"Dobar dan svima. Jedno kratko pitanje - da li samo moje dete ima devet časova u jednom danu ili je takva praksa u svim srednjim školama? Samo pitam", napisala je na Fejsbuku Emilija Raonić iz Beograda, mama srednjoškolca Miloša koji, prema njenim rečima, ostaje u školi "od jutra do mraka". Miloš, kako se čini, nije jedini - to su potvrdili i sagovornici Nova.rs iz prosvetnog sindikata i Foruma beogradskih gimnazija, koji ističu da su još na samom početku školske godine apelovali na Ministarstvo prosvete da redukuje nastavni plan i program kako deca ne bi provodila ceo dan u školi. Ipak, ništa nije učinjeno povodom toga, pa srpski đaci imaju sedam, osam, pa čak i devet časova dnevno.
Beograđanka Emilija Raonić u razgovoru za Nova.rs ističe da njen sin Miloš koji je krenuo u prvi razred gimnazije, izađe iz kuće oko sedam časova, a vrati se tek u tri popodne.
U početku joj nije smetalo što je Miloš toliko u školi jer je ipak na mestu na kom treba da bude, ali kada je primetila da je svakim danom sve nervozniji i umorniji, ozbiljno se zabrinula.
„Još od prvog septembra Miloš je ostajao u školi po sedam-osam sati dnevno. Mislila sam: U redu, tek je početak, dok se upoznaju sa profesorima, predmetima… Ima vremena. Međutim, njihov raspored je takav da su oni po ceo dan u školi. To je zaista puno. Vidim po njemu da mu ne prija toliko ‘sedenje’ u klupi. A o učenju i ne razmišljam jer verujem da ono što je zapamtio, zapamtio je do nekog petog ili šestog časa“, priča ova mama.
PROČITAJTE JOŠ:
Da je takva situacija u većini škola, pisali su u komentarima drugi roditelji, ali i prosvetni radnici koji su se „pravdali“ time da je Ministarstvo prosvete napravilo takav „gust“ plan i program.
To je potvrdio sagovornik Nova.rs Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija rekavši da su svi svesni preopterećenosti gimnazijskih učenika.
„Kada je u vreme bivšeg ministra prosvete Mladena Šarčevića najavljena reforma gimnazija, odnosno uvođenje novih izbornih programa, praktično smo jedini ukazivali na probleme do kojih bi moglo doći njihovim uvođenjem. I nije problem samo u opterećenju učenika, već i u prostornim kapacitetima, nemogućnosti da se napravi raspored, da se praktično svake godine menjaju grupe, u skladu sa izborom koji učenici naprave za tu godinu“, objašnjava Markov.
On navodi da je Forum tada ostao usamljen u apelima i zahtevu da se predložena reforma pilotira u jednoj ili nekoliko gimnazija pre njene implementacije.
Markov ističe da nisu dobili podršku reprezentativnih sindikata, a roditelje i učenike u tom trenutku to nije doticalo.
I portparol sindikata Unije prosvetnih radnika Srbije Vesna Jerotijević navodi da su prosvetni radnici apelovali na Ministarstvo prosvete da redukuje nastavni plan i program, čime bi se redukovao i raspored časova, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Međutim, ništa od toga nije bilo.
„Imamo nametnute izborne predmete koji su prebukirali raspored časova, pa su tako prošle godine, konkretno u gimnazijama, tom poslednjom reformom, deca morala u jednu smenu da idu na izborne predmete, a u drugu na redovnu nastavu jer je fizički bilo nemoguće da stavite izborne i redovne predmete u jednu smenu. Drugi problem koji se nameće je taj da vi u tom redovnom rasporedu časova ne možete da nađete prostor da organizujete dodatnu dopunsku nastavu. Čas odeljenskog starešine je kao negde rasporedom uslovljen, ali i to je vrlo teško da se udene, a o dodatnoj dopunskoj nastavi i slobodnim aktivnostima da ne govorimo. Teško“, tvdi Jerotijević.
Primećuje da deca provode previše vremena u školi, zbog čega, kako se vidi, postaju nervoznija. Smatra da predugačak boravak u školskoj klupi utiče na njihovo ponašanje.
