Najjači alergen u Srbiji – ambrozija, koja mnogima pravi pakao od života, bukti sad, u septembru, a u našoj zemlji, na ovu korovsku biljku alergično je više od 700.000 ljudi. Prema savetima lekara, Beograđani, kojima smeta ova biljka, morali bi da izbegavaju Novi Beograd ( posebno okolinu hale “Arena”), potom zapuštene delove Zemuna, Zvezdare, naselja Medaković i Karaburme, gde je ima najviše.
Iako znamo da ambrozija izaziva ozbiljne posledice po zdravlje i utiče na radnu sposobnost i način života onih koji su alergični, ona je svuda oko nas, a građani se često sa njom bore sami, tako što čupaju i uklanjaju ovu korov u svojoj okolini, umesto da u njihovo ime, ovaj posao obavljaju nadležne službe.
Limundžik, parložna trava, pelenasta ambrozija, fazanuša, neki su od narodnih naziva u Srbiji za ovu jednogodišnju korovsku biljku, koje najviše ima u Vojvodini, ali i po celoj zemlji, na napuštenim građevinskim zemljištima, vrtovima, neobrađenim poljoprivrednim površinama, uz puteve i železničke pruge, međutim pojavljuje se i u gradovima, pa i oko stambenih naselja.
“Čupam po malo svako jutro, koliko imam snage i dok me noge drže. Teško je jer savijam kičmu, a u bolovima sam. Pola života se patim sa alergijama, a kad ‘proradi’ amborzija, jedva dišem, uguši me. Niko ovde ništa ne radi, još se nije desilo da vidim ljude iz javnih preduzeća, koji inače treba da brinu o biljkama i o vazduhu, za to su valjda plaćeni, da dođu i počupaju ovu korov, nego moram sve sam, kako bih sebi olakšao disanje”, kaže Milisav Vojvodić (70), penzioner iz Beograda, kojeg smo zatekli kako ovu korov sopstvenim rukama uklanja u parku ispred zgade u kojoj živi, na Opštni Zvezdara.
Iako mnogi gradovi u Srbiji izdvajaju novac za uništavanje ambrozije, čak ni organizovano uklanjanje ovog korova nema uvek efekta.
“Ona često raste pored pruga gde je niko ne čisti. Takođe, jedan od problema je što su gradovi zaduženi za uništavanje korova samo na javnim površinama. Uništavanje na privatnim posedima je odgovornost vlasnika parcela i zato većina ljudi sama čupa korenje oko kuće. Najviše ambrozije u Beogadu je na teritorijama opštine Novi Beograd, potom u Zemunu i na Zvezdari”, kaže za Nova.rs prim. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog i specijalistkinja pneumoftiziologije.
Ova korov “ukrašava” pre svega neuređeno i zapušteno zemljište, pa što je više takvih površina u jednoj državi, to će biti više alergija.
“Najefikasniji načini uništavanja su čupanje iz korena, ali i zasejavanje i negovanje drugog niskog rastinja, koje može da utiče na zatiranje ambrozije. Na većim površinama primenjuje se redovno košenje do pet santimetara iznad zemlje, a ponekad i tretman totalnim hebicidima. Ukoliko se košenje ne ponavlja ili se ne kosi dovoljno nisko, ponovo izrasta u roku od dvadeset dana. Neophodno je organizovano i sistematstko hemijsko i mehaničko uništavanje ovog korova na javnim površinama i privatnim prostorima što je regulisano zakonima. Širenje ambrozije je i značajan ekološki problem, jer oduzima prostor domaćim biljnim vrstama, ugrožava poljoprivredne kulture, opasna je ne samo za zdravlje stanovništva, već i za poljoprivredna područja”, objašnjava doktorka Radosavljević.
Ova korovska biljka niče krajem aprila, a počinje da cveta od sredine jula do septembra.
“Alergičnima najviše smeta u avgustu i septembru, kada je i najveća produkcija polena. Optimalna temperatura za njeno klijanje i nicanje je temperatura do 22 stepena, a jedna biljka ambrozije može da produkuje i do osam milijardi polenovih zrna, koja se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površini od više kilometara”, objašnjava prim. dr Radosavljević.
Ambrozija spada u opasne alergene koji izazivaju tegobe kod oko 10 odsto ljudi celog sveta.
“U Evropi je na ambroziju alergično do 15 odsto ljudi u Evropi, a isto toliki procenat stanovništva u Srbiji ima zdravstvenih problema zbog nje. Kod najosetljivijih osoba osam do 20 polenovih zrna u jednom kubnom metru vazduha, može da izazove jake reakcije. Ambrozija je uzročnik 75 odsto svih polenskih alergija, a ne postoji starosna granica za pojavu osetljivosti. U svetu se sve češće beleže i smrtni ishodi izazvani preteranom alergijskom reakcijom na amboriziju, a ambrozija u vazduhu se može zadražati do sto dana”, kaže doktorka Radosavljević.
Kako prepoznati ambroziju?
Može biti visoka i do dva metra, koren joj je vretenast, stablo uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama.
Pročitajte još:
Simptomi alergije:
-crvenilo, suzenje, svrab očiju
– oticanje kapaka
– začepljenje i svrab u nosu
– pojačana sekrecija u nosu
– kijanje
– kašalj
– otežano disanje
– astma
– promene na koži
– promene u probavi
– bol u grudima
– smanjen osećaj mirisa ili ukusa
Gde sve ima ambrozije:
Polen ambrozije nalazi se na tikvicama, paradajzu, odnosno svom sezonskom voću i povrću.
“Ukoliko se desi da dobro ne operemo te namirnice polen ambrozije će nam se naći u organima za varenje i izazvati alergiju. Jedan od simptoma može biti postojanje kožnih promena. Može se javiti loše spavanje, iscrpljenost i hroničan umor. Pojava podočnjaka je uzrokovana povećanim dotokom krvi. Ovakvi pacijenti su često razdražljivi, malaksali i bez koncentracije, što im umanjuje radnu sposobnost”, objašnjava doktorka.
Korisni saveti za izbegavanje ambrozije:
10 saveta kako da se zaštitite od polena ambrozije:
1. Držati zatvorene prozore stana ili automobila, da se spreči ulazak polena u
stan ili auto.
2. Ako je vetrovito ostanite kod kuće (čestice polena lako se prenose vetrom).
3. Tuširajte se i perite kosu svako veče, a ruke perite često u toku dana.
4. Ne sušite odeću napolju, često menjajte jastučnice i redovno usisavajte
kuću.
5. Pre izlaska iz kuće, sluzokožu nosa namažite nevenovim uljem.
6. Planirajte svoje aktivnosti u zavisnosti od toga kolika je koncentracija
polena u vazduhu i za vreme „najgorih“ dana izbegavajte aktivnosti na
otvorenom.
7. Koncentracija polena najveća je ujutro i u toku prepodneva a najmanja
nakon kiše.
8. Preventivno uzimajte veću količinu vitamina C kroz sokove limuna,
jabuke i aronije. Vitamin C, osim što podiže imunitet, pojačava i resorpciju
kalcijuma. a time i njegovo delovanje. Šumeće tablete kacijuma su
neizostavni deo terapije protiv polenske kijavice.
9. Planirajte korišćenje godišnjeg odmora onda kada u mestu u kojem živite
ima najviše polena. Idite na more ili planinu da izbegnete kontakt sa njim.
10. Sportskim aktivnostima u prirodi bavite se posle kiše kada je koncentracija polena najmanja.
***
BONUS VIDEO: Počela sezona ambrozije – udara jače nego ikada
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare