Đurđević: Srbija najgora u Evropi po pitanju prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha

Dok najnoviji Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji još jednom potvrđuje da je u većini mesta vazduh zagađen, a da prestonica u tome ne zaostaje, pred izbornu trku iz Vlade poručuju da je vazduh u Beogradu danas bolji nego 2011.U poslednjem izveštaju o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), piše da je, u poređenju sa drugim evropskim gradovima, vazduh u Beogradu 2022. bio umerenog kvaliteta.„Podaci Evropske agencije za životne sredinu kažu da je Srbija na dnu liste zemalja Evrope u smislu kvaliteta vazduha i naša zemlja ima vazduh koji je najmanje 50 odsto lošijeg kvaliteta od najgore zemlje Evropske unije“, navodi Đurđević.

Na pitanje kako onda izveštaj sugeriše drugačije, Đurđević za CINS kaže da misli da je to „poglavlje u izveštaju smišljeno da bi ljudima ulilo neku lažnu nadu da možda nije toliko loše“.„Oni se pozivaju na IQAir World Air Quality Report koji je privatna aplikacija. Ispada sad da je IQAir neki referentni sistem, a referentni sistem postoji i zove se Evropska agencija za životnu sredinu. Naša Agencija za zaštitu životne sredine je njen član. Jedino s kim mi možemo da se takmičimo su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. S njima se non-stop smenjujemo, ali nikad se ne desi da ove tri zemlje nisu u ogromnom zaostatku u odnosu na sve ostale u Evropi“, naveo je Đurđević.

Vazduh u Srbiji opasan godinama

Godinama su uzrok lošeg vazduha u Srbiji takozvane suspendovane PM10 čestice koje direktno prodiru u pluća i pogoršavaju stanje ljudi sa srčanim i plućnim bolestima. Podaci iz izveštaja pokazuju da je 2022. u tim česticama bilo teškog metala arsena više nego što bi smelo u Beogradu i Boru.„PM čestica je kao neka čupava loptica i u njoj ima svega i svačega – sumpora, arsena, olova i tako dalje. Čak i ako vrlo mali deo PM čestica čini arsen, pokazuje se da je ta koncentracija kancerogena i zato se prati. Uglavnom u blizini velikih industrijskih postrojenja PM čestice budu bogatije teškim metalima nego što je prosek. Ljudi misle da je Beograd van, ali ne postoji grad u Evropi koji na razdaljini u krugu od 70 kilometra ima tako velike termoelektrane kao što su TENT i Kostolac. Beograd je u epicentru ekstremnog industrijskog zagađenja“, ističe Đurđević.Ali nije samo Beograd prekomerno zagađen. Na listi su, između ostalih, i Valjevo, Užice, Smederevo, Novi Pazar.„U svim gradovima i dalje ima puno lokalnih kotlarnica koje koriste mazut – po školama, bolnicama, vrtićima. Mazut je najneekološkije gorivo koje postoji. Kad pričamo o individualnim ložištima svi odmah misle ’a to su šporeti u kućama’, ali jedan dobar deo su te lokalne kotlarnice. Jedna takva može da bude kao hiljadu kuća“, ocenjuje.Dodaje da „svi gradovi koji su u zapadnoj Srbiji – Valjevo, Užice, Novi Pazar, Kosjerić – pored toga što imaju u blizini velike zagađivače, u kotlinama su. Sad bi ljudi rekli ’oni su znači osuđeni da imaju loš vazduh’ jer generalno u kotlinama je lakše da se nakupi zagađenje“.„Međutim, nepovoljan položaj tih gradova ih samo stavlja više na listu prioriteta u smislu da tamo treba još više da se vodi računa o tome ko šta sagoreva i ko koliko zagađenja emituje jer znamo da će u njima da bude gore. Izrada plana za poboljšanje kvaliteta vazduha i na nacionalnom i na lokalnom nivou, podrazumeva da treba da se definišu takve mere, da nema prekoračenja graničnih vrednosti, koje definišu čist vazduh, bez obzira koliko su loši meteorološki uslovi, ili nepovoljni geografski uslovi. Nepovoljna lokacija nekog grada je samo izgovor, i ne može biti opravdanje“, poručuje.Na pitanje kako komentariše saopštenje vlade da je ove godine u Beogradu bilo samo 24 dana sa povećanim zagađenjem vazduha, a da ih je 2011. godine bilo oko pet puta više, Đurđević kaže da „Ministarstvo zaštite životne sredine selektivnim informacijama i bez objektivnog sagledavanja okolnosti dovodi u zabludu da je kvalitet vazduha u Srbiji danas bolji nego pre desetak godina – što je daleko od istine“.„Porede sa 2023, koja još traje, što je potpuno neadekvatno pošto su pred nama novembar i decembar tokom kojih se, između ostalog, očekuje i vrhunac zagađenja u Srbiji. Jedan od objektivnih načina da se uoči dugoročno smanjenje zagađenja u nekoj zemlji je praćenje broja prevremenih smrti usled zagađenja koje bi trebalo da opada ukoliko vazduh zaista postaje manje zagađen. Za slučaj Srbije, procena prevremenih smrti usled zagađenja vazduha se kretala od oko 12 hiljada 2010. godine do 14 hiljada 2020. Tako da vidimo da nema nikakvog sistematskog poboljšanja u kvalitetu vazduha, navodi.Na pitanje čije su to procene, kaže Evropske agencije za životnu sredinu.„Njihova srednja procena je 14 hiljada a naša 11 hiljada. Razlika nije suštinska, u pitanju je deset plus hiljada. Srbija najgore stoji po pitanju prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi“, ističe Đurđević.Ceo tekst pročitajte na sajtu CINS.BONUS VIDEO Prekomerno zagađenje vazduha u Srbiji: Čak 14 gradova iz naše zemlje zagađeniji od najzagađenijeg grada u Evropskoj uniji