Draga ministarka Dano, ovo je 2.000 razloga zbog kojih srpski pacijenti ne mogu da stignu do lekara i zašto to neće moći još najmanje 5 godina

Prema podacima Ministarstva zdravlja srpskom zdravstvenom sistemu fale anesteziolozi, specijalista opšte medicine, patologije, mikrobiologije, transfuzije, fizikalne medicine, palijativne medicine, pedijatrije, radiologije, medicine rada, medicine sporta i preventivne stomatologije.Srpsko zdravstvo je desetkovano, a vojska koja je desetkovana skoro da nije za borbu", ovim poređenjem opisuje stanje u zdravstvenom sistemu Srbije, dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.Upravo to je i glavni razlog zbog kojeg se na preglede kod specijalista beskonačno čeka. Ministarka zdravlja Danica Grujičić pokušava da skrati čekanje, pa je od 20. decembra uvela i novi sistem - pregledi se zakazuju svakog dana, a ne samo 5. u mesecu. Ipak, u praksi takva ideja još uvek ne fercera u potpunosti - možete zakazati koliko god hoćete pregleda, ali nema dovoljno lekara da se oni i obave. Srpski lekari masovno su otišli da leče nemačke pacijente i da za to budu pristojno plaćeni.Ukoliko bi jednom rečju trebalo da opiše zdravstveni sistem Srbije, doktor Panić kaže da bi to bila reč ,,haos‘‘. On u postavljanju "dijagnoze" srpskog zdravstva, dalje kaže da je ono ovog trenutka u poodmaklom stadijumu malignog tumora, sa neizvesnim ishodom lečenja.Ove svoje ocene, potkrepljuje činjenicama da u srpskim domovima zdravlja, opštim bolnicama i kliničkim centrima, trenutno nedostaje najmanje 2.000 lekara, da lekari specijalisti u najvećem broju imaju preko 55 godina života, da nije bilo plana u odobravanju specijalizacija, kao i da u bolnicama rade nekvalifikovani kadrovi.Ako se ostvari plan Ministarstva zdravlja blizu 2.000 mladih lekara dobija posao u bolnicama i domovima zdravlja“Ministarka, kako da zakažemo kod doktora koji ne postoji?”: Brojna pitanja za Danu Grujičić, zašto se u Srbiji mesecima čeka na lečenjeZa nekvalifikovane radnike, čiji stepen obrazovanja ne odgovara profilu zdravstvenih ustanova, dr Panić ima i konkretne primere, pa ističe da tako u Opštoj bolnici u Subotici radi istoričar, a da na Klinici za fizikalnu terapiju Kliničkog centra u Nišu, rehabiliticaju dece radi profesor fizičkog vaspitanja.S druge strane, navodi da Ministarstvo zdravlja sindikatima u zdravstvu nikada nije dostavilo tačan broj i strukturu zaposlenih u zdravstvenom sistemu, te da je do takvih podataka nemoguće doći.Objašnjava da su ti podaci ključni da bi se utvrdilo koliko Srbiji zaista nedostaje medicinskog osoblja, jer je prema Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, profesija lekara "merna jedinica", koja određuje sve ostale parametre."Tačno se zna koliko lekara treba da postoji na određeni broj stanovnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i koliko medicinskog osoblja ide uz tog lekara. Zatim, koliko lekara je potrebno za određeni broj kreveta u bolnici. Primera radi, ukoliko je na ortopediji 100 kreveta, onda bi tu trebalo da bude 16 lekara i oko 80 medicinskih sestara i tehničara. Mi od Ministarstva nikada nismo dobili broj i strukturu zaposlenih, ti podaci se jednostavno kriju. Jedino dobijamo šestomesečne izveštaje od 'Batuta' o broju zaposlenih, ali su oni vrlo diskutabilni, jer mnoge kolege rade kao zamena, ili su na volonterskim ugovorima, ili su primljeni privremeno zbog povećanog obima posla, ili ih plaća opština. Tačnih podataka nema, a naše procene su da Srbiji nedostaje najmanje 2.000 lekara", navodi dr Panić.On istče da srpskom zdravstvu u ovom trenutku nedostaje između 10 i 15 odsto zdravstvenog osoblja, što na trenutni broj zaposlenih od 104.000 u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, predstavlja cifru od oko 15.000 medicinara koji su nam neophodni.Da se zaposle svi sa Biroa, efekti bi bili vidljivi tek za pet godinaNajave ministarke zdravlja dr Danice Grujičić o smanjivanju listi čekanja na specijalističke preglede, kao i ukidanje zakazivanja pregleda koje je bilo dozvoljeno samo od 1. do 5. u mesecu, dr Panić je doživeo sa izvesnom dozom skepse i kaže da je takav scenario gotovo nemoguć. Objašnjava da sistem koji je godinama podrivan, ne može da se popravi preko noći, te da u razvijenim društvima planiraju zdravstvenu zaštitu za narednih 20 godina, što kod nas, podvlači on, nije slučaj."Sve što je ministarka