"Novak bi mogao da bude predsednik, ali nadam se da neće, protiv njega je vođena kampanja"

Marijana Enrikes, argentinska novinarka i pisac nekoliko bestselera u svojoj državi, prokomentarisala je ove događaje u intervjuu za portal „Klej“ (šljaka) iz ove zemlje. Na pitanje novinara da li Đoković može da postane predsednik Srbije, odgovorila je:

"Može, naravno, ali nadajmo se da neće. Činjenica je da on ne govori potpuno jasno o svojim političkim opredeljenjima, da to nije odavno uradio, ali ja osećam da on ima konzervativno opredeljenje. Plus, pripadnik je Pravoslavne crkve, a to nosi određenu političku težinu na Balkanu. Međutim, dovoljno je inteligentan da zna šta sve to može da izazove."

Gospođa Enrikes je podsetila na jednu prethnu situaciju:

"U 2008. je govorio o vraćanju Kosova i to je izazvalo žestoke reakcije. Ja mislim da on sebi kaže „budi oprezan“. Osim kada je u pitanju bio kovid. Tada je njegov stav bio veoma jasan, kao i njegovog oca. Ne mogu da zamislim ujka Tonija da je rekao „moj bratanac je Spartak“, dok je Rafa bio u hotelu za imigrante. Niti mogu da zamislim Federera zatočenog u hotelu u Melburnu kako nekoliko godina kasnije govori da su pokušali da ga otruju. Takve situacije ne postoje za njih."

Potom je dodala:

"On uvek kaže da se neće baviti politikom, ali ja mislim da on ima jake političke ambicije. Pogotovo jer vidi da stvari ne funkcionišu i želi da izađe na scenu i popravi ih. Nisam sigurna koliko bi podrške imao. Jedna je stvar politika u tenisu, ali potpuno druga ona prava politika. Tu su turbulencije mnogo veće."

Osvrnula se i na selidbu turnira u Atinu:

"Mislim da je u Srbiji urađena kampanja da se on predstavi kao nepatriotska ličnost, u pokušaju da se napadne i njegov otac. Izgleda da su Đokovići veoma zaštićeni od javnosti, jer da je autoritativan režim kao što je srpski želeo da ga uništi, on bi to i mogao. Ali veoma je nepopularno napasti ga. Zato je on preselio turnir u Atinu i osvojio ga. Zaista ne verujem da bi to iko drugi uradio. Moj osećaj je da je Novak odrasla osoba u dečijem igralištu. I to postaje sve očiglednije. Na primer na Vimbldonu je igrao ples i govorio da je to za njegovu ćerku, iako svi znamo da nije. To je ono što viču studenti u protestima."