Izveštaj Stejt departmenta o novom kursu SAD prema Balkanu: Amerika odustaje od politike „izgradnje država“, otkriveno šta su novi prioriteti

"Era izgradnje država pod vođstvom SAD je prošla. Politika SAD na Zapadnom Balkanu nije usmerena na spasavanje ili obnovu, već na stabilnost i obostrano korisna partnerstva", navodi se u "Izveštaju Kongresu o politici SAD za unapređenje regionalne stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu".

U izveštaju sačinjenom na zahtev Kongresa i objavljenom na sajtu Stejt departmenta, konstatuje se da su napori SAD na Zapadnom Balkanu doprineli stvaranju stabilnosti što je postavilo osnove za "drugačiji vid američkog angažmana" .

Navodi se da je administracija SAD fokusirana na osnaživanje lokalnih aktera da sami rešavaju svoje izazove, umesto da se održava preterana zavisnost od međunarodne intervencije ili nadzora, dok su SAD spremne da pruže podršku tamo gde je njihovo uključivanje poželjno i gde unapređuje američke interese.

Objašnjava se da promovisanje stabilnosti i unapređenje ekonomskih interesa SAD na Zapadnom Balkanu čine SAD "bezbednijim, snažnijim i prosperitetnijim" i da je dugoročna politika SAD u regionu usmerena na širenje partnerstava, suzbijanje pretnji koje utiču na SAD i regionalnu stabilnost, kao i povećanje ekonomske i trgovinske saradnje.

"Zlonamerni akteri mogu da iskoriste regionalnu nestabilnost na štetu američkih interesa. Američka ulaganja na Zapadnom Balkanu tokom poslednjih nekoliko decenija dala su opipljive rezultate, uključujući snažne i pozitivne odnose sa svih šest zemalja: Albanijom, Bosnom i Hercegovinom (BiH), Kosovom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Srbijom", dodaje se.

Pored regionalne stabilnosti, suzbijanja zlonamernog uticaja Rusije i Kine i jačanja ekonomske i trgovinske saradnje, u izveštaju se kao ključni prioriteti navode i ulaganja u energetiku i infrastrukturu, borba protiv organizovanog kriminala i jačanje bezbednosne saradnje.

"Glavni stub politike administracije jeste održavanje stabilnosti u regionu kao preduslova za ostvarenje drugih ciljeva", ističe se i dodaje da su SAD usmerene na razvijanje pozitivnih odnosa sa svim akterima u regionu i, u tom kontekstu, da tokom ove godine planiraju dijalog sa Severnom Makedonijom i Srbijom.

Ističe se da nerešeni sporovi i dugotrajne podele podrivaju regionalnu stabilnost.

U tom kontekstu SAD nastavljaju da podstiču Srbiju i Kosovo da napreduju u normalizaciji odnosa, s ciljem postizanja pregovaranog i trajnog sporazuma prihvatljivog za obe strane.

U BiH, SAD ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje. Administracija nastoji da učvrsti stabilnost i nastaviće da podstiče aktere u BiH da izbegavaju destabilizujuće i podele podstičuće poteze, koji bi ugrozili mogućnosti za unapređenje zajedničke ekonomske agende, dodaje se.

Konstatuje se da je integracija Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u NATO ojačala Alijansu i navodi da će SAD nastaviti da podstiču zemlje da modernizuju svoje vojske i ispune NATO ciljeve, kao i da će koristiti multilateralne platforme, poput Američko-jadranske povelje (A5), kako bi podstakle regionalnu saradnju i lokalno vođena rešenja za regionalne bezbednosne izazove.

Kada je reč o Kosovu navodi se da američke oružane snage nastavljaju da učestvuju u NATO misiji KFOR na Kosovu, koja je ključna komponenta u obezbeđivanju sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja na Kosovu kao i da nastavlja da podržava transformaciju multietničkih Kosovskih bezbednosnih snaga u profesionalne teritorijalne odbrambene snage.

