Samo Kinezima dugujemo više od 2 milijarde €, a oni su na 3. mestu: Pogledajte vrtoglave cifre zaduženosti Srbije koja je upravo postala još zaduženija

“Lepe vesti za Srbiju, imali smo dobar sastanak pred sutrašnji odbor Evropske banke za obnovu i razvoj, gde treba da se usvoji kredit Srbiji od 80 miliona evra”, rekla je Brnabić.

Deo tog novca biće iskorišćen za Naučno tehnološke parkove.I bez kredita od 80 miliona, Srbija je već dužna – tačno 35.252.228.336 evra.To je zapravo stanje duga na dan 31. mart, kada je napravljen poslednji presek.Sva ta dugovanja podeljena su na direktne i indirektne obaveze, a u okviru tih kategorija, dalja je podala na unutrašnji i spoljni dug.Direktne obaveze zapravo predstavljaju različite vrste pozajmica koje je država uzela, i koje naravno mora da vrati.Indirektne obaveze, s druge strane, odnose se na svaki tuđi dug za koji se država obavezala da će vratiti ukoliko dužnik to ne bude mogao.Direktni unutrašnji dug, sasvim logično, drastično je manji od spoljnog, pa Srbija duguje oko 10,5 milijardi evra.Tu su državne hartije od vrednosti, krediti poslovnih banaka, štedne obveznice i tako dalje.

Dug prema Kinezima veći od dve milijarde evra

Ono što čini najveći deo javnog duga naše zemlje svakako su dugovanja prema strancima.Prema poslednjem preseku stanja, direktne obaveze koje Srbija ima prema strancima prelaze 33,5 milijarde evra.

Najveći dug je nastao po osnovu emitovanja evroobveznica, a on iznosi skoro devet milijardi evra.Potom, mnogo dugujemo i stranim vladama, i to nešto više od tri i po milijarde evra. “Trećeplasirana” je kineska EXIM banka, kojoj trenutno dugujemo oko 2,2 milijarde.Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj dužni smo oko 2,2 milijarde, kao i Međunarodnom monetarnom fondu. Dug prema Evropskoj investicionoj banci je takođe veći od milijarde – tačnije 1,4 milijarde evra.

Oko 850 miliona evra dužni smo različitim bankama. Potom, oko pola milijarde evra dužni smo Banci za razvoj Saveta Evrope, kao i Pariskom klubu poverilaca.

Prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj, koja će nam odobriti kredit od 80 miliona evra, već imamo direktan dug od 124 miliona.Nemačkoj razvojnoj banci dužni smo 65, a Međunarodnom udruženju za razvoj 38 miliona evra.Ostala direktna dugovanja iznose nešto manje od 400 miliona.

Za tuđe dugove – još milijarda i po

Osim spoljnog duga koji je posledica direktnog zaduživanja držev, tu je i  spoljni indirektni dug. To su krediti državnih preduzeća za koje je država garantovala da će namiriti, ukoliko oni to ne budu mogli. Tako za dužnike koji su pozajmili novac od različitih institucija u inostranstvu, a ne budu namirili dug, država će to učiniti.Najveći je dug prema Evropskoj investicionoj banci, koji iznosi oko 440 miliona evra, a oko 310 je dug ka Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Japanskoj agenciji za međunarodnu saradnju vratićemo, ako to dužnici ne budu mogli, oko 153, a Nemačkoj razvojnoj banci oko 110 miliona evra. Još oko 11,5 miliona indirektnih dugovanja treba da se otplati bankama, a oko 10 stranim vladama.

Ostala indirektna dugovanja nešto su manja od 18 miliona evra.Na kraju, što se tiče indikretnih unutrašnjih obaveza koje imamo, tu su samo krediti poslovnih banaka, a preostalo je da se otplati oko 570 miliona evra.

Odakle ćemo vratiti dug?

Prema rečima predsedika Aleksandra Vučića, Srbiji ove godine na naplatu stižu četiri milijarde evra kredita. I to bez kamata.

Ekonomista Dušan Nikezić podsetio je nedavno da će ove godine naša zemlja morati dodatno da se zaduži samo da bi vratila stare dugove.„Nama ove godine treba da se zadužimo 5,5 milijardi evra samo da vratimo kredite koji su dospeli“, kazao je on.BONUS VIDEO Građani i ekonomisti podeljeni oko najavljenih mera Vlade: Da li će se Srbija dodatno zaduživati zbog nove podela para i povišica?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=graaniiekonomistipodeljeniokonajavljenihmeravlade-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6261114"]