Prethodnih nedelja, čekaonice u srpskim domovima zdravlja su pune. Kašalj, temperatura, malaksalost, zapušenost, neki su od glavnih simptoma s kojima se suočavaju pacijenti. Jedni imaju virus, drugi respiratornu infekciju, ali ima i onih kojima se javila alergija. Specijalista za plućne bolesti i alergolog dr Tatjana Radosavljević potvrđuje za Nova.rs da su neobično toplo vreme prethodnih dana i povećana koncentracija polena u vazduhu, izazvali kod većine ljudi reakciju u vidu alergije, zbog čega su oni pohitali lekaru. Ali, nisu svi bolesni. Ističe da treba razlikovati alergiju od virusa, respiratornih infekcija i gripa koji i dalje vladaju među građanima.
U ordinacijama domova zdravlja i u bolničkim ambulantama, proteklih meseci dupliran je broj pacijenata u odnosu na isti period prošle godine.
Lekari kažu da cela Srbija kašlje jer se pacijenti mahom javljaju zbog iritantnog kašlja. Zaraženi su različitim infekcijama, od urinarnih do respiratornih, među kojima je i kovid, a najviše zabrinjava sve učestalija pojava velikog kašlja kod dece i odraslih.
Međutim, zbog neobično toplih dana, koncentracija polena u vazduhu je povećana, a specijalista za plućne bolesti i alergolog dr Tatjana Radosavljević kaže da se mnogi suočavaju i sa alergijom, a da sami i ne znaju da je imaju.
Objašnjava kako razlikovati alergiju od ostalih virusa i respiratornih infekcija.
„Vrlo je teško zaključiti da li je u pitanju respiratorna infekcija izazvana bilo kojim virusom ili bakterijom ili je u pitanju alergija, strogo posmatrajući samo simptome bolesti, jer su oni vrlo slični. U pitanju su najčešće gornji disajni putevi, zapušen nos koji curi, pečenje u očima, međutim infekcije obično idu s povišenom temperaturom, dok alergija nikada ne ide s povišenom temperaturom. To je, nekako, najočiglednija razlika“, naglašava ona.
Dodaje da infekcije, posebno virusne, mogu da izvuku alergiju na površinu odnosno da u tom momentu otpočne i alergijski proces. Tek onda niste sigurni da li je u pitanju samo virusna infekcija ili je u pitanju alergija.
„Trenutno je aktuelna alergija na polene trava i polene drveća, dok korov dolazi nešto kasnije. S obzirom da je vegetacija požurila, mi već imamo pacijente koji dolaze sa znacima alergije. To su obično ljudi koji znaju da su alergični i umeju da prpeoznaju da je u pitanju alergija. Ali, važno je znati kako je razlikovati od prehlade i virusa. Alergija vrlo često ide bez malaksalosti, ali može da ide sa kašljom, može da ide čak i sa napadima vrlo sličnim astmi“, precizira naša sagovornica.
PROČITAJTE JOŠ:
Za alergiju je karakteristično da može da menja načine na koji će iz godine u godinu tkivo da reaguje na alergene, kaže dr Radosavljević, zbog čega se i sami pacijenti zbunjuju.
„To znači da vam se jedne godine alergija manifestuje tako što vam je zapušen nos, svrbi vas tvrdo nepce, svrbe uši, peku vas oči, a sledeće godine dobijete kašalj i sviranje u grudima, dakle nešto što liči na astmu. Znači, alergija može da menja šokna tkiva. Drugo, mišljenje da je alergija nešto što se javlja u dečijem ili u periodu mlađeg uzrasta, više nije pravilo. To je bilo nekada pravilo, ali s obzirom na sve što je prisutno, dakle aerozagađenje, loš kvalitet ishrane… Tako da alergija može da se javi i u kasnijem periodu, a da prethodno čovek nikada nije imao alergiju ili pak u periodu starosti“.
A da bismo definitivno znali da li smo bolesni ili alergični, pulmološkinja savetuje da uradimo analizu krvi.
„Zapravo, način na koji mi to možemo razlikovati jeste ako se iz krvi uradi takozvani imunoglobulin E. Dakle, on je znak da je u pitanju alergija koja je zahvatila organizam. Vrednost tog imunoglobulina E su negde do 100, ali ja imam pacijente koji u jeku alergije mogu imati 800, 900, dakle 8 ili 9 puta više od normalnih vrednosti. Govorimo o pacijentima koji ne znaju da su alergični, pa su prvi put u toj sezoni alergični“, naglašava ona.
PROČITAJTE JOŠ:
Većina ljudi, kako pokazuje praksa, otprilike očekuje napade kašlja ili gušenja kada nastupi koncentracija polena. Zbog toga se oni „hvataju“ za primenu antihistaminika ili lekova protiv alergije.
Ali, kako kaže dr Radosavljević, za sirupom za alergiju potežu i pedijatri kod terapije deteta, što je pogrešno, ukoliko ono nije alergično.
„Svi koji su alergični počinju sa korišćenjem lekova protiv alergije koji se zovu antihistaminici i sa korišćenjem lokalnih lekova, kao što su posebne pumpice za nos odnosno sprejevi za nos. Postoje i neke posebne pumpice koje koriste kako bi prevazišli značajne napade bronhijalne astme. Međutim, ti lekovi se ne mogu tek tako koristiti za kašalj. Pedijatar mora jako dobro da proceni da li dete ima alergiju ili ne. Mora da mu pregleda nos, grlo… Mi ponekad kod odraslih za neke bolesti možemo dati terapiju za koju pretpostavljamo da će delovati ili neće delovati. Međutim, lečiti kašalj kod deteta primenom antihistaminika, a da niste sigurni da je alergično i nemate siguran dokaz, nije dobro. Znači, ne mogu ga davati napamet“, podvlači ona.
Dakle, kod alergije nema temperature, malaksalost nije izražena, ali ona i te kako remeti kvalitet života.
BONUS VIDEO: Užice: Dom zdravlja vapi za lekarima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar