Željkov prevodilac je zvezdaš, a Obradović to nije znao: Ovako je reagovao kada je saznao

Znao je malo engleskog. Igrači Huventuda, sa druge strane, nisu znali ni toliko.

Kako je Obradović postao šampion Evrope sa ovim klubom, otkriva Zoran Miočinović, advokat i počasni konzul Republike Ekvador u Hrvatskoj, a u to vreme prevodilac.

Dugogodišnji asistent Željka Obradovića, Đozep Marija Iskijerdo, preporučio je upravo Miočinovića.

"Bila su još dvojica kandidata. Jedan je bio oženjen, drugi je radio u nekoj firmi. Ja sam bio sam, bez velikih obaveza, i to mi je sigurno išlo u korist. Mislim da je najveća prednost bila to što sam ja tada već godinu dana živeo tamo i što sam jako dobro znao košarkašku terminologiju. To nije isto kao znati jezik iz knjige. Ako ne znaš kako se priča u svlačionici, na treningu, na tajm-autu, onda zapravo ne znaš ono što je najvažnije", rekao je Miočinović za "Sport klub".

Kako je počeo rad sa Obradovićem?

"Već od prve nedelje sam sa Željkom započeo nešto što je u suštini bio ubrzani kurs španskog, ali potpuno prilagođen košarci. Nismo učili jezik iz udžbenika. Učili smo ga iz situacija, treninga, odnosa sa igračima, svakodnevnih potreba. Kako da objasni kretanje, kako da zaustavi trening, kako da ispravi igrača, kako da se snađe u običnom razgovoru", dodao je.

Obradovićeva potreba za savladavanjem španskog bila je ogromna. Miočinović je bio pravi čovek za posao. Košarka mu je, kako sam kaže, bila "prirodno okruženje“, pa je razumeo ritam treninga, psihologiju ekipe, način na koji treneri razmišljaju.

"Imali smo časove nekih 15 do 20 dana svakodnevno, otprilike po sat vremena. Uskoro za časovima nije bilo potrebe jer je sve prešlo u praksu. Posle tri meseca, Obradović je već mogao sasvim pristojno da funkcioniše. Imali smo odličan odnos. Sećam se da sam mu posle otprilike nedelju rekao da sam zvezdaš. A on je rekao: ‘Ma, nije moguće’ i smejao se. Dobro smo se slagali."