Upadi policije, pretresi, saslušanja: Beogradski univerzitet pod teškom represijom vlasti, a najbolji u regionu i među 1,9 odsto u svetu

Na listi Global 2.000, koju je prošle godine objavio Centar za svetsko rangiranje univerziteta, Univerzitet u Beogradu našao se među 2.000 najboljih univerziteta na svetu, na šta su nedavno podsetili studenti Hemijskog fakulteta BU.

“Univerzitet u Beogradu pozicioniran je na 387. mestu od ukupno 21.462 rangirana univerziteta širom sveta, prema listi Global 2000 Centra za svetsko rangiranje univerziteta, što ga svrstava među 1,9% najbolje rangiranih visokoškolskih ustanova u svetu”, napisali su oni.

U objavljenom komentaru, naveli su i značajan broj naučnih radova fakulteta BU.

“Preko 200 naučnih radova su samo tokom prošle godine zaposleni na Hemijskom fakultetu publikovali u međunarodnim časopisima, većina u kategorijama koje su klasifikovane kao ‘vrhunski međunarodni časopis’ i ‘vrhunski međunarodni časopis izuzetne vrednosti’”.

I dodali da uprkos lošim uslovima u kojima rade ostvaruju izuzetne rezultate.

“Naučni i prosvetni radnici u Srbiji ostvaruju izuzetne rezultate na svetskom nivou uz mnogobojne probleme u radu sa kojima se susreću, od nezavidnih materijalnih uslova, do uredbi koje otežavaju naš rad”.

Činjenica je, međutim, naglašavaju profesori, da bi Beogradski univerzitet ostvarivao i bolje rezultate da ima podršku nadeđenih.

“S obzirom na ulaganje u rad našeg Univerziteta, rezultati su fenomenalni. Međutim, bili bismo i bolje pozicionirani kada bi se finansijski parameter, odnosno ulaganje u razvoj nauke poboljšalo. U odnosu na univerzitete u regionu, imamo ubedljivo najbolje rezultate. Naravno postoje oblasti gde smo bolje pozicionirani i one u kojima smo lošiji”, kaže za Nova.rs prof. Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta.

O velikom uspehu Beogradskog univerziteta najbolje govore studenti koje su ovi fakulteti sa diplomama “poslali u svet”.

“Mnogi naši bivši studenti, bar sa Hemijskog fakulteta, o kojima mogu da svedočim danas su profesori na uglednim svetskim univerzitetima. Oni masovno postižu odlične rezultate u svetu kada odlaze na doškolovavanje, na doktorske studije i slično”, naglašava dekan Roglić.

UKP na Univerzitetu - rasparčavanje

Iako je Beogradski univerzitet bolje pozicioniran u odnosu na sve u okolnim državama, to našu vlast očigledno ne impresionira, tačnije oni rade sve kako bi ga diskreditovali, urušili i, smatraju profesori - rasparčali.

“Beogradski univerzitet, ali i ostale u državi čekaju rasparčavanje. Da li će to biti neka kombinacija kao ovo što rade sa Pravoslavnim ili ono što su učinili u Nišu, ili pak nešto treće, još ne znam. Iako vlast nema pravnu osnovu da nas rasparčava, njih to ne sprečava", smatra prof. dr Katarina Popović, predsednica Saveta Filozofskog fakulteta UB.

Podsećamo da smo prošle nedelje svedočili ulasku Uprave za kriminalističku policiju (UKP) na Filozofski fakultet, nakon tragične smrti studentknje čije je telo pronađeno na pločniku ispred ove ustanove, a potom su nenajavljeno ušli i u zgradu Rektorata.

Pripadnici UKP-a sa Filozofskog fakulteta odneli su brojnu dokumentaciju, a studenti i dekan Danijel Sinani saslušani su više puta zbog smrti koleginice. Takođe, UKP je bez najave i odobrenja ušao u zgradu Rektorata, gde su proveli ceo jedan dan dok je rektor Vladan Đokić bio unutra i nije mu bilo dozvoljeno da izađe sve do kasnih večernjih sati.

Inače, na fakultete je policija poslednji put upala tokom Drugog svetskog rata, u tada okupiranoj Srbiji, kada je ukinuta autonomija univerziteta, a studenti i profesori koji su pružali otpor fašizmu su proganjani i hapšeni. Nažalost, upad u akademske ustanove doživeli su profesori i studenti i prošle nedelje.

"Mislim da su na ovaj način testirali javnost, akademsku zajednicu, studente, sve nas. Međutim, nakon one otmice Rektorata i rektora, pripadnici režima su, sigurna sam, shvatili da je otpor veliki i nadam se da će odustati od daljih napada. Atak na autonomiju univerziteta je motivisan uništenjem studentskog pokreta. Ovo što se dešavalo na Filozofskom i u Rektoratu je nesumnjivo pokazna vežba, sudeći po objektima koji su na udaru. A naš dekan, kao i rektor, su simboli otpora koji studenti pružaju ovoj vlasti", objašnjava profesorka Popović.

Napadi na Univerzitet u Beogradu i dalje traju, saslušanja studenata, kao i represija nad profesorima. A koliko je Vlada Srbije nezainteresovana za uspehe koje državni fakulteti postižu, govori i činjenica da je 2024. umalo donela zakon, koji bi omogućio dolazak stranih fakulteta u Srbiju. Međutim, ovaj predlog zakona povučen je iz skupštinske procedure, nakon što je naišao na snažno protivljenje akademske zajednice.

Pritisci, nažalost, nisu prestali, a sledeći udar bio je usmeren direktno na nauku. U februaru 2025. Uredbom o smanjenju vremena predviđenog za obavljanje naučno-istraživačkog rada, a povećanjem broja radnih sati za nastavu u razmeri 12,5 prema 87,5, smanjene su plate profesorima na tada blokiranim fakultetima.

Zbog toga su profesori i studenti 23. maja prošle godine održali protest ispred Vlade Srbije, zahtevajući ukidanje Uredbe o obračunu plata profesorima, raspuštanje radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju i odustajanje od "komercijalizacije i vaučerizacije" obrazovanja.

Na kraju, zaposleni na fakultetima u Beogradu, ali i u drugim univerzitetskim gradovima Srbije, kao i njihovi studenti, ne odustaju od vrednog rada i nauke, boreći se protiv sada već hroničnih i sve agresivnijih napada režima, najjačim oružjem - znanjem.

Podsećamo da CWUR lista svetskih univerziteta je globalni ranking univerziteta koji se zasniva na objektivnim faktorima, bez obzira na to kako se univerziteti sami predstavljaju, što ga čini jednom od najobjektivnijih rang lista svetskih univerziteta.

Inače, ključni elementi za rangiranje univerziteta prema CWUR listi su: kvalitet obrazovanja, zaposlenost alumnista, kvalitet fakulteta, istraživački učinak, naučni radovi, publikacije visokog kvaliteta, uticajnost i citiranost.

Nakon objave liste prošle godine, rektora BU Vladan Đokić, u tadašnjem saopštenju naveo je da se Univerzitet u Beogradu kontinuirano, već osam godina (2025.), nalazi među 1,9 odsto najbolje rangiranih visokoškolskih ustanova u svetu.

Inače, najbolje pozicioniran u svetu je Univerzitet Harvard, a potom Masačusetski institut tehnologije, Stanford, Kembridž, Oksford i Univerzitet Prinston.

Iz zemalja regiona na ovoj prestižnoj listi su i Univerzitet u Ljubljani (na 440. mestu), Zagrebački univerzitet (na 516. mestu), te univerziteti u Budimpešti (1003. mesto) i Bukureštu (1155. mesto).