Helena Vuković rođena je 1973. godine kao M.V. Pohađala je Vojnu gimnaziju a nakon toga i Vojnu akademiju 1996. U profesionalnoj službi bila je do 2014. godine, kada je penzionisana sa činom majora, jer je objavila da ulazi u proces prilagođavanja pola rodnom identitetu. U nekom prethodnom životu ona je imala brak i četvoro dece, počela je neko potpuno novo iskustvo. Nju je posebno dotakla i potresla monstruozna smrt Noe, transrodne osamnaestogodišnje devojke.
„Kada je krenula potraga za njom ja sam slutila najgori scenario. Juče su se te crne slutnje obistinile. Neverovatno je šta je taj monstrum uradio, ali ja ne znam gde smo mi kao narod otišli. Gledam komentare nakon njene smrti i ne mogu da verujem. Građani su spontano došli da upale sveće na Trgu Republike, desilo se da je neki, ja ne znam kako da ga nazovem, huligan, pokidao LGBT zastave i šutirao sveće. Gledam i pitam se da li je ovo normalno? Ljudi moji, devojka je mrtva, dete od 18 godina je mrtvo, iskasapljeno. A šta mi radimo? Ne damo ni da se oplače kako treba, da se ožali kako treba“, ogorčena je Helena zbog transfobije i sveopšteg nerazumevanja u Srbiji.
Sagovornica Nova.rs smatra i da je ovo samo jedna lančana reakcija nakon ubistava i masakara u Ribnikaru i Mladenovcu.
„Ja ne znam više koji đavo je ušao u ovaj narod?!“, šokirana je Helena.
Kada je u pitanju odnos prema LGBT populaciji u Srbiji ona konstatuje da smo otišli desno i nizbrdo.
„Otvorena je sezona lova na LGBT osobe. Ponovo smo na spisku država gde se ubijau trans-osobe, dugo nas tu nije bilo. Opet je ubijena devojka, Noa je 22 žena ubijena od početka godine. Šta god ko pokušao i hteo da kaže, trans-žene jesu žene. Apelujem i na novinare da se sa poštovanjem obraćaju prema tragično preminuloj devojci. Odmah se pojavilo njeno staro ime i stare slike. Kao prvo, njena majka je zove Noa i oslovljava je u ženskom rodu, ona je rodila. To je dete koje je imalo podršku porodice. Noa je trpela diskriminaciju i vređanje dok je bila živa, o tome svedoči i njena majka“, ističe Helena i tera nas sve da se zamislimo.
„Je l’ treba još neko da umre, još neko dete da bude iskasapljeno da bi smo se prizvali pameti. Jesu li to te tradicionalne srpske vrednosti – zakolji ženu?! Ima li kraja ljudskoj monstruoznosti? Neće mi niko reći da su ovo zapadne vrednosti“, skenira naša sagovornica svu patologiju društva u kojem živimo.
Skreće pažnju i na to da nikako da iskoračimo i napredujemo u odnosu prema LGBT populaciji.
„Godinama čekamo bolje sutra, a još uvek je danas. Ja i moja organizacija smo ne znam koliko puta pokušavali da pregovaramo sa nadležnim službama i ministartsvima, kad eto ih izbori. Nemamo institucije. Taman se formira neko odeljenje, počnemo da se dogovaramo i onda dođe neko drugi“, objašnjava Helena koja je na čelu organizacije L* Communio.
Podsetiomo, Noa Milivojev (18), za kojom se tragalo 20 dana, nađena je mrtva u četvrtak popodne u stanu u centru Beograda, a zbog njenog ubistva uhapšen je Ognjen D. Noa je transrodna osoba, a rođena je u Kovilju kraj Novog Sada.
Bonus video: Da li se pripadnici LGBT zajednice osećaju bezbedno u Beogradu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare