Srpski đaci gube po 15 minuta od svakog školskog časa: Razlog je krajnje besmislen i nastavnici su se protiv toga pobunili

U Predlogu koji su potpisali Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, GSPRS Nezavisnost, Sindikat radnika u prosveti Srbije, kao prvo navodi se da se administracija vodi u elektronskom obliku i da je sastavni deo es Dnevnika, te da tako "nastavnik nema obavezu da dokumentaciju vodi u pisanom obliku".Prosvetari, dalje, predlažu da se u okviru es Dnevnika, u opciji "izvoz podataka", standardizuju formulari za sve vrste pedagoške dokumentacije.Takođe, dosadašnje đačke knjižice, svedočanstva, razna uverenja, matične knjige i druge vrste dokumenata, postaju samo elektronska forma, koja će poput e – faktura biti zaštićena od zloupotreba, lako proverljiva, a odgovornost za eventualne propuste jasno bi ukazala na odgovorno lice/a. Prosvetari traže da se uvede program u es Dnevniku, koji bi omogućio štampanje svedočanstava, uverenja i ocena na kraju polugodišta.Između ostalog, navode i da je potrebno standardizovati jedinstven obrazac za Globalne i Operativne planove na nivou cele države. Dodaju da globalni planovi sadrže međupredmetne kompetencije (koje treba sažeti). Obaveza ZUOV- a je da dostavi sve planove i pripreme ( Globalne, Operativne i Dnevne), a profesor može do 30% da izmeni sadržaj.

Ukidanje "pedagoške sveske" i opis brojčanih ocena

Navode da treba ukinuti tzv. pedagošku svesku praćenja napredovanja učenika, odnosno formativnog ocenjivanja i izmestiti ga u es Dnevnik, kako bi učenik i roditelj u svakom trenutku imali povratnu informaciju o procesu učenja, teškoćama i načinima njihovog prevazilaženja.Takođe, ukinuti opis svake brojčane ocene, jer on već postoji u formativnim (opisnim) ocenama.Smanjiti broj Timova u školama proporcionalno broju odeljenja u školi. Izveštaje Timova dostavljati samo godišnjim izveštajem. Ukinuti RP škole i Samovrednovanje jer sadrže imaginarne stavke i podatke koji su već u es Dnevniku. Ova dva dokumenta se mogu sažeti u jedan. Planovi i oblasti Timova se preklapaju i isti se mogu sažeti.Ukinuti obavezni portfolio za nastavnike i portfolio za učenike. Ukinuti Plan stručnog usavršavanja (direktori određuju koji će se seminari realizovati, lokalne samouprave nemaju sredstava za plaćanje…), kao i izveštaj o njegovoj ostvarenosti.Ukoliko direktor škole zahteva dodatne procene i administrativne poslove (pr. Procenat usvojenosti kompetencija u jednom odeljenju ili na nivou razreda) isti treba da se plati kao prekonormni rad. Jasno definisati ingerencije i obaveze odeljenjskog starešine i obaveze psihologa i pedagoga.Pojednostaviti obrasce za IOP (obrazac 4 i obrazac 6). Doneti nove Pravilnike o 40 – časovnoj radnoj nedelji, jedinstven za sve obrazovne ustanove u delu koji se odnosi na „druge poslove saglasno Statutu škole“, precizno navesti mentorski rad, rad u Timu i dežurstvo.Ukinuti sve izveštaje koje je moguće, povući iz es Dnevnika. Odeljenske starešine ne treba da pišu planove pojačanog vaspitnog i društvenokorisnog rada. Smanjiti administraciju u vaspitno-disciplinskim postupcima i time učiniti postupke efikasnijim i dati im vaspitni karakter;Izraditi posebne obrasce za praćenje postignuća u specijalnim školama i školama za obrazovanje odraslih (ukinuti andragoške sveske). Ne pisati operativne planove dopunske i dodatne nastave, već samo globalne.Kao poslednje, navode da sve izmene u vezi Plana i programa treba dostaviti 60 dana pre početka primene istih.

Najviše opterećeni učitelji

Učiteljica Vesna Jerotijević iz Čačka objašnjava za naš portal da su učitelji dodatno opterećeni time što pored toga što vode administrativne obaveze za svaki pojedinačni predmet koji predaju, vode i kompletnu administraciju za odeljensko starešinstvo."Predmetni nastavnici vode svu administraciju za svoj predmet, dok su učitelji dodatno opterećeni i time što kao i njihove kolege vode administrativne obaveze za svaki pojedinačni predmet koji predaju, ali vode i kompletnu administraciju za odeljensko starešinstvo, koje podrazumeva plan i program odeljenskog veća, plan i program časa odeljenskog starešine, plan i program slobodnih aktivnosti, plan i program dopunske i dodatne nastave. Pritom, vi ste sada u situaciji da morate deci da date neku aktivnost dok sve to radite, u suprotnom, tok i ritam časa se gube", navodi učiteljica Jerotijević, objašnjavajući kako izgleda njen početak časa:"Uvek morate da osmislite neku aktivnost. Ako je prvi čas srpski jezik, recimo, pa ako je planirana obrada teksta, ja deci dam da rade usmereno čitanje teksta i da podvuku nepoznate reči. To je, recimo, neko dovoljno vreme da unesem podatke il da, na primer, otvore domaći koji su uradili i još jendom da ga prekontrolišu", kaže naša sagovornica.

