz medija bliskih vlasti, poziva na dijalog je sve više, i od predsednika države, i od predsednice Skupštine Srbije.

„Videla sam odličan transparent na protestu pre neki dan koji kaže da je „mnogo teže voditi dijalog s dislociranom vilicom“. Oni pozivaju na dijalog, a onda naša koleginica i prijateljica dobije dislociranu vilicu i to nije jedna njena fizička povreda. Mi imamo svoje zahteve, oni su jasni i ne vidim o čemu ima da se priča“, ocenila je Nađa.

„Dijalog se traži kad ste spremni za neke kompromise, a naši zahtevi nisu za kompromis, mi imamo zahteve i čekamo da oni budu ispunjeni“, izričit je Milan.

A na pitanje da li bi imali nešto protiv da profesori razgovaraju s predstavnicima vlasti, Milan kaže da studenti imaju poverenje u svoje profesore i rade sve na nivou zajednice.

Nađa smatra da je i to stvar koja bi morala da prođe plenum.

Zastrašivanja da će izgubiti godinu, kažu, nemaju efekta.

„Meni bi bila privilegija da još jednu godinu provedem s profesorima koji su stali iza nas i da kažem s ponosom da sam student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu“, poručuje Nađa.

Milan kaže da studenti nisu prestali da uče.

„Mi učimo i dalje, ja lično provodim vreme učeći van organizacije protesta, nismo stali, samo želimo da istrajemo u našoj borbi“, kaže Milan.

U medijima se provlači tema o prelaznoj vladi, čak i ideja da univerziteti predlože svoje ljude koji bi obezbedili taj prelazni period do izbora.

„Svako o tome lično diskutuje, ja ne poznajem sve te termine najbolje. Svakako mislim da nije OK da se mi oglašavamo o tome. Istražuje se, radi se na tome, ali smo mi podeljeni po timovima, i to nije naša nadležost. Potrajaće dok prođe sve grupe i dođe na plenum“, rekla je Nađa.

Milan navodi da ta tema počinje da bude interesantna na plenumima.

„Biće zanimljivo. Još to nije stiglo do plenuma, za sada više istražujemo. Pravni fakultet je to uzeo na sebe, da predoči sve na plenumima kako bismo to dobro razumeli“, rekao je Milan.

Šta je prekardašilo?

Na pitanje da li bi studentske blokade i dešavanja u vezi sa tim nazvali krizom, gosti N1 odgovaraju negativno.

„Ja to doživljavam kao buđenje naroda, gde su ljudi rekli – dosta je više, dokle više tragedije i slučajnosti. Mogla je tragedija da se spreči, i ova u Novom Sadu i druge tragedije. Što bi rekao Balašević – prekardašilo je“, kaže Nađa.

Moramo da počnemo da razmišljamo, navodi Milan.

„Ovo je bukvalno buđenje, kao što je rekla Nađa. Ljudi su svesni da ne moraju da trpe to što je bio narativ, da možemo jednostavno sami da razmišljamo“, dodao je Milan.

Nađa ne vidi tačan momenat zbog čega je prekardašilo, ali…

„Meni je bilo stvarno dosta još ranije, ne znam koji je momenat tačno, ali već neko vreme je zaista dosta, samo sam čekala da vidim da i drugi ljudi žele da se dignu na noge. Jezivi događaji od pre dve godine, ova nadstrešnica je kap koja je prelila čašu“, rekla je Nađa.

„Taj stav je delio veliki broj ljudi, a nadstrešnica je bila kap koja je prelila času, sad moraju da ne ćute makar to koštalo sve“, kaže Milan.

On navodi da je njemu manjak odgovornosti najviše smetao prethodnih godina.

„A to je i dalje prisutno, kao da oni koji imaju uticaj tretiraju sve kao da nije njihov problem“, kazao je.

Nađi je smetalo – ćutanje.

„Meni je to ćutanje, na svaku nepravdu na sve što nije OK. To je postao mentalitet već – ćuti, može i gore. Pa gore nam je jer ćutimo. da smo se prvi put, na prvu nepravdu digli, ne bi nam bilo ovako“, ocenila je.