Psiholog Marina Banić, čiji 90-godišnji otac je umro od kovid-19, pošto je ona insistirala da ga iz doma za stare u kojem je bio smešten prebace u bolnicu, kaže da i za tako stare ljude ima nade ako na vreme budu otpremljeni u zdravstvenu ustanovu. Navodi da u domu u kojem je bio njen otac negiraju da je preminuo od kovida.
„I u prijemnoj i u završnoj dijagnozi potvrđeno je da je imao kovid, ali oni neće da prihvate da je moj otac imao kovid“.
„U domu u kome je bio dosta dugo i gde se dobro osećao pojavio se kovid na jednom spratu. Ja sam svog oca premestila u drugi dom, jer sam tamo dobila decidirana uveravanja da tamo nema kovida“, ističe Banić i dodaje da je insistirala da ga direktorka doma u koji je prebačen otpremi u bolnicu, navodeći da je imao akutnu respiratornu insuficijenciju.
Kaže da su je iz tog drugog doma pozvali da je obaveste da je njenom ocu loše i da je na kiseoniku.
„Pozvali su nas kad mu više nije bilo pomoći, kad je već bio na kiseoniku“, rekla je Banič i dodala da je direktorka doma „trebalo da pozove hitnu pomoć, a nikako da mi uveravamo da on treba da ide u bolnicu“.
„Direktorka doma nas je uveravala da moj otac umire na kiseoniku od demencije, što je bilo vrlo neprofesionalno“, dodala je Banić i ukazala da „čovek od 90 godina može da bude inficiran najviše pet dana od kada se pojave tako jaki simpomi“.
Navela je da bi se pozvala na to da je ministarka za rad, socijalnu politiku i zapošljavanje Darija Kisić Tepavčević, koja je sada nadležna za domove, rekla da oni ne leče testove, „iako je mom ocu identifikovano da je pozitivan, a dom, koliko sam ja čula negira da je moj otac preminuo od posledica kovida“.
Ukazuje da su instrukcije Kriznog štaba vrlo jasne, odnosno kada se „identifikuje da je u domu identifikovan kovid, on se stavlja na stranicu Ministarstva za rad, a to je nepopularna marketinška mera kojom se nepopularno utiče na finansijsko stanje tog doma i buduće prijema pacijenata“.
Na pitanje kakve treba da budu sankcije za određeni dom, ona kaže da je to „čudesno, graniči se sa naučnom fantastikom“.
„Ako mi ne nosimo masku u prodavnici, mi ćemo platiti 5.000 dinara kaznu. Ovaj dom je prenebregnuo da obavesti nadležne organe, 14. decembra je stavljen na listu Ministarstva, kao dom sa kovidom, a danas ga nema. Pitala sam Gradski zavod za javno zdravlje, nazvala sam inspektorku i njen odgovor je bio neverovatan – identifikovala je jednu korisnicu (doma za stare) koja je posle tri dana ozdravila“, navodi Banić.
Ističe da je teško izboriti se sa ovakvim manipulacijama, gde običan građanin treba da vodi proceduru koju treba da vodi inspekcija ili Ministarstvo zdravlja.
„Zamislite kakva je to poruka drugim domovima, ako neko premine u nekom domu, a bio je zaražen, a tom domu se ne izrekne nikakva kazna“, ukazuje ona i dodaje da prema njenim saznanjima polovina domova radi sve da zaštiti korisnike, a polovina „ima svoje kanale da stavi ispod tepiha ono što se dešava, pa čak i kada se radi o kovid zarazama“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar