Piše Ranko Pivljanin: Razapinju mitropolita Justina, hirotonišu Dragana J. Vučićevića i đakone iz "Informera"

Tim postupkom je zaslužio „fatvu“ svoje crkvene organizacije koja mu sada šalje istragu, pretražuje poslovanje njegove eparhije, a sve pod nedremanim okom svemoćne Udbe koja ga nadzire. Valjda da ne pobegne, pridruži se šetnji ove druge grupe studenata koja je krenula iz Pazara, ili se odmetne u hajduke, ili da ne pređe u islam, pošto je mladost muslimanske veroispovesti ugostio u manastiru.

Udarili su na čoveka koji je na najlepši mogući način potvrdio bazične temelje hrišćanstva, poručujući da mu deca koja klanjaju nisu neprijatelji nego braća, sinovi i kćeri, isto kao i oni koji nose imena Miloš, Petar, Verica, Marija, Janko… Ne razdvajaju Isus i Muhamed ljude, nego to rade, zloupotrebljavajući njihovo poslanje, nauk i poruke, sitne ovozemaljske duše, koji se samo predstavljaju kao zaštitnici i brižnici nad ljudskim dušama i njihovim slabostima, a zapravo su, „dileri vere“ i mešetari, bliži vladarima i carevima, nego prorocima u čije ime nastupaju i iza čijeg nauka se zaklanjaju.

Duboko sam uveren da bi neki Justinov parnjak, njegovog integriteta i shvatanja vere i religije, iz islamskog reda, isto tako primio pravoslavnu decu na njihovom putu, ispunjavajući ono što se u islamu zove „merhamet“ a u prevodu znači milosrđe, saosećanje i dobročinstvo i osećaj brige za onoga ko je u nevolji.

I meni su takvi ljudi, bez obzira što sam hrišćanin, podjednako istinski verski poglavari i dok god se rukovode najsvetijim i najsvetlijim primerima milosrđa, svejedno mi je da li se krste ili klanjaju.

Oni su istinsko „svetlo vere“, oni su nada pomirenja, dokaz da nije sve otišlo dovraga i da vere, u svoj svojoj različitosti, ukoliko se poštuju njihovi izvorni principi i ideja nastanka, mogu i trebaju da spajaju a ne da razdvajaju ljude. Mi smo, na žalost, već decenijama svedoci nadmoći onih koji između vera, naročito hrišćanstva i islama, prave jendeke i od zvonika i minareta prave puškarnice.

I sad je jedan istinski božiji čovek i njegov poslanik na zemlji, vladika Justin, kojemu je očigledno takav način razmišljanja stran i nepojmljiv, došao pod udar onih kojima odgovaraju podele, koji bi da povlače linije između „nas“ i „njih“ i koji funkcionišu po principu što tenzičnije, što zategnutije, što posvađanije, što gore, to bolje. On je remetilački faktor, on iskače i zadatog obrasca širenja i održavanja omraze, jednom rečju – kvari im posao.

#blockquote_0

I sada ga treba stigmatizovati, okaljati i „streljati“ za primer drugima kako još nekome ne bi palo na pamet da se osmeli na milosrđe i ljudskost, da protivreči zadatom obrascu svemoćnog vladaoca čija propaganda vređa pazarske studente, podsmeva se simbolima na njihovim zastavama, nazivajući ih „islamskim ekstremistima“, „zabrađenim hamasovcima“, optužujući ih da „žele da otcepe Sandžak, a Srbiju optuže za genocid u Gazi“ i izgovaraju sdijaset drugih gadosti, targetirajući decu koji su lojalni građani ove zemlje i koji na upečatljiv i iskren način pokazuju da im je do nje stalo. Devojku ogrnutu srpskom zastavom ne vide, ona je, valjda, samo pokriće za zločinački plan i čudi me da neki stručnjak „ljubankaranovskog“ profila do sada nije zaključio kako je ona ispod zastave opasana eksplozivom i samo čeka trenutak da se detonira uz uzvik „Alahu ekber“.

Ako će već neko „otcepiti Sandžak“, to neće biti Enes, Almas, Selma i njihovi drugovi, već to može uraditi nakazna i šovinistička politika čija su personifikacija Vučić i njegov guru Vojislav Šešelj. I kad su protestovali u svom gradu i kad su pešačili do Niša mladi pazarci su pokazali odanost ovoj zemlji i ostale su zabeležene reči jedne novopazarske studentkinje koja je, puna srca, rekla „Pokazali smo da smo deo Srbije“.

Za vladiku Justina oni nisu bili ni „hamasovci „ ni „ekstremisti“, nego mladi ljudi u plemenitoj misiji požrtvovanja da peške dođu u Novi Sad, namerno putujući zaobilaznim putevima kako bi videli još koji deo Srbije, iskreno se diveći njenim lepotama. On im je otvorio vrata manastira, njegovih konaka i svoje srce i umesto da bude slavljen i poštovan zbog svog postupka, crkveni vrh planira da ga osudi i kazni.

Hajde onda prokunite i izopštite iz Crkve i sve one divne ljude u Kraljevu, Mrčajevcima, Čačku, Kosjeriću, Divčibarama, Valjevu...i tako redom, koji novopazarske studente sačekuju raširenih ruku i sa istinskom radošću. Izopštite i sve nas koji hoćemo da živimo u slozi sa sugrađanima drugih vera i nacija, a Srbija je blagoslovena njima, a vi Sinod preselite u onu kuću Vojislava Šešelja u Hrtkovcima, u kojoj vašari i orgija najgori šljam. Proglasite i za svetilište onu šatorsku i režimsku sramotu u Pionirskom parku i ispred zgrade Skupštine, to jest ono što je kolega Ljubodrag Stojadinović lucidno krstio „zagađenim centrom palanke“ u koju su nam pretvorili Beograd i teritorijom pogubljenog vladaoca koju je „obeležio mokraćom rulje i teškim zadahom truleži“.

Hirotonišite Dragana J. Vučićevića i njegove informerske „đakone“ koji mesecima, svakodnevno i iz sata u sat šire mržnju, seju netrpeljivost i izgovaraju gnusobe od kojih se normalnom čoveku prevrće želudac. A vladiku Justina razapnite u direktnom prenosu njihovog Kolegijuma, uz obavezno prisustvo ovdašnjeg Pilata ( ne morate ni da ga zovete, sigurno ćete ga zateći, jer on tamo, maltene, svakodnevno boravi).

I samo jedno pitanje za kraj?

Da niste svi vi koji ovo zlo i naopako radite, plaćeni kao akteri i podizvođači nekog monstruoznog eksperimenta kojim se ispituje koliko daleko ludilo može da ide? Ovde mu, izgleda, granice nema.