najavila da će da uradi, može da realizuje, samo ako odmah zaposli baš sve zdravstvene radnike koji se nalaze na Birou, da se odmah raspišu specijalizacije o trošku Ministarstva i daju prema pravilniku, a ne prema željama, već prema potrebama koje ima zdravstveni sistem Srbije. Čak i ako bi se to desilo, tek za pet godina možemo da pričamo kakvo je stanje i da li srpsko državno zdravstvo može da opstane. Evidentan je manjak lekara, a lekar ne može efikasno da radi, ako mu nedostaju ljudi u timu, tako da zapošljavanje lekara moraju da prate sestre, tehničari, pomoćni radnici na nezi pacijenata i higijeničari", izričit je dr Panić.On je podsetio da je nedostatak lekara specijalista uočilo i samo Ministarstvo zdravlja, koje je u novembru prošle godine usvojilo odluku o čak 12 oblasti medicine u kojima su deficitarni specijalistički kadrovi i kojom su pozvali zdravstvene ustanove da prijave kandidate za specijalizaciju.Prema Panićevim rečima ..nezamislivo‘‘ je što nam nedostaju pedijatri i specijalisti preventivne stomatologije, koji su, navodi on, ključni za opštu populaciju i ističe da je pogubno da nam nedostaju preventivni somatolozi, jer kako kaže, kvaran zub, kasnije može da dovede do srčanih i mnogih drugih oboljenja.Na primeru sopstvene struke, ističe da anesteziolog ne može da se "napravi" preko noći, te da je za formiranje lekara specijaliste koji uspešno može da uradi sve što anestezija predviđa, potrebno najmanje šest do 10 godina.Čekamo primenu Zakona o platnim razredimaNije tajna da je poslednjih godina Srbiju napustilo mnogo medicinskih radnika, tražeći bolje uslove za život i veću platu. Između ostalog, i to je jedan od razloga što Srbija ostaje bez kvalfikovanih specijalista i medicinskih tehničara. Dokror Rade Panić ukazuje da je odlaganje primene Zakona o platnim razredima do 2025. godine demotivisalo mnoge medicinare, koji su u potrazi za boljim životom napustili Srbiju."Prema tom zakonu, koji je važeći već pet godina, ali se ne primenjuje, medicinsko osoblje bi trebalo da ima mnogo veće plate. Plata specijaliste ovog trenutka ne bi bila 118.000 dinara, nego bi bila 185.000 i imali bi izdvojen topli obrok i regres, koji sada nemaju. Naša higijeničarka ne bi imala 20 odsto manju platu od trenutno važeće minimalne zarade. Naše higijeničarke rade u otežanim uslovima i morale bi da imaju platu koja bi se množila sa minimalnom zaradom 1,1 ako rade u ambulanti doma zdravlja, odnosno sa 1,3 ako rade sa krvlju i drugim telesnim tečnostima u šok sobi. Zdravstveni radnici su nedovoljno plaćeni i to je jedan od razloga što napuštaju Srbiju", zaključio je predsedik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.Novi problemNe možemo da zakažemo pregled kod lekara specijaliste kad je zakazivanje zabranjeno, situacija je gora nego za vreme Lončara, kaže za Nova.rs doktorka Opšte medicine u jednom beogradskom domu zdravlja, koja je zamolila da ostane anonimna, a ispričala nam je da kad god pokuša da pronađe slobodan termin kod specijaliste u pojedinim klinikama, za svoje pacijente, kojima je neophodan pregled, naiđe na "zid", tačnije od integrisanog informacionog sistema IZIS, dobije informaciju da postoji “zabrana zakazivanja pregleda”.“Zabrana za izbor specijalnosti gastroenterohepatologija, vaskularna hirurgija, endokrinologija, kardiologija…”, stoji u formularu IZIS, a specijalisti kod kojih je zabranjeno zakazivanje pregleda ređaju se kao na traci. Ova zabrana prisutna je u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, u kliničko-bolničkim centrima, institutima, poput Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, ali i u ostalim sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama.

“Ne da nema termina za pregled kod specijaliste, već je zakazivanje zabranjeno i to traje već mesecima. Ranije je bio problem što nema slobodnih termina, a sada postoji zabrana zakazivanja i nikome nije jasno šta to znači. Kako otvorim formular za zahtev zakazivanja putem IZIS-a, tako se pojavljuje zabrana. Ne znam šta da radim, kako da objasnim bolesnim ljudima da ne mogu da im zakažem pregled”, revoltirano priča doktorka, koja se požalila našem portalu.Na naša pitanja o razlozima za zabranu zakazivanja specijalističkih pregleda u sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama, iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili do zaključenja ovog teksta.