BiH se podstiče da poveća budžet za odbranu kako bi doprinela regionalnoj i globalnoj bezbednosti, dok se za Kosovo i Albaniju navodi da su osnivački članovi Odbora za mir i da će se pridružiti BiH kao doprinosioci Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu, što naglašava tranziciju regiona od korisnika bezbednosti ka njenom pružaocu.

Nastavak bezbednosne saradnje sa Srbijom

U izveštaju se navodi i da će bezbednosna i odbrambena saradnja biti nastavljena i sa Srbijom "na načine koji unapređuju američke interese".

Kao drugi stub politike SAD prema Zapadnom Balkanu izveštaj navodi nadmetanje za američke komercijalne interese u regionu koji pruža ekonomske mogućnosti.

Sa populacijom od 18 miliona stanovnika, region se nalazi na važnim transportnim koridorima, poseduje prirodne resurse, rastući tehnološki sektor i kvalifikovanu radnu snagu. U saradnji sa vladama, SAD će podsticati lokalne napore za unapređenje poslovnog okruženja, smanjenje regulatornih prepreka, jačanje sprovođenja ugovora i obezbeđivanje transparentnih procesa javnih nabavki koji pogoduju američkim kompanijama, navodi se.

Administracija SAD daje prioritet saradnji sa partnerima na jačanju mehanizama za proveru investicija koji štite kritičnu infrastrukturu od predatorskih stranih preuzimanja. Radi ostvarivanja tih ciljeva, Stejt department će sarađivati sa Ministarstvom trgovine, Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom, Eksportno-importnom bankom, Agencijom za trgovinu i razvoj i drugim institucijama kako bi identifikovali, razvijali i unapređivali poslove koji koriste i američkim kompanijama i regionalnim ekonomijama.

Pristup tržištu je od ključnog značaja. Administracija je fokusirana na obezbeđivanje fer i recipročine trgovine i uklanjanje prepreka za američke kompanije. Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD pregovara o sporazumima o recipročinoj trgovini sa Severnom Makedonijom i Srbijom. Okvirni sporazum sa Severnom Makedonijom iz februara omogućiće američkim izvoznicima neviđen pristup tom tržištu, navodi se.

U izveštaju se konstatuje da region pati od infrastrukturnog deficita pošto fizičke transportne mreže zaostaju za evropskim standardima, digitalna infrastruktura predstavlja izazov zbog neujednačene pokrivenosti širokopojasnim internetom velikih brzina i nedovoljnih kapaciteta sajber bezbednosti za zaštitu rastućih digitalnih mreža regiona a energetska infrastruktura je zastarela, neefikasna i ponekad previše zavisna od ruskog uvoza.

SAD će nastaviti da ulažu u infrastrukturu u partnerstvu sa američkim kompanijama, dodaje se i precizira da će raditi na tome da "američke firme daju značajan doprinos strateškim infrastrukturnim koridorima, uključujući Jadransko-jonski koridor i Koridor VIII od Jadrana do Crnog mora".

SAD će podržavati regionalne forume kao što je Inicijativa tri mora i raditi na proširenju bilateralnih sporazuma, nadovezujući se na međuvladin sporazum SAD i Srbije o energetskoj infrastrukturi iz 2024, dodaje se uz objašnjenje da međuvladini sporazumi omogućavaju američkim kompanijama da se efikasnije nadmeću za strateške projekte u transportu, informaciono-komunikacionim tehnologijama i namenskoj industriji protiv konkurencije koja dolazi od protivničkih aktera i ponuđača nižih standarda.

Izveštaj konstatuje energetsku zavisnost regiona od Rusije i navodi da diverzifikacija energetskih izvora, uključujući obilne američke energetske resurse, povećava regionalnu stabilnost i prosperitet.

