Maja (31) je glavna stjuardesa na jahtama: Stalno putuje, obišla je sve egzotične destinacije, a od zarade za jedno veče kupila je automobil

Maja Ćeranić Bučanin je iz Tivta, ali trenutno živi u Beogradu.

S obzirom da je rođena na moru gde je i odrasla, ni na kraj pameti joj nije padalo da će raditi na jahtama. Ali, kako to obično biva, počela je kao studentkinja, da ima za džeparac tokom leta. Mislila je da će se na tom radnom mestu zadržati mesec-dva, ali ona je ostala čak devet godina.

Nedavno je čak otvorila i agenciju za edukaciju stjuardesa. Trenutno je u drugom stanju i "miruje", ali raspoložena da ispriča kako izgleda biti "stjuardesa na vodi".

"Situacija sa mnom i mojim poslom se 'otrgla kontroli' u onom pozitivnom smislu. Sve više i više sam napredovala, nisam imala svest da ću da dobijam ovakve ponude i svake godine sve više napredovati, i evo me ovde posle devet godina kao prva stjuardesa i veoma zadovoljna sa svim što sam postigla do sada", kaže Maja odmah na početku razgovora.

Njen posao, ponajviše, zavisi od toga da li na brodu ima gostiju ili ne.

"Ja sam kao 'chief stewardesse' odnosno glavna stjuardesa sa mojim drugim stjuardesama zadužena da gosti budu usluženi blagovremeno i efikasno uz poštovanje 'silver servis' usluge. Takođe smo zadužene da ceo enterijer bude besprekorno čist i uredan. Pored upravljanja mojim timom, zadužena sam i za organizaciju restorana, izleta za goste i sve druge njihove zahteve. Kupovina, vođenje evidencije o troškovima, satima, smenama stjuardesa, sve je to na meni. A naravno, mi smo tu prvenstveno radi sigurnosti naših gostiju i za to smo prvo i obučene", objašnjava ona.

Biti stjuardesa uopšte nije lako. Iako se nekada čini da je tako, potrebno je dosta žrtvovanja, jaka mentalna stabilnost, težak rad i odvojenost od kuće, ističe lepa Maja.

"Verovali ili ne, nekada moj radni dan traje i 19 sati. I pored predivnih mesta koje posetite, velikih para koje zaradite i drugih benefita, niko ti ne garantuje da ćeš, pored svih sertifikata koje dobiješ, ipak naći dobar brod, niti da ćeš bez truda i rada moći da napreduješ. Ja sam se susrela sa negativnim komentarima, njih uvek i svuda ima, kao i u svakom poslu, pa tako i u ovom. Vrlo sam svesna sebe i poštujem svoj trud i rad, ne dotiču me komentari nepoznatih ljudi ili ljudi koji prosto ne znaju moj posao. Imam veliku podršku svoje porodice, što je najvažnije".

Početna plata na jahti je, kako priča Maja, 2.000 evra, a može biti i mnogo veća. Da bi se napredovalo i došlo do mesta "prve stjuardese", potrebne su brojni kursevii samim tim će i zarada biti veća.

Pored dobre plate, rad na jahti pruža i stalan smeštaj i manje rashoda, pa je ovaj posao idealan za one koji imaju cilj da skupljaju novac za pokretanje sopstvenog biznisa.

Najviše posla ima tokom leta, dok u zimskom periodu uglavnom radi samo jedna stjuardesa.

"Sve zavisi od vašeg ugovora. Jahte tokom zime su uglavnom usidrene u lukama, pa se rade poslovi na pripremi jahte za predstojeću sezonu. I tu uglavnom bude uključena jedna stjuardesa. Tako da, ako imate sreće da imate godišnji ugovor, sjajno, primate platu i tokom zime, a ne radite", kaže ona.

Jedan dan - 6.400 evra

Jednom prilikom je, priča Maja, samo za jedan dan zaradila više od 6.000 evra, od čega je kupila automobil.

"Na brodu na kom radim našao se jedan stariji gost koji je imao 71 godinu i bio je sa svojom izabranicom, nekih desetak godina mlađom od njega. Bila je divna i prijatna ženica i stvarno sam želela da se ona oseća super, jer sam videla da to njemu baš znači. Kako nešto uradim za nju, on meni sa strane kaže, 'to je to Majo, to je to', baš je čovek bio presrećan. Dva dana pre odlaska, on je platio svoj račun i nama, stjuardesama, ostavio je neverovatan bakšiš od čak 56.000 evra", kaže ona.

I ona i koleginice bile su šokirane jer im niko, do tada, nije ostavio 56.000 evra.

"Nas devetoro delimo bakšiš na ravne časti, tako da je svako dobio po 6.200 evra. Uvek nama ostave, ali nikada toliku cifru, najviše je bilo oko četiri i nešto hiljada. I njegova sestra, sećam se tada, ostavila nam je po 200 evra, tako da je bakšiš bio svakome po 6.400 evra. Naravno, pošto smo ga nas tri pakovale za polazak kući, zahvalile smo mu se. Bio je baš srećan. Toliko divne reči je uputio nama stjuardesama, sad da se ne hvalim, posebno meni. Ostavio mi je vizit kartu i rekao da sam bistra i oštroumna. Eto, ima i takvih situacija".

Od tih para kupila je četvorotočkaša, a to je i rekla gostu da će uraditi.

"I dan danas se sećam tog čoveka, želim mu da živi sto godina".

Zahvaljujući poslu, Maja je obišla dosta različitih i egzotičnih destinacija. Toliko ih je dobro upoznala, da je već za svaku zemlju vezuje neka stvar.

"Svaka destinacija pruža nešto drugačije i nešto sa čime možete da se oduševite ili pak zgrozite. Veoma sam zahvalna što imam mogućnost da posetim razna mesta, od onih poznatih i bogatih do onih malih i 'nebitnih' i što sam sa svakim putovanjem sve više bogatija. Grčka i Hrvatska imaju najlepše more, Turci su najljubazniji, u Italiji se nabolje jede, Španija je za provod, a Crna Gora 'on the budget'".

Ipak, nije sve samo u lepim zalascima i zanimljivim destinacijama. Tokom ovih godina, Maja je doživela i one trenutke koji nisu tako lepi.

"Uvek kažem da imam neku ludu sreću da sam uvek pored mora i to je nešto što mi daje snagu i volju. I pored velike zarade, naučila sam dosta. Jahte na kojima radim su za uživanje i generalno gosti i posada ne idu po lošem vremenu na more. Bilo je tu par situacija, ali nista što bi ugrozilo naše živote. Zato imamo kapetane koji upravljaju brodom i koji su zaduženi za našu bezbednost. Jedino što mogu da kažem je da sam s godinama opreznija i plašljivija, pa me nekad uplaši situacija koja me, na primer, pre me par godina ne bi nikada uplašila. Noćna navigacija je malo jeziva, ali ništa strašno, kao da si u nekom horor filmu", kaže nam Maja.

BONUS VIDEO: Kreće potraga za senzonskim radnicima: Da li su naši sezonski poslovi primamljivi ljudima iz regiona?