„Predugo borave u jednom prostoru. Deca se ranije nisu toliko zadržavala u školi. Njihova priroda je radoznala, aktivna, promenljiva, te stoga njima nikako ne odgovara da budu predugo u određenom prostoru. Konkretno, za mlađe osnovce mogu da kažem da ono što su uradili do četvrtog časa, uradili su jer četvrti čas za njih postaje nemoguća misija. Oni više ne mogu da sede, vidimo da je to na ivici njihovog izdržavanja u tom prostoru, pa oni nailaze na problem da se skoncentrišu i da prate nastavu. A moraju da rade i da budu aktivni jer program to zahteva. Pritom, nema neke razlike između učenika trećeg, četvrtog razreda i petaka, šestaka. I oni su još uvek mali“, objašnjava naša sagovornica.
Nastavni plan i program se, prema njenim rečima, znatno promenio, za razliku od pre 20 godina, kada su đaci od prvog do četvrtog razreda imali dva puta sedmično tri časa i tri puta sedmično četiri časa.
„Sada đaci imaju svaki dan po pet časova. To vam sve govori. Prvo su dobili strani jezik koji je popunio jedan čas više, onda su dobili versko i građansko, zatim su dobili oba kao izborni predmet, ili versko ili građansko, ali on mora da se bira, a onda su dobili drugi izborni predmet. Što su bili nekada ‘Čuvari prirode’, ‘Narodna tradicija’, sad je ‘Digitalni svet’. To vam je opet jedan čas. Onda je uveden veći čas fizičkog. Kako je koji ministar dolazio na funkciju, tako su se uvodile novine. Samo se dodavalo, a nije se ništa umanjivalo. I vi onda dobijete jednu preglomaznu ‘skalameriju’ i ne znate sa koje ćete strane pre. U mlađim razredima je, recimo, strani jezik dva puta sedmično, od petog razreda imate dva strana jezika, znači dva puta engleski, dva puta nemački, to su već četiri časa. I vi to sve kad upakujete u raspored, dobijete tako kako je“.
Đaci su od nove školske godine dobili još jedan izborni predmet – „Vrline i vrednosti kao životni kompas“, te tako i njega treba „uklopiti“ u raspored.
Stoga, rupe odnosno praznog prostora u rasporedu nema.
„Programe za decu kreiraju odrasle osobe koje nikada nisu ušle u učionicu. To govori sve. Ništa nije primereno deci jer niko nije sagledao suštinske mogućnosti dece“, zaključuje naša sagovornica.
Učiteljica Milica Ilić Marković koja uči đake četvrtog razreda, kaže za naš portal da su i mlađi i stariji osnovci „opterećeni“ časovima, te da se zbog toga trudi da poslednji peti ili šesti čas nastave prilagodi trenutnom stanju svakog deteta.
„Radim u školi 20 godina, meni je dovoljno da pogledam dete u oči i da u njima vidim da me gleda, ali ne sluša, dakle prisutno je fizički, dok je u mislima već kod kuće. Zato se trudim da deca za taj poslednji čas imaju ili likovno ili fizičko, dakle predmet koji ne zahteva previše razmišljanja, predmet koji će ih opustiti jer kakve vajde imam od toga ako držim čas, a oni ga potpuno ignorišu, nenamerno naravno?“, kaže naša sagovornica.
Dodaje da su produženi boravci celodnevne nastave dodatno produžili deci boravak u školi, ali da su, nažalost, roditelji koji su zaposleni, prinuđeni da decu odvezu u školu u pola osam i da ih uzmu tek u pola pet kada se vrate s posla.
Povodom prenatrpanog plana i programa zbog kog i osnovci i srednjoškolci imaju više časova nego što bi trebalo, pitali smo Ministarstvo prosvete da li planira da rediguje nastavni plan i program kako đaci ne bi bili zatrpani i opterećeni nastavom, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
BONUS VIDEO: Roditelji protiv nasilja u Gornjem Matejevcu: Zabranili deci da idu u školu zbog đaka koji ih maltretira
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar