Za vreme SNS vlasti javni dug Srbije je porastao za neverovatnih 98% i to vam je tako

Aktuelna vlast se nedavno pohvalila da je javni dug na kraju jula bio manji nego u junu. Iako je reč o zaista malom umanjenju, ovu informaciju su predstavili kao "lepu vest". Istovremeno su preskočili da građane Srbije obaveste da će ovaj javni dug pod njihovom vlašću nastaviti značajno da raste imajući u vidu brojne projekte čije finansiranje najavljuju.Kako je to do sada izgledalo i kojim putem se ide najbolje govori podatak da je od dolaska na vlast 2012. godine pa do danas javni dug Srbije dupliran. Računica Nove pokazuje da je to uvećanje od čak 98 odsto.Tako kažu zvanični podaci Uprave za javni dug pri Ministarstvu finansija.U javni dug ne ulaze samo direktne obaveze, koje su zapravo različite vrste pozajmca koje je država uzela i koje, naravno, mora da vrati. Tu su i indirektne obaveze, odnosno tuđi dugovi, uglavnom janvih preduzeća za koje se država obavezala da će ih vratiti ukoliko dužnik to ne bude mogao.

Decenija zaduživanja

Poslednjeg dana 2012. godine, javni dug Srbije iznosio je 17,67 milijardi evra, a udeo u bruto domaćem proizvodu bio je 61,5 odsto. Te 2012. godine, direktne obaveze iznosile su 82,1 odsto duga, a garancije 17,9.Prva godina SNS vlasti je prošla, a u toj godini javni dug  je porastao za oko tri milijarde evra.Tako je na kraju decembra 2013. godine, javni dug iznosio 20,08 milijardi evra, što znači da je povećan za oko 13 odsto. Zaduženje naše zemlje tada je iznosio 61,2 odsto BDP-a.

Prema podacima Uprave za javni dug, javni dug je rastao i naredne, 2014. godine, pa je poslednjeg dana decembra bio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,9 odsto BDP-a.Potom, dug se povećao i tokom 2015. godine, i to za oko dve milijarde evra, pa je ukupna zaduženost iznosila 24,8 milijardi.To je ujedno godina u kojoj je bio najveći odnos javnog duga i BDP-a, i to čak 75,5 odsto, pokazuju podaci Uprave za javni dug.Oko 24,82 milijarde evra Srbija je dugovala 31. decembra 2016. godine, što je bilo oko 72,9 odsto BDP-a.Dug na kraju 2017. godine bio je 23,2 milijarde evra, što je tada bilo 61,5 odsto BDP-a. Ovo je ujedno jedina godina otkako je SNS došla na vlast, da je javni dug smanjen.Potom je, i naredne, 2018. godine, javni dug smanjen na 23,01 milijarde evra, odnosno 53,8 odsto BDP-a.Ipak, pad zaduženosti nije bio dugog veka.Tako smo na kraju 2019. godine dugovali 23,94 milijarde evra, što je bilo 52 odsto BDP-a. Poslednjeg dana 2020. godine, Srbija je bila još zaduženija.Dugovali smo ukupno 26,6 milijardi evra. To je bilo 57,4 odsto BDP-a. A dug je rastao i u narednim godinama.2021. godine, javni dug naše zemlje iznosio je čak 30,13 milijardi evra, što je bilo 56,5 odsto BDP-a. Na kraju prošle, 2022. godine, dugovali smo 33,32 milijare, a odnos duga i BDP-a bio je 55,1 odsto.

Istorijska godina

Tokom aktuelne 2023. godine, Srbija je bila najzaduženija još od 2000. godine. Preciznije, najviše smo dugovali u februaru, i to neverovatnih 34,94 milijarde evra.Vlast je i nadalje nastavila da “piše istoriju”, pa smo u martu dugovali još više, oko 35,25 milijardi evra. U aprilu je javni dug bio nešto manji, 34,93 milijarde.

Prema podacima Uprave za javni dug, rekord je ponovo oboren već u maju, kada je javni dug naše zemlje iznosio 35,52 milijarde evra. I tu nije kraj rastu dugova.Srbija je u junu dugovala oko 35,74 milijarde evra. Tek u julu, javni dug je smanjen na 35,07 milijarde, odnosno 50,7 odsto BDP-a.

Zaduživanja bez ekonomskog opravdanja

Kako za portal Nova.rs ističe ekonomista Saša Đogović, s obzirom na to da javni dug Srbije nije dostigao 60 odsto BDP-a, naša država nije prezadužena. Ipak, pitanje je da li su sva zaduživanja ekonomski opravdana. Naš sagovornik ističe da nisu.

"Situacija bi bila drugačija da smo za sve te silne kredite, umesto nekih tet-a-tet dogovora imali tendere. Tada bi kamate bile niže, dakle zadužili bismo se po povoljnijim uslovima, a ovako su svi ti krediti pod velom tajni", kaže Đogović.Naš sagovornik kao primer ekonomski neopravdanog zaduživanja navodi Expo 2027."Ogroman novac ćemo da pozajmimo, a šta će biti posle? Niko ne zna šta će da bude sa tim prostorom kada ta uzložba bude završena", ističe Đogović.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk saglasan je da Srbija nije prezadužena. Ipak, to ne znači da je stanje našeg javnog duga na zavidnom nivou."Svakako smo zaduženiji nego što nam kaže vlast. Slušamo stalno kako je vlast smanjila javni dug, a činjenica je da je najveći udeo duga u BDP-u, čak 75,5 odsto, bio upravo za vreme aktuelnog režima. Poenta je da je naš javni dug 35 milijardi, za šta kažu da je 50,7 odsto BDP-a. To bi značilo da će na kraju ove godine BDP da bude 70 milijardi evra", kaže Ćulibrk.On ističe da je to malo vervatno.Pre svega, podseća da smo prošlu godinu završili sa oko 60 milijardi evra BDP-a, a da je predviđeni rast za ovu godinu 2,5 odsto, te je, kako ističe Ćulibrk, gotovo nemoguće da dostignemo pomenutih 70 milijardi.

"A građani neka sednu i razmisle. Za 11 godina dug je toliko povećan, a navodno je sve otišlo na puteve, škole, bolnice. Pa ako je tako, gde su ti putevi, gde je sve što je urađeno? Taj rast je jednostavno dokaz da pozajmljeni novac završi u potrošnji. Najbolji primer je jednokratna pomoć. To služi samo za podmazivanje biračke mašine, i ništa više", zaključuje naš sagovornik.Na tom spisku su sva davanja koja je vlast davala pred izbore. Na tom spisku su sva davanja koja je vlast davala pred izbore. Uskoro kreće isplata jednokratne pomoći za decu do 16. godine, u iznosu od 10.000 dinara. Takođe, u oktobru sledi i povećanje penzija za 5,5 odsto.Tokom prethodnih godina, novac su dobili i mladi od 16. do 30. godine, penzioneri, građani koji primili vakcinu protiv koronavirusa, a na spisku su bili i studenti. Iznosi su se kretali od 5.000 dinara do 100 evra.