2
Marija Matić (27) iz Kosjerića imala je samo 16 godina kada joj je amputirana desna noga. Nije bila svesna šta ju je snašlo, niti da će joj se život promeniti iz korena. Uprkos teškoj realnosti s kojom se susrela, ova hrabra tinejdžerka rešila je da iskoristi drugu šansu koju joj je pružio život. I iskoristila je - kada je naučila da hoda sa protezom, vratila se normalnom životu, završila srednju školu, upisala fakultet, a danas ponosno korača na modnoj pisti.
Život je za neustrašivu Mariju Matić iz Kosjerića imao potpuno druge planove.
Umesto da živi kao i njene vršnjakinje, Marija je dobila „šamar realnosti“ i u najlepšem tinejdžerskom dobu ostala bez noge. Većini ljudi bi tako nešto oduzelo volju za životom, ali ne i njoj.
Marije Matić nije stao tog dana.
Jednog dana te 2012. godine, Marija je pala i povredila koleno. Dobila je otok iznad kolena, koji je i nakon oporavka ostao. To je bio alarm za proveru.
„Kada sam pala, znala sam da nije bezazleno. Povredila sam se ozbiljno. Onda su i lekari videli da otok ne spada, poslali su me na rendgen gde su videli da u kolenu ‘ima nešto’, priseća se Marija.
Lekari su, nastavlja ona, tražili da se uradi biopsija.
„Biopsija je pokazala ono najgore – da imam karcinom kostiju. Ja ništa nisam znala u tom trenutku. Moji roditelji su znali sve i kada su mi rekli, isprva nisam ni bila svesna šta se dešava. Budući da se u našoj kući nikada nije spominjala ta bolest, nisam ni znala sa čim se borim. Pitala sam mamu hoću li ostati bez kose. Videla sam samo suze u njenim očima“.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
16
Usledio je dug i težak period za Mariju. Ipak, ona je bila sve jača.
„Videla sam u bolnici decu koja su bez kose. Tada sam postala svesnija da moja bolest nije naivna. Dobila sam hemioterapiju. Ipak, nakon dva odlaska, bolest je uznapredovala i to rapidno. S obzirom na to da su mi doktori rekli već na početku da može doći do toga da mi amputiraju nogu, kada je u pitanju život – ne možeš da biraš. A pošto terapije nisu pokazale očekivane rezultate, amputacija noge je bilo jedino rešenje u tom trenutku jer je situacija bila veoma ozbiljna.“
Iako joj je opala kosa, a bolovi koje je trpela bili su nesnosni, Marija nije padala u očaj.
„Bila sam jaka zbog mojih i zbog sebe. Veliku podršku imala sam od prijatelja koje sam upoznala u bolniic, sa kojima sam delila istu bol. Držali smo se zajedno i čekali da sve to prođe. Ona najteža odluka morala je da se donese. Amputacija noge. Bila sam jaka, jer su me svi lekari lepo pripremali za to, psiholozi i svi mogući su razgovarali o tome, tako da sam ja to lakše prihvatila. Sećam se da sam na tri sata pila trodone i metadone, ti bolovi su abnormalni, kako prestaje dejstvo leka ja tražim novi lek“.
U danima nakon što je ostala bez noge, teško joj je padalo da gleda vršnjake kako vode normalan život, sve ono što ona, makar u tom trenutku u svojim mislima, nije mogla. Međutim, onda su se u njoj probudili inat i snaga – vanredno je završila srednju školu i upisala fakultet u Beogradu.
„Imala sam veliku želju da upišem fakultet i da se bavim stvarima koje volim. Završila sam i master, radim i bavim se modelingom. Pored modelinga, snimam klipove na društvenim mrežama gde objašnjavam ljudima da je život jedan, da ostanu hrabri i jaki i da nije sramota nemati ruku ili nogu, kao ni bilo šta drugo. To je moja poruka koju šaljem, poruka hrabrosti i moraju svu da znaju, kada je teško budite hrabri, zacrtajte cilj i vidite se njima. Očajavanje nije opcija“, navodi Marija.
Danas vodi dinamičan život, zbog čega, kada obuče haljinu ili šorts, njena proteza upada ljudima u oči.
„Čudni pogledi postoje uvek. Mnogi ljudi su radoznali, pa se desi da mi priđu i pitaju, nekima je žao jer sam mlada sve to proživela, neki skrenu pogled, a ja im samo odgovorim osmehom. Zaista nemam problem da razgovaram o svemu tome jer nikada ne znaš kakve probleme druga osoba ima. Često dobijam komentare da im ja dajem volju za životom, s obzirom da se bavim i sportom i živim život punim plućima“, poručuje Marija.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare