Podeli
Foto: Printscreen/RTS

Pre pandemije koronavirusa o respiratorima nismo znali skoro ništa. Svetski problem doneo je svetsko interesovanje za njih. U neznanju i strahu na mrežama se o tome pisalo mnogo toga, i tačnog i netačnog. Profesor dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Kliničkog centra Srbije razjasnio je za RTS sve zablude i istine o respiratorima.

Na respiratorima su za vreme panedmije koronavirusa uglavnom bili muškarci

To je jedna od prvih zabluda kad je reč o respiratorima. Prof. Lađević kaže da je tačno da je u prvim danima pandemije jedinica intenzivnog lečenja bila popunjena muškarcima, ali da se taj broj, kako je vreme odmicalo, izjednačavao.

“Broj zaraženih jeste ostao u korist obolelih muškaraca, ali nije više to drastična razlika. I muškarci i žene su na isti način podnosili respiratore, a to u svakom slučaju zavisi najviše od pratećih bolesti”, rekao je on i upozorio na važnost pravovremenog javljanja u bolnicu.

Ko se kasno javi vidi se u laboratorijskoj analizi, i takvi slučajevi su bili najteži. Prema njegovim rečima, na respiratorima su pacijenti svih generacija.

“Najmlađi je ovih dana ’92.godište, ’94. godište, ali imamo pacijente i od 90 godina. Imali smo pacijenta od 88 godina koji se sasvim oporavio bez posledica”, istakao je prof. dr Lađević.

Kada se pogoršaju analize kovid pacijente je najbolje priključiti na invazivni respirator

Prof. Lađević navodi da ako pacijent kasno dođe sa lošim laboratorijskim analizama, i ako mu je teško stanje ide se odmah u intubaciju i priključenje na mehaničku ventaliciju ili respirator. Međutim, postoje stepeni primene kiseonika, zato je konstatacija da se pacijent priključuje na respirator s lošim analizama još jedna zabluda.

“Na onim blažim kliničkim slikama primenimo najobičniji nazalni kiseonik. Potrebne su manje koncentracije i blaži protok, do maksimalno 15 litara u minuti. Kad pređe 15 litara u minuti, koristimo aparate s protokom do 70, 80 litara u minuti ali i dalje je to neinvazivna metoda. Sledeći nivo je neinvazivna ventilacija uz pomoć maske. Kroz njih se pušta određeni protok kiseonika, ali i uz određeni pritisak. Kada ni to ne uspeva, moramo da intubiramo pacijenta, jer na mehaničkom ventilatoru postoje parametri koje možemo povećati. Tek u krajnjem stepenu stavljamo na potpunu mehaničku ventilaciju”, objasnio je direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS.

On je razjasnio i da skor na skeneru koji može biti od 1 do 25 treba uskladiti sa laboratorijskim analizama.

“Ukoliko postoje samo promene na plućima na skeneru i ima 12 od 25 možda će se zadovoljiti običnim kiseonikom. Ali kao ima toliki skor i u laboratorijskim analizana značajne promene, skok CRP-a, LDH-a feritima, de-dimera, može se očekivati u narednim danima progresija bolesti. Na nama je da lekovima zaustavimo to pogoršanje, da ga držimo na tom niovu dok ne krene poboljšanje”, naglasio je sagovrnik RTS Ordinacije.

Onima koji idu u privatne laboratorije kako bi proverili da li ima potrebe da se jave u kovid ambulatnu savetuje da iz osnovne krvne slike treba videti leukocitarnu formulu, naročito da li opada broj limfocita.

Treba takođe proveriti da li de-dimer, feritin i interleukin 6 raste, jer su to sve pokazatelji da nešto nije u redu i mogući simptomi kovida-19.

Respirator trajno oštećuje pluća

Reč je o još jednoj zabludi, jer apsolutno ne oštećuje, kaže prof. dr Lađević.

“Niko nije dospeo do respiratora, a da mu pluća nisu već oštećena. On ima već oštećena pluća bilo zbog kovida, ili drugih oboljenja. Respirator je zadnja mera u spasavanju pacijenta koji već ima oštećena pluća. Ali, imali smo pacijente koji su bili 45, 50 dana na respiratoru i oporavili se”, naglasio je on.

Maska je naša vakcina

Prof. dr Lađević ističe da virus do danas nije oslabio.

“Imamo sad više mladih sa komplikacijama, a ne možemo da kažemo da se pojačao, jer više ljudi fluktuira. Svako je potencijalno pozitivan i zarazan, a maska je naša vakcina”, izričit je on u razjanjavanju istina i zabluda o respiratorima.

Stalnim promenama položaja pri ležanju može se poboljšati ventilacija pluća

Dr Lađević kaže da stalno okretanje i menjanje položaja jeste novina u venitilaciji, ali da znajačano poboljšava ventilaciju pluća.

“Nekada pacijent može da leži na boku i da je to najbolji položaj u kome mu saturacija skoči sa 90 na 96 posto. Ako se vrati na leđa, njemu spadne i onda ga teramo da non stop leži na boku”, preneo je anesteziolog iskustva s terena.

On je ponovio da su povišena temperatura, loše opšte stanje, kao i gubitak mirisa i ukusa kod najvećeg broja pacijenata glavni simptomi koronavirusa.

Pacijent koji je priključen na invazivni respirator treba da bude sediran tj. uspavan

Reč je o istini, jer pacijent tada nije svestan.

“To jeste neprijatno i zbog toga je uspavan, ali to je daleko od kome. To je dubok san, pacijentu su date veće doze sedativa, kontrolisana sedacija, uz analgeziju, dakle uspavati i obezboliti”, istakao je prof. Lađević i dodao da u proseku 50 posto pacijenata preživi na respiratru.

Što je neko duže na respiratoru veće su šanse da se dese komplikacije

Za svaku ventilaciju karakteristična je dodatna infekcija, pa se zato koriste antibiotici.

“Mi time preveniramo bakterijske infekcije na već oštećeno plućno tkivo”, navodi anesteziolog Lađević.

Pacijenta je moguće odvojiti od respiratora onda kad se pluća oporave

Ističe da nema čarobnog štapića da bi se neko skinuo s respiratora i da kako je postpeno dolazio tako se i vraća.

“Kad je parcijalni nivo kiseonika u krvi dovoljan, odmah pokušavamo da smanjimo sa sto posto na 90, 80 i gledamo šta se dešava. Ako se održava na dobrom nivou, spuštamo dalje, ali ako se pogoršava, vraćamo ga”, navodi dr Lađević.

Kad je posle dužeg vremena pacijent odvojen od venitlatora, u celom timu vlada oduševljenje, zaključio je direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Kliničkog centra Srbije.

Komentari

Vaš komentar