Nakon što su naprednjaci došli na vlast, javni dug Srbije porastao je za oko 14,5 milijardi evra. Za deset godina vlasti, iz budžeta naše države je za kazne i penale isplaćeno oko milijardu evra. Samo za ovu godinu, budžetom Srbije je predviđena isplata 280 miliona evra za penale.Poslednja vest o penalima jeste da je izgradnja toplovoda Obrenovac – Novi Beograd samo pusto obećanje vlasti, s o bzirom na to da smo se, za ovu svrhu, zadužili u kineskoj Eksport-import banci za oko 164,6 miliona evra. Kako radovi nisu počeli, država iz budžeta plaća penale na nepovučena sredstva koji dosežu blizu dva miliona evra.

Zadužujemo se da bismo vratili dug

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović rekao je u Skupštini Srbije, na predstavljanju Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu, pred Odborom za finansije, da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu.

"Tri do četiri milijarde evra država će morati da se zaduži, a kamatne stope su sada najmanje sedam do osam odsto", rekao je Petrović.Kako za "Novu" objašnjava ekonomista Libeka Mihailo Gajić, zaduživanje da bi se vratio dug je standardna praksa u poslednjih deset godina, i to ne samo u Srbiji. Međutim, iako je to standardna procedura, problem su kamatne stope. Prethodnih godina, gomila jeftinog novca preplavila je tržište, ali je sada situacija ipak nešto drugačija."Sada, uz porast inflacije, rastu i kamatne stope, koje idu i do pet odsto. Čak i kada se predsednik Aleksandar Vučić hvali kako je Srbiji odobren kredit od Arapa sa 'povoljnom' kamatnom stopom od tri odsto – ni to nije povoljno", kaže Gajić za "Novu".On dodaje da ipak pozdravlja sklapanje aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer to šalje poruku inostranim kreditorima – Srbija vodi stabilnu politiku kada je zaduživanje u pitanju, što će dovesti do toga da može da podiže kredite sa pristojnim kamatama.

"Srbija već deceniju ne vraća dugove"

Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju dr Goran Radosavljević saglasan je sa Gajićem - zaduživanje radi otplate postojećeg duga je praksa u Srbiji. Tako, prema njegovim rečima, Srbija već deceniju ne vraća dugove, već kada oni dospeju na naplatu, ponovo se zadužujemo.

"Od 2020. Srbija je u deficitu, što je rezultat pogrešne fiskalne politike. Problem su i visoke kamate na svetskom tržištu koje će, prema svim procenama, nastaviti da rastu. Međutim, dokle god je rast bruto domaćeg proizvoda veći od rasta zaduženja, na granici smo, odnosno situacija nije alarmantna", kaže Radosavljević.

Kratkoročno građani ni ne primete porast javnog duga, dugoročno - sve više problema

Na pitanje imaju li "obični" građani Srbije razloga za brigu zbog konstantnog zaduživanja, Gajić kaže da kratkoročno gledano, građani ne mogu ni da primete promene javnog duga, bilo da se on smanjuje ili povećava. Međutim, dugoročno posmatrano, neodgovorno zaduživanje utiče na svakoga."Na dugi rok, zbog visokog javnog duga, dolazi do smanjenja javnih ulaganja. Građanima će manje da smeta, primera radi, manje ulaganje u infrastrukturu nego smanjenje plata, tako da dolazi do toga da neće biti novih puteva", kaže Gajić.Takođe, naš sagovornik ističe da visok javni dug obeshrabruje privatne investitore. Razlog za to leži u mogućnosti da, zbog prevelikog duga, država poveća poreze.

Gajić dodaje da javni dug utiče i na smanjenje privrednog rasta, sporije povećanja plata i penzija, a smanjuje se i broj radnih mesta.BONUS VIDEO Da li su nova zaduživanja jedini način za finansijski opstanak Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dalisunovazaduivanjajedininainzafinansijskiopstanaksrbije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4158866"]