Sumrak keš kredita: Pitali smo bankare šta se to dešava sa omiljenom pozajmicom Srba i šta ih čeka u narednim mesecima

Prema rečima profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zorana Grubišića, teoretski gledano moguće je da banke naprave neke ustupke i povoljnije ponude. Ipak, ovo će na kraju zavisiti samo od jedne stvari – poslovne politike banaka koju svaka određuje pojedinačno.

„To je pitanje strategije banaka. Svaka banka određuje koji su joj proizvodi najbitniji i u kom pravcu želi da se najviše razvija, da li su to stambeni krediti, kreditne kartice ili recimo keš krediti. Tako da jeste moguće da one kojima su keš krediti važni ponude nešto bolje uslove građanima“, ističe Grubišić za Nova.rs."Međutim, ovo znači i da ne mora i neće svaka banka to uraditi, zaključuje naš sagovornik.Direktor Službe za upravljanje aktivom i pasivom Erste banke Miloš Zečević smatra da će kamatne stope u predstojećem periodu uglavnom ostati na postojećem nivou ili biti tek neznatno niže."Očekujemo da Narodna banka Srbije nastavi sa postepenim dizanjem referentne kamatne stope, u narednom periodu za još 0,5 procenara, što će povećati troškove zaduživanja. Sa druge strane, postoji višak dinarske likvidnosti, te u skladu s tim postoji mogućnost da pojedinačne banke smanje margine kroz određene specijalne ponude u skladu sa svojim poslovnim politikama", navodi Zečević za Nova.rs.Što se, sa druge strane, otplate kredita tiče, Zečević navodi da su rokovi precizno propisani i da nema prostora za manevrisanje u tom pogledu."Kod gotovinskih i potrošačkih kredita, maksimalni period otplate je 6 godina. Za određene grupe klijenata koji imaju probleme u otplati postoji mogućnost da pojedinačne banke produže period otplate sa 6 na 9 godina u slučaju gotovinskih i potrošačkih kredita, odnosno na maksimalnih 11 godina u slučaju potrošