Kataklizmično upozorenje profesora: Ništa nismo naučili za 10 godina, sve dok jednog dana Sava i Dunav ne poplave Novi Beograd

On je reagovao na poplave u Vojvodini, Užicu i drugim delovima naše zemlje, koje su izazvane obilnim padavinama u proteklih nekoliko dana.

“Tokom jedne decenije, a možda i duže, u Srbiji se dešava jedno urbanističko nepoštovanje svih principa, što između ostalog dovodi i do problema sa kojim se sada suočavaju žitelji svih mesta pogođenih poplavama. Monstruozna divlja gradnja i nepoštovanje koeficijenata koji određuju obavezno zadržavanje zelenih površina, koje su pod vegetacijom, doveli su nas do ovih užasa. Umesto da smo posle poplava u Obrenovcu 2014. uključili sve mere opreza i prevencije od ponavljanja istih, mi smo samo gradili i svuda ‘posipali’ beton i asfalt i tako smo došli u situaciju da se svaka kiša koja padne, izlije na ulice i u kuće, jer nema zelene površine koja će upiti vodu ili je usporiti. Ogromna količina vode za kratko vreme stigne do recipijenata, ulica, kuća... koji ne mogu da je prihvate i tako dolazi do poplava”, objašnjava prof. Anđelković.U naletu masovne gradnje, zabetonirali smo većinu rešetaka za odvode, za kišnu drenažu.

“Umesto da voda odlazi kroz te otvore na ulicama, ona sada nema gde da ode, jer je sve asfaltom zapušeno. U velikom broju ulica nema nijednog odvoda. Oni inače moraju da se održavaju, ali u vreme kad nema kiše, a ne da se ovih sistema setimo kad dođe do poplave. Nadležni ih ne kontrolišu, a urbana površina se povećava, ali ne i drenežni kapaciteti, za šta je kriv sistem i nadzor, koji ne postoji. Kada neko hoće da gradi na svojoj površini i ima projekat, mora postojati urbanistički plan, koji neko stručan mora da kontroliše. Mi, nažalost, imamo odsustvo kontrole na svim nivoima. Građevinska inspekcija ne radi svoj posao, jer svaki projekat kad se izvodi, pored izvođačkog mora da ima i projektantski, tačnije onaj ko je projektovao mora da bude na terenu i da kontroliše kako se gradi. Ipak, po komandnoj odgovornosti, uvek dođemo do toga da je državni aparat zažmurio, zakazao”, kaže profesor.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=novisadnevreme2nm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6068288"]U resornim ministarstvima rade ljudi koji, očigledno, ne razumeju šta im je posao, ističe on.“U Ministarstvu za zaštitu životne sredine, zaposleni, koji donose odluke, ništa ne znaju o poplavama. Ljudi koji su završili univerzitete i bave se zaštitom sredine od vremenskih nepogoda, nikada ovako nešto ne bi dozvolili, već bi unapred pripremili zaštitu građana i useva, i gradova uopšte, naročito posle situacije u Obrenovcu. Novi Sad i cela Vojvodina, ima spor koeficijent oticanja vode, jer su mali padovi. Upravo zato su potrebne crpne stanice, koje prebacuju vodu u Dunav. One postoje, ali je veliko pitanje kada su poslednji put remontovane i da li se i koliko ulaže u njihovu revitalizaciju”.

Tokom poslednjih 10 godina, vremenska preraspodela padavina je izražena, a mere prevencije i zaštite moraju da prate promenu klime.“Sada se javljaju ogromne padavine u kratkim intervalima, a onda nastanu suše. Trebalo je odavno uraditi reviziju postojećih sistema, koji sada ne mogu da prihvate tolike količine vode u tako kratkom periodu. Mislim pre svega na kišnu kanalizaciju, crpne stanice, drenažne rešetke… Svi ovi sistemi projektovani su za neki period od pre više decenija, a sad je hitno potrebno uraditi reviziju u skladu sa vremenom”, objašnjava profesor sa Šumarskog fakulteta.Posle Obrenovca, mnogo toga je obećano i započeto, ali ništa nije završeno.“Zato što na čelnim mestima sede ljudi kojima ne možete da objasnite da moraju sanirati sisteme u vreme kada nema poplava, kako bismo bili spremni za nalet velikih kiša, a ne da reagujemo kada nam voda potopi gradove. Ne znam da li čekaju da Sava i Dunav potope pola Novog Beograda, pa da nešto učine. Važno je da stručni ljudi budu na čelnim mestima, kako bi rešili problem i pre nego što se pojavi”, naglašava prof. Anđelković.

Međutim, uprkos ogromnim ulaganjima, Novi Sad je sinoć ponovo, posle jačeg pljuska, bio potpuno poplavljen.“Uložena su ogromna sredstva od grada i republike u rekonstrukciju podvožnjaka u Partizanskoj i Temerinskoj ulici. Izgrađena je nova crpna stanica NGC1 kod Žeželjevog mosta, koja je koštala preko osam miliona evra, a prilikom njene izgradnje najavljeno je da će kompletni severni kanalizacioni sliv grada biti obezbeđen u slučaju ovakvih vremenskih nepogoda. Posle svega toga, pitamo gradonačelnika Milana Đurića da li je tokom sinoćnih padavina crpna stanica NGC1 radila punim kapacitetom? Ko je projektovao rekonstrukciju atmosferske kanalizacije na podvožnjacima u Partizanskoj i Temerinskoj i ko se u ime grada saglasio s projektom?”, pitaju iz Akcije progresivne Vojvodine.

Naime, zbog obilnih padavina, pripadnici MUP-a su u poslednjih 24 sata intervenisali u više mesta u Srbiji, a evakuisane su tri osobe. Dve osobe su povređene tokom nevremena u Novom Sadu, a u Koceljevi je došlo do plavljenja desetak kuća. U nevremenu koje je zahvatilo Novi Sad poplavljene su brojne ulice, a jako nevreme pogodilo je i delove Fruške gore gde su mnoga domaćinstva ostala bez useva, kao i područje užičkog sela Karan.Podsetimo, 16. maja 2014. godine, stanovnike Obrenovca probudile su sirene, kada je Kolubara, usled obilnih padavina, probila nasip i bujica je krenula centralnim gradskim ulicama. Tada je skoro trećina Srbije bila pogođena poplavama u kojima je stradalo 57 osoba. Obrenovac je postao simbol stradanja, a potpuno je poplavljen u roku od samo nekoliko sati. Iako su nadležni još tada najavljivali da će biti ispitano da li je bilo propusta u sistemu odbrane, do danas niko nije odgovarao za ljudske žrtve i ogromnu materijalnu štetu.BONUS VIDEO: Domaćinstva i usevi poplavljeni na Fruškoj gori

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=domainstvaiusevipoplavljeninafrukojgori-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6069687"]