Kako je počeo progon mitropolita Justina, episkopa koji je otvorio vrata hramova studentima: Jedna izjava o policijskom nasilju režima ubrzala odluku o suspenziji

Sveti Arhijerejski Sinod doneo je 18. februara odluku da suspenduje arhiepiskopa i mitropolita žičkog Justina do Sabora, a njemu se na teret, između ostalog, stavlja da je neovlašćeno osnovao tri privredna društva – „Trifora doo“, „JEŽ doo“ i „Vinarija manastira Studenice doo“, prikrivao njihovo poslovanje i upisao se kao njihov stvarni vlasnik. Iako vrh SPC tvrdi da njegova suspenzija nije politički motivisana, niti da ima veze sa trenutnom društveno-političkom krizom, indikativno je da je odluka o istrazi i suspenziji usledila ubrzo pošto je Justin javno osudio nasilje nad demonstrantima u Užicu, a potom i otvorio vrata hramova za studente.

Dok su studenti pešačili po Srbiji, vrata praktično svih javnih ustanova i institucija bila su zatvorena za njih. Sličan je slučaj i sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Mitropolit Justin bio je među retkima koji je otvorio vrata hramova na teritoriji svoje aprhije mladima, što je izazvalo najpre reakcije režimskih medija, a potom i crkvenog vrha.

Crkvenom vrhu, Justin je privukao pažnju i ranije kad je bio je dan od šestorice episkopa SPC koji su početkom 2025. javno podržali studente. Oni su tom prilikom osudili i poruke mitropolita kruševačkog Davida, koji je studente uporedio sa ustašama.

„Kao arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve osećamo dužnost da javno izrazimo neslaganje i ograđivanje od bilo kakvog govora koji dehumanizuje drugog čoveka, a posebno od govora koji mlade ljude, studente, nipodaštava kao faktor izgradnje društva, faktor koji doprinosi budućnosti istog, ili ih ponižava kao one koji su pozvani da misle i traže istinu. Crkva Hristova, kao izabrani narod i dom Boga Živoga, postoji u svakom vremenu da ljubavlju privodi sve ljude spasenju. Istorija nas uči da svaki govor koji poništava dostojanstvo drugog vodi ka velikim društvenim tragedijama, a mi kao pastiri ne smemo dozvoliti da takva retorika uzme maha u našem narodu i Crkvi. Reč služi za sporazumevanje. Ona je sila i temelj promena, i mora biti autentična, da bi bila verna sama sebi. A mi kao hrišćani živimo svedočeći Reč koja je sami Bog“, navodi se, između ostalog, u pismu.

Pomenuto pismo mitropolita Davida je našlo svoje mesto i na zvaničnom sajtu Srpske pravoslavne crkve, ali to nije bio slučaj sa pismom koje su potpisali, pored Justina, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, arhiepiskop diseldorfsko-berlinski i mitropolit nemački Grigorije, episkop zapadnoamerički Maksim, episkop istočnoamerički Irinej, kao i episkop zahumsko-hercegovački Dimitrije.

Otvoreno kritikovao režimsko nasilje

Mitropolit Justin nije se libio ni da uputi kritike vlastima zbog prekomerene upotrebe sile.

Danima nakon 28. juna 2025, građani su organizovali skupove i blokade koje su agresivno prekidane intervencijama policije. Snimci policijske torture i prebijanja građana nisu ostavila ravnodnušnim ni mitropolita žičkog, Justina, koji se putem zvaničnog sajta obratio predstavnicima vlasti, ali i građanima.

"Povodom nemilih događaja koji ovih dana potresaju gradove Eparhije žičke, zajedno sa našim područnim sveštenstvom osećamo pastirsku dužnost i obavezu da vam se obratimo rečima pouke i utehe. U vremenima javnih potresa i uznemirenosti lako je izgubiti unutrašnju meru. Zato vas, kao vaši duhovni pastiri, pozivamo da ostanete pribrani, da ne dopustite da gnev, strah ili bilo koja strast nadvlada razum, savest i čovečnost jednih prema drugima. Borba za istinu i pravdu mora biti utemeljena na unutrašnjem miru, istrajnosti i dostojanstvu", navodi se u saopštenju.