Američki tečni prirodni gas, nuklearna tehnologija (uključujući male modularne reaktore) i obnovljivi izvori energije predstavljaju komercijalno privlačne i geopolitički održive alternative. Sve ove zemlje učestvovale su na februarskom Transatlantskom samitu o gasnoj bezbednosti. Srbija i BiH pridružile su se zajedničkoj izjavi o ulaganjima koja mogu povećati bezbedno i pouzdano snabdevanje Evrope energijom, precizira se.

Stejt department će aktivno raditi na pretvaranju regionalnog interesovanja u komercijalne poslove, a prioritetni projekti uključuju gasovod Južna interkonekcija između Hrvatske i BiH, predloženi gasni interkonektor Srbija–Severna Makedonija, razvoj hidroenergije u Albaniji, BiH, Severnoj Makedoniji i Srbiji, unapređenje kosovskih termoelektrana na ugalj i projekte gasifikacije uglja, kao i dodatne prenosne kablove koji povezuju elektroenergetske mreže Zapadnog Balkana sa evropskim tržištima.

Učešće američkog privatnog sektora u ovim projektima doprinosi cilju administracije da eliminiše nesiguran ruski gas u regionu i jača pristup američkom tržištu, ističe se u dokumentu.

U izveštaju se navodi i da SAD imaju komercijalni i starteški interes da podrže reforme koje stvaraju predvidivo, transparentno i pravilima uređeno poslovno okruženje u kojem američke kompanije mogu uspešno da posluju jer slabo upravljanje odvraća investicije, narušava konkurenciju i predstavlja kanal za transnacionalni organizovani kriminal.

Zlonamerno mešanje Kine i Rusije

Kao jedna od ključnih pretnji po SAD i Zapadni Balkan izdvaja se zlonamerno mešanje Kine i Rusije koje "aktivno nastoje da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu".

Održavanje stabilnosti i širenje komercijalne saradnje predstavljaju snažne alate za suzbijanje zlonamernog uticaja na Zapadnom Balkanu, navodi se i dodaje da Moskva podstiče etničke tenzije i finansira destabilizujuće aktere kako bi vršila pritisak na političare i oslabila poverenje javnosti u zapadne institucije dok Kina širi svoju meku moć i koristi trgovinu, državne zajmove, mito, propagandu i partnerstva sa elitama kako bi povećala uticaj, fokusirajući se na oblasti sa niskim nivoom transparentnosti i slabim upravljanjem.

Fokus administracije SAD na regionalnu stabilnost i komercijalni angažman predstavlja najtrajniju odbranu od oba oblika mešanja. Zemlje sa rastućim ekonomijama i transparentnim institucijama mnogo su manje podložne manipulaciji, navodi se u izveštaju.

Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana predstavljaju direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti i teritoriji SAD, dodaje se u izveštaju.

Kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana uspostavile su veze koje jačaju i obogaćuju narko-kartele sa zapadne hemisfere označene kao strane terorističke organizacije, a koji zauzvrat trguju ilegalnim narkoticima i olakšavaju ilegalnu imigraciju u SAD.

Administracija SAD će razbijati te mreže gde god delovale, a prioritet se daje partnerstvu sa lokalnim akterima radi razbijanja transnacionalnih kriminalnih organizacija, prekidanja tokova ilegalnih droga namenjenih američkom tržištu i suzbijanja povezanog pranja novca i nezakonitih finansijskih tokova, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o strategiji za korišćenje sredstava u izveštaju se navodi da "administracija usmerava resurse ka aktivnostima koje donose jasne i merljive koristi za američke interese, dajući prioritet kratkoročnim i opipljivim rezultatima umesto neograničenoj izgradnji institucija".

Fokus će, kako se navodi, biti na: tržišnom pristupu za američke kompanije, komercijalnim sporazumima, bezbednosti, suzbijanju organizovanog kriminala, obrazovnim razmenama i regionalnim bezbednosnim programima.

Na kraju se dodaje da SAD nastavljaju programe kontrole naoružanja, vojne obuke, međunarodne vojne edukacije, mirovnih operacija i uklanjanja mina u regionu Zapadnog Balkana.