Đorđe Stanković: Preti nam gubitak 15.000 radnih mesta i ekološka katastrofa

Stanković ocenjuje da je još jedna neodgovorna i po posledicama katastrofalna odluka vlasti pokazala koliko je država neodgovorna i nesposobna kada su u pitanju ekologija, privreda, životna egzistencija i zdravlje građana Srbije, posebno uključujući i radna mesta u oblasti reciklaže.

„Odlukom Vlade Republike Srbije od 1. januara 2026. godine ukinuta je Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava za reciklažu, koja je predstavljala ključni pravni osnov za finansiranje tretmana posebnih tokova otpada. Skoro pet meseci kasnije država ćuti. Ministarstvo zaštite životne sredine ne nudi nikakvo rešenje, ne vodi dijalog i ne pokazuje bilo kakvu odgovornost prema posledicama koje je samo izazvalo“, dodao je Stanković.

Prema njegovim rečima, umesto da radi na održivom razvoju i da, pored ekonomskog i društvenog razvoja gde takođe stagnira ili ide unazad, razvija mehanizme i modele zaštite životne sredine, kao i modele cirkularne ekonomije, koja predstavlja treći stub održivog lokalnog razvoja, Vlada Srbije radi suprotno ovim strateškim opredeljenjima i donetim strateškim dokumentima.

„Rezultat ovakve politike je poražavajući. Od početka godine nije preuzet nijedan kilogram otpadnih električnih uređaja, otpadnih guma, ulja, baterija i akumulatora. To praktično znači da je za svega nekoliko meseci više od 40.000 tona opasnog otpada završilo ili će završiti u životnoj sredini Srbije. Elektronski otpad sadrži opasne materije poput teških metala, žive, kadmijuma, olova i slojeva PCB (štampanih ploča), a koje predstavljaju veliki rizik po okolinu i zdravlje ljudi“, kazao je on.

Stanković ukazuje da dok vlast svakodnevno govori o „zelenoj agendi” i evropskim standardima, u realnosti radi i na uništavanju životne sredine, ali i čitavog sektora privrede koji se bavi posebnim tokovima otpada i dodaje da ovakve odluke Vlade Srbije narušavaju primenu standarda ili su direktno suprotne direktivama Evropske unije: Direktivi 2011/65/EU o primeni opasnih supstanci u EE opremi, Direktivi 2012/19/EU o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi i Direktivi (EU) 2018/849.

„Činioci cirkularne ekonomije su nemoćni, jer država ne radi svoj posao i sputava rad kompanija. Nakon brojnih upozorenja i bezuspešnih poziva na razgovor, reciklažne kompanije bile su prinuđene da otpuste više od 70 posto zaposlenih u svojim postrojenjima, dok je ogroman broj ljudi ostao bez posla gašenjem kompletne sakupljačke mreže otpada. Podsećamo da je ova industrija krajem 2025. godine zapošljavala više od 15.000 ljudi“, naveo je Stanković.

On ističe da je posebno alarmantna situacija u Niš i na jugu Srbije, kao i da suprotno donetoj Strategiji razvoja urbanog područja grada Niša i opština Svrljig, Merošina i Gadžin Han, gde cirkularna ekonomija ima dominantni značaj, radi se suprotno i ruši se koncept razvoja cirkularne ekonomije. Dodaje da umesto da radi na uspostavljanju EKO parka, lokalna vlast i Vlada Srbije rade na urušavanju kompanija koje godinama posluju u oblasti cirkularne ekonomije.

„Primer je kompanija E Reciklaža, jedna od ključnih firmi u ovom sektoru, koja zbog novih pravila i potpunog izostanka podrške države više ne može normalno da funkcioniše, zbog čega je već direktno otpušteno oko 300 radnika. Međutim, to je samo deo problema. Gašenje ovakvog sistema ne pogađa samo zaposlene u fabrikama, već čitav lanac ljudi koji žive od reciklažne industrije: partnere, transportne firme, spoljne saradnike i sakupljače sekundarnih sirovina“, dodao je on.

Stanković naglašava da su procene da samo u niškom regionu čak do 2.000 ljudi ostaje bez izvora prihoda zbog urušavanja sistema izazvanog odlukama vlasti i dodaje da posebno zabrinjava to što lokalne samouprave ne reaguju iako im to stoji u strateškim dokumentima kao cilj, mera i aktivnost, kao i činjenica da su najveće kompanije u Srbiji, koje uredno plaćaju eko takse državi, danas ostavljene bez mogućnosti da legalno i bezbedno zbrinu otpad koji proizvode.

„Umesto sistema, dobili su haos, a umesto podrške, ćutanje države. Građani Srbije su godinama kroz kampanje i mreže reciklažnih kompanija učeni da opasan otpad ne sme završavati na ulicama, divljim deponijama i u prirodi. Danas ih upravo država tera da taj isti otpad ponovo odlažu na mestima koja za to nisu predviđena“, ukazao je Stanković.

On navodi da je pored gubitka radnih mesta tu i gubitak države koji se meri u milionima evra godišnje: samo kroz poreze i doprinose na zarade 15.000 zaposlenih, država je mogla prihodovati između 25 i 40 miliona evra godišnje, kroz eko takse proizvođača i uvoznika još više desetina miliona evra, uz dodatne prihode od PDV-a i transporta otpada. Dodaje da ukupan efekat na javne prihode i ekonomiju verovatno prelazi 50 do 100 miliona evra godišnje kada se uključe svi povezani sektori.

„Ovo nije administrativni propust, već strateška greška sa velikim ekološkim i ekonomskim posledicama, suprotna i strateškim razvojnim dokumentima koji su već doneti i suprotna evropskim standardima, kao i direktan udar na ekologiju, privredu i evropsku budućnost Srbije“, rekao je on.

Stanković kaže da su zbog nesposobnosti i neodgovornosti vlasti hiljade ljudi ostale bez posla, ugrožene su čitave porodice i marginalizovane društvene grupe, desetine hiljada tona opasnog otpada završavaju u životnoj sredini i ugrožavaju reke, zemljište i vazduh, kao i da Srbiji preti ozbiljna ekološka katastrofa.

„Zahtevamo hitno vraćanje i unapređenje pravnog okvira za finansiranje e-reciklaže i cirkularne ekonomije, hitan dijalog sa privredom i organizacijama civilnog društva u ovoj oblasti i jasno utvrđivanje odgovornosti za sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Jer država koja nije sposobna da upravlja sopstvenim otpadom nije sposobna ni da vodi ozbiljnu politiku budućnosti i politiku održivog razvoja“, zaključio je Stanković.