On je podsetio i na reči  Svetog Vladike Nikolaja Žičkog:

"Istina ne ograničava slobodu nego joj daje smisao, pokazuje cilj i čuva je od kvareži, a milost je oblagorođava za dobra dela.“ Samo čovek koji je svestan ove istine – ostaje slobodan u pravom smislu te reči. Pozivamo predstavnike vlasti da ne zaborave na svoju suštinsku dužnost: da štite narod. Moć nije data radi nasilja, nego radi služenja. Zloupotreba sile ne može doneti mir – može samo produbiti rane i ostaviti ožiljak koji dugo ne zarasta. Podsećamo da su nedavna hapšenja i prebijanja rane o kojima govorimo. A svima onima koji nevini stradaju dajemo molitvenu podršku da opstanu i istraju na putu istine", rekao je mitropolit, osvrnuvši se tako na scene nasilja koje su tokom leta viđene u Užicu.

Ubrzo je stigla vest da je SPC protiv njega pokrenula istragu zbog "upitnog načina na koju je do sada vodio Eparhiju žičku". A ideja je bila da se Justinu uputi zahtev da se povuče sa čela eparhije.

Kad ta ideja nije prošla, usledila je odluka o suspenziji.

Ko je vodio postupak protiv Justina

Iako je očigledno da se nijedna odluka unutar SPC ne sprovodi makar bez prećutnog odobrenja patrijarha Porfirija, poglavar SPC je ipak odlučio da ne uđe u direktan obračun sa mitropolitom Justinom, već je u tu svrhu formirao komisije unutar Sinoda, koju čini njegov duhovni otac, mitropolit Irinej Bulović, poznat kao neko ko je godinama jedan od najglasnijih podržavalaca svakog režima.

Podsetimo, on je zajedno sa patrijarhom Porfirijem tokom boravka u Moskvi “informisao” predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da je u Srbiji na delu “obojena revolucija”.

Pored Bulovića, član komisije je episkop budimljansko-nikšićki Metodije, koji je u prethodnom periodu napravio veliki zaokret, te prešao put od episkopa koji je odbijao da prisustvuje svečanom ručku na Andrićevom vencu do nekoga ko uručuje odlikovanje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Pored episkopa, član sinodske komisije je i Velibor Džomić, sveštenik čije se ime neretko pojavljuje u procesima koje Crkva vodi protiv neposlušnih. Džomić je u maju bio učesnik i prvog podkasta SPC, koji je bio posvećen “obojenoj revoluciji” u Srbiji.

Ko je mitropolit Justin

Arhiepiskop i Mitropolit žički Justin (Stefanović) rođen je 26. maja 1955. godine u Čačku, kao Miroslav Stanislavov Stefanović. Osnovne studije ekonomije i teologije završio je u Beogradu, a postdiplomske u Atini. Zamonašen je 1983. godine u manastiru Crna Reka, gde je kasnije postao i iguman.

Episkop postaje 1992. godine, kada biva hirotonisan za vikarnog Episkopa hvostanskog i postavljen za administratora Timočke eparhije. Za Episkopa žičkog izabran je 2014. godine, a od 28. maja 2024. nosi titulu Arhiepiskop i Mitropolit žički.

Doktorirao je 2017. godine u Foči, a aktivan je i kao umetnik duboreza i drvorezbarstva, izlažući svoja dela širom Srbije. Dobitnik je više priznanja, uključujući zvanje počasnog građanina Zaječara. Poznat je i kao prevodilac sa grčkog i učesnik brojnih naučnih i bogoslovskih skupova.

Mitropolit Justin se o političkoj i društvenoj situaciji u Srbiji oglasio nakon protesta u Valjevu kada je kritikovao postupanje nadležnih organa, što je u crkvenim krugovima protumačeno kao odstupanje od zvaničnog narativa vrha SPC. Oglasio se zbog nasilja koje je provedeno nad građanima i studentima.

Još ranije, mitropolit Justin je pružao podršku narodu i to protiv rudarenja litijuma u avgustu 2024. godine kada mu se predsednik opštine Knić, Srećko Ilić, požalio na parohijskog sveštenika crkve u Borču, zbog prisustva na protestu koji su tada organizovali građani.

„Smatramo da je neotuđivo pravo svih građana Srbije, uključujući i sveštenike, da svoje mišljenje na svaki mogući demokratski i nenasilan način izraze a posebno kada dolazi u pitanju životna sredina i zdravlje ljudi. Zbog toga smo uvereni da prisustvo našeg sveštenika Aleksandra na pomenutom skupu nije stranački obojeno, čemu bi se,da nemamo drugačije uverenje i sami žustro usprotivili“, odgovorio mu je tada mitropolit žički.

Odlukom o suspenziji, Justin je postao prvi episkop SPC koji je sankcionisan zbog podrške studentima, iako se zvanično navode drugi razlozi.