Koncentracija jednog alergena otišla u crveno, a nije ambrozija: Zbog ove biljke danima trljate oči, pun vam je nos i kijate

Toplije vreme u februaru i ranije cvetanje drveća doveli su ove godine do rane sezone alergija, dok broj ljudi koji imaju probleme sa ovim oboljenjima stalno raste.

Iako mnogi misle da najviše muka zadaje ambrozija, prethodnih dana građani muku muče sa brezom, čija je koncentracija polena u ovom trenutku najveća.

Iz Agencije za zaštitu životne sredine navode da breza od svih drveća ima najveću alergenost, pa je tako zabeleženo da je polen breze gušio po Vojvodini. Izmerene su visoke koncentracije u Kanjiži, Kikindi, Zrenjaninu i Vršcu dok je nešto opuštenija situacija bila u Bečeju.

Međutim, u Valjevu je od 25. marta pa do kraja meseca bukvalno svaki dan je bio veoma visok nivo koncentracije polena breze. Inače, u većem delu ostalih mernih mesta poput Zaječara, Niša, Loznice i Požarevca situacija sa polenom breze bila je bolja, a negde je čak koncentracija ostala u granicama normale, odnosno 60 zrna po kubnom metru.

Pulmolog i alergolog dr Tatjana Radosavljević ističe za naš portal da je očigledno da su alergijske reakcije na polen ove godine poranile dve - tri nedelje, te su se pacijenti javljali zbog curenja iz nosa, alergijskog rinitisa, kašljucanjai kašlja, peckanja u očima, grlu...

"Poranilo je proleće, samim tim i vegetacija, tako da su čestice polena već u vazduhu. Cveta drveće, ali cvetaju i trave. Oni pacijenti koji znaju da su alergični, već su počeli da osećaju tegobe. Javlja im se suzenje učiju, peckanje u očima, kijanje, zapušen nos, kašalj. Pojedini čak imaju svrab ušiju, peckanje u grlu, a kod osoba koje boluju od alergijske astme, mogu da se jave klasični astmatični napadi, odnosno gušenje", kaže dr Radosavljević.

Prema njenim rečima, pacijenti koji znaju da imaju alergije, verovatno su već počeli da koriste lekove, antihistaminike i takozvane inhalacione pumpice za nos i pluća.

Ali, problem je što se ne zna kako će ko da reaguje na polen.

"Jedne godine mogu da budu određeni simptomi, dok druge sasvim različiti od tih. Alergijska reakcija je nepredvidiva. Svi koji imaju alergije na polen već znaju da mogu njegovu koncentraciju da prate na specijalizovanim sajtovima, ali i na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine", objašnjava ona.

Što se tiče polena breze, pulmološkinja naglašava da nije nepoznanica da breza od svih drveća ima najveću alergenost.

"Zapravo je problem što se građani hvataju za ambroziju, odnosno znaju kakve su njene razmere i koliko se muče s alergijom zbog nje. Ali breza nije ništa uobičajeno niti čudno, samo treba biti pripremljen na vreme. Kod mene uveliko dolaze pacijenti koji imaju respiratorne probleme. E sada, moguće je da neko ima ili virusnu ili bakterijsku infekciju od alergije, a razlika je u pojavi povišene telesne temperature", naglašava dr Radosavljević.

Najbolji način da proverite da li ste alergični ili je u pitanju bakterijska infekcija jeste laboratorijska analiza krvi.

"Ljudi koji su alergični na polen nemaju temperaturu, zamor. U laboratorijskim analizama iz krvi povišen im je parametar koji se zove imunoglobulin E, ali i broj eozinofilnih limfocita, dok su drugačiji rezultati kod pacijenata koji imaju respiratornu infekciju – povišen CRP, ali i broj krvnih ćelija", objašnjava Radosavlljević.

Savetuje svima da čim primete neki od simptoma, odu kod lekara, a oni koji znaju da su alergični, treba da započnu sa terapijom kortikosteroida.

"S druge strane, ukoliko se nalazite u prirodi, po povratku kući presvucite odeću koju ste nosili i odmah se istuširajte, uključujući i pranje kose".

Agencije za zaštitu životne sredine

Iz Agencije za zaštitu životne sredine navode da je prethodnih godina bilo dve do tri vrste polena u vazduhu, dok se ove godine pojavilo deset polenovih zrna odjednom i to preko graničnih vrednosti.

Agencija prati od prvog februara do prvog novembra, svakoga dana, sve alergene na 28 različitih mesta na teritoriji Srbije. Kako su objasnili, tise i čempresi su od polovine februara bile u crvenoj zoni, potom lešnik, a onda jasen i brest.

"Malo sada ohrabruje to što neki poleni cvetaju i za pet ili šest dana završavaju svoju fazu cvetanja, ali kreću drugi. Ono što je tipično za period maja i juna, jesu poleni drveća. Završavamo sa polenom lipe, koji nije neki jak alergen, ali kreću poleni trava. Nemaju svi poleni isti alergeni potencijal. Merenja pokazuju da kada je sunčano sa blagim vetrom, izuzetno su velike mogućnosti rasprašivanja polena. Tada ljudi imaju plitko disanje i zamaranje. U tim periodima, savetujemo im da izbegavaju kontakt sa prirodom, iako to nije uvek moguće, kako bi se smanjio veliki unos i koncentracija polena", naglasili su oni.

I drugo drveće pušta alergene

Sem breze, prevelike koncentracije polena ispuštali su i vrba, dud i javor, ali su oni "gušili" manji broj dana od breze.

Ali alergični ljudi neće moći da odahnu jer će koncentracije alergena ostati bez promene i narednih dana, a očekuje se da će kod duda i oraha doći čak i do povećane koncentracije.

Prema kalendaru alergenih biljaka, što se tiče drveća, mart i april su meseci kada su koncentracije njihovih polena u vazduhu najviše. Ako je za utehu, polovinom maja koncentracija polena bi trebalo da počne drastično da opada, pa čak i da bude na nivou normalne.

Ali će onda alergene sa drveća da zamene oni iz trava koji su prisutni gotovo do kraja leta. Njih "nasleđuju" alergeni raznih korova čiji polen je aktivan do oktobra.

BONUS VIDEO: Kako preživeti 11 puta veću koncentraciju polena ambrozije u Beogradu?