Mariji samo rekli "Zini" i počeli da seku: Horor koji je mama četvorki doživela u porodilištu ne može da se prepriča

Marija se priseća tog 28. aprila, kada je na svet donela svoje bebe."U trudnoći sam doživela akušersko nasilje od anesteziologa. Ne mogu više o tome da ćutim, boli me svaki put kada pomislim na to. Želala sam da me porode u spinalnoj anesteziji, da budem oduzeta u donjem delu, ali da mogu da vidim bebe, ali se moj ginekolog nije složio sa tim i bolje zato što se ne bih smirila kad bih videla bebe tako male, kao mrvice", počinje priču naša sagovornica.

Ona objašnjava da je tog dana pojela mnogo hrane, što nije dobro ako se baš tada porađate, te da je to bio možda najveći problem."Bio je Veliki petak, pojela sam doručak, ručak, užinu, popila sam šest litara vode zbog vode u vodenjaku, čips, medeno srce, sve što mi je bilo pri ruci. Krenula sam da se istuširam dok su žene jele da iskoristim priliku jer ima samo dve tuš kabine, a nas trideset je na spratu. Pitala sam ih koliko je normalno da krvarim jer dosta krvarim, a sestra kad je videla, samo je viknula nema kupanja, ajde u porodilište. Toliko se prestravila da je zaboravila da me stavi u kolica, pa sam peške išla u porodilište".

Zamolila je sestru da je ne vodi ako se neće porađati, jer ne želi da ponovo prolazi kroz scenario kao nekoliko dana pre samog porođaja."Pošto sam 14 dana ležala u bolnici, gledala sam kako porađaju ženu čija je beba umrla. Neću izdržati. U momentu kada treba da sačuvam sebe i četiri bebe u meni, ja čujem da su tri bebe uspavane, a žene jauču u sobi. Ne mogu da se saberemod tada. Ona mi govori da će me vratiti, samo da me doktor pregleda. Ne sme da mi kaže, a znam da ću se poroditi".

I dalje joj niko ništa ne govori, jošje rano za porođaj, ali sve ukazuje da bebe stižu."Nadrndana sestra mi kaže da ugasim telefon jer im ne treba uživo prenos, a ja htela da zovem Đoleta da mu kažem šta se dešava. U jednom trenutku dolazi doktorka, kažem joj da imam nagone, ona kaže ma kakvi, ajde da te pogledam na ultrazvuku, a kada je videla, odmah je povikala jao, porađaš se, zovi tvog doktora. Ja da ga zovem? Zašto ga vi ne pozovete, ovde radi? Haos u meni, porađam se danas. Znam da je prerano, al ito je to".

Voze je u salu gde je čeka anesteziolog koji je prekoreva jer je previše pojela hrane."Pakao, vrištao je što sam toliko jela. Pokušavala sam da mu objasnim da sam tu već dve nedelje, da sam gladna. Pita me jesam li imala koronu, imam li test na kovid, na trombofiliju, kažem nemam, a on diže paniku kako nisam, rekoh otkud znam, niko mi nije rekao. Kaže mi da zinem, ja ne znam šta se dešava, rekoh mu da rade šta žele, ali da me uspavaju. On kaže ma kakvo uspavljivanje, sad ćemo da ti ispumpavamo želudac. Ne znam ni šta to znači. Stavili su mi sondu, ne daj Bože nikom. Počeli su nagoni za povraćanje, on govori da se smirim, objašnjavam mu da ne radim to namerno, nego refleks, besan je što to radim. Užas".

A kada su počeli da je vežu, Marija je mislila da će umreti, ali ne od bolova, nego od straha šta se dalje dešava."Ležim raširena na stolu, sećam se njegovih obrva, stavljaju mi masku i kreće doktor koji me porađa da priča kako se seli, ostavio je ženu i ćerku u gradu i odjednom osećam da ubada nož u moj stomak. Jednom, drugi put, treći, četvrti. Pokušavam da mrdam prstima, opijena sam delimično, ispred mene je sve belo, totalno pomračenje. Dalje više ni ne znam šta se dešava, izbezumljena sam. Jasno mi je da je njihov posao postao rutina, kao rad na šalteru, ali tražila sam samo malo empatije i ništa drugo“.

Marija je prilično nezadovoljna načinom na koji su joj se odnosili zaposleni u ovom porodilištu, a sličan pristup, kako nam priča, imali su i doktori sa Instituta za neonatologiju na kom su njene bebe bile tri meseca."Način na koji mi je doktorka saopštila da Irina ima dijagnozu, bio je zastrašujuć. Vaše dete ima oštećenje na mozgu, doviđenja i prijatno. Đole i ja smo prebledeli, počeli da plačemo i da se grlimo. Niko nam nije ni objasnio šta to znači, sa čim se susrećemo. Kasnije smo saznali da je imala i upalu pluća. Niko nas o tome nije obavestio. Samo malo veće komunikacije sa pacijentima, topline, pažnje, ipak smo mi žene kojima rade hormoni, pritom ja nosim četvorke kojima još nije vreme za porođaj… Ništa više nisam tražila“, kaže ova majka.BONUS VIDEO: Obišli smo četvorke i njihovu mamu o koje se sramno ogrešio Grad Beograd

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=majkacetvorkidz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3978721"]