Reporterke "Vremena" u Ćacilendu: Svađa u redu za pljeskavice, Brnabić i pogledi "opasnih tipova"

Prenosimo deo reportaže sa portala Vreme.

Satima je obezbeđenje Ćacilenda, dok se u subotu, 23. maja, održavao studentski protest na Slaviji, „filtriralo“ ljude koji ulaze.

Svima su tražili lozinku, a „sezama se otvarao“ kada bi pristalice režima izgovorile – ime mesnog odbora iz koga su. Jednoj od dve reporterke „Vremena” ranije tog dana nije bilo dozvoljeno da uđe, jer „nije pozvana”.

Ipak, oko 19 časova, usledilo je masovno komešanje na samom ulazu, a policija je krenula da se pregrupiše. Došla je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, u pratnji režimskih tabloida i glumice Lidije Vukićević.

Neželjeni ulazak „blokaderki novinarki”

Obezbeđenju ulazak neželjenih reporterki nije promakao, pogotovo što smo nosile žute prsluke sa pres oznakom. Jedan muškarac jednoj od nas gleda u telefon, dok piše kolegama s posla. Pitamo ga što joj zuri u telefon, na šta on odgovara „ti si novinarka, mogu to da radim“.

Nekoliko trenutaka kasnije, nekome govori kako smo nas dve „blokaderke novinarke” i kako smo im promakle.

„Je*i ga, šta sad”, odgovara drugi. Pita iz kog smo medija, odgovaramo da smo novinarke „Vremena” i nastavljamo.

Kobaje, šećerna vuna i poleganje

Dok većina novinara snima Brnabić i prati je u stopu, mi se provlačimo dalje kroz park.

Tu je vašarska atmosfera, mada ljudi nisu baš razdragani. Mahom ćute i tumaraju naokolo. Dok tutnji muzika, čeka se pred štandovima s hranom – ima roštilja, palačinki, šećerne vune, od pića smo videle samo vodu.

Čujemo da se ljudi masovno raspituju gde nešto mogu da nađu. Proširila se vest da ima i belog mesa, ali niko ne zna na kom tačno štandu. Okolo su suncobrani sa oznakom „AV”, cisterne sa vodom i hladnjača su oblepljene nalepnicom „Srbija pobeđuje“, a bandere porukama „štrokaderi” i „ispumpavanje”.

Pokušavamo da se proguramo do pljeskavica i kobasica, da bismo fotografisale, ali narod je tvrd. Uspostavljen je jasan red, iako je sve besplatno.

„Pusti je, bre, na tvoje mesto. Vidiš da hoće samo da slika“, kaže jedan u redu muškarcu koji je sledeći za kobasicu. „Čim slika, pomeriće se.“

Tako je i bilo i red se nastavio bez problema.

Trnci po telu i presečen dah

Pomisao da smo kročile na za većinu „zabranjenu teritoriju” profesionalno nam stvara dobar osećaj, jer konačno možemo da vidim kako skup izgleda iznutra, ali nas telom prolazi i jeza.

Ipak, kako napredujemo prema zgradi Predsedništva i obodu parka, drugačije je. Tu su „opasni“ tipovi. Ne stoje svi zajedno na jednom mestu, u masi su, ali smo njihove poglede osetili na sopstvenoj koži u sekundi. To su oni kojih ti zastane dah.

Šta se dešavalo u Pionirskom kada su krenuli topovski udari, a nakon završenog skupa na Slaviji, možete da čitate na sajtu Vremena.