Učiteljica navodi da je dodatno opterećenje za sve nastavnike to što moraju da unesu elaborat u elektronski dnevnik."Ako ste već uneli brojčano i ako ona stoji u elektronskom dnevniku kao brojčana ocena, bilo sa usmenog bilo sa pismenog testa, zašto morate kod usmenih odgovora da pišete elaborat ocena? Predviđeno je, a potpuno bespotrebno. Vi možete svakom roditelju pojedinačno na Danu tzv. otvorenih vrata, na idividualnim razgovorima da objasnite i šta je učenik znao i šta nije, a vi to sve morate da imate u pedagoškoj svesci o svakom učeniku, što je potpuno besmisleno. To je dupliran posao".Odeljenski starešina piše matičnu knjigu i knjižice, dodaje učiteljica."I vi sada imate situaciji da se podaci koje već stoje u elektronskom dnevniku povuku iz sistema onog trenutka kada su potrebni. Da se štampaju iz sistema, jer to je moguće. Sistem elektronskog dnevnika vam omogućava da štampate listiće na kraju klasifikacionog perioda. Dakle, svi podaci koje možete da povučete i odštampate iz sistema , zašto bi se ponovo prepisivali? Dajte da stavimo jednom tačku na resavsku školu", poručuje učiteljica da vreme unošenja podataka u es dnevnik nije isto svima."Nije isti protok interenta u seoskim školama, zamislite kako to izgleda u planinskim područjima. Zamislite dok učitelj podigne sistem, pa dok uđe, ukucate, to zaista oduzima dragoceno vreme časa koji je ionako prekratak, da vi sada sa ovim reformisanim nastavnim planovima i programima, kada imate situaciju da je poslednjom reformom celokupan sistem rada od prvog do četvrtog razreda prepakovan, u smislu da deca, što su nekada učila u drugom, sada uče u provm, što su učili u trećem, sada uče u drugom i tako dalje. Dakle, deca su ostala na uzrasnom kognitivnom i psihičkom razvoju ista i to je bilo idealno izbalansirnao, a sada vi morate da radite ono što njihove kognitivneb i saznajne funkcije ne mogu da procesuiraju".

Svaki dan, učitelj ili nastavnik ubacuje u procesor podatke koje procesor ne može da obradi jer deca nisu na tom kognitivnom uzrastu."U tom papirnom dnevniku su svi podaci bili dostupni onog momenta kada ga otvorite i prelistate. Sada, na primer, vi ne možete svaki put da otvarate te fajlove u elektronskom dnevniku da biste nešto upisali, podsetili se itd, to je predugo. Zaista se ukazala potreba da se prosvetni radnici više posvete deci i da je neophodno više interakcije u radu i tog nekog rada sa decom u neposrednoj nastavi. Sve što na nas odvlači od toga je vreme koje je bespotrebno potrošeno", zaključuje učiteljica Jerotijević.

Dok nastavnik upisuje čas, deca "bulje" u telefone

Nastavnica biologije u jednog beogradskoj školi Snežana Romandić ističe za Nova.rs da često posao nosi kući jer ne može da stigne da sve "ispiše" u školi."Ima dana kada i četiri sata provedem za računarom ili sa papirima, a posebno sada u periodu propitivanja učenika, kada je potrebno decu formativno oceniti. Svaki dan se piše po dva sata, to je minimum. Imamo ozbiljnu administraciju, koja nas ozbiljno ometa u onome što treba da radimo svaki dan, a to je da se bavimo decom i neposrednim radom sa njima", navodi nastavnica Snežana.Prema njenim rečima, prvi i najveći problem jeste elektronski dnevnik i paralelna dokumentacija.

"Elektronski dnevnik je uveden u škole pre pet godina i nije prilagođen onome svemu što zahteva administracija. Moramo da pišemo i pedagoške sveske. Strašno je kada uđete u učionicu i, recimo, dešava se da dok nastavnici gledaju u ekran jer moraju, deca gledaju u telefone ispod stola. I stalno pišemo izveštaje povodom nečega. Radimo to posle časova, pišemo šta je reklo dete, kako reagovati… To je nemoguće".Objašnjava da su u obavezi da napišu šta je i kako je učenik odgovorio, kakvi su ishodi i preporuke za tog učenika, konstatujući da je to mnogo posla."Takođe, ako roditelj pročita šta je njegovo dete odgovaralo, moramo da vodimo računa šta i kako sam napisala jer preporuke su afirmativni zapisi. Ne mogu da napišem da nije naučilo – konstrukcije su na primer 'dete je zainteresovano za sve aktivnosti, a nije zainteresovano za nastavu i učenje', a dete je toga dana jedino reklo: Nisam učio i seo. Mojim kolegama koje su razredne starešine je još i teže jer imaju više obaveza. Mora da se zapiše sve što se događa u školi pa i razgovor sa roditeljem. Zato je potrebno pojednostaviti sve, formativne ocene pokazuju roditelju kako napreduje njegovo dete, nekada se traži da se one rade i dva, tri puta mesečno i to je obiman posao. Nema nastavnika u školama koji bi rekao: Meni administracija nije problem, to nije mnogo. To jedno mogu reći predstavnici ministarstva koji kažu da to nije mnogo, ali oni nisu u učionicama", smatra Romandić.BONUS VIDEO: Može li ministarka psihijatar da pomogne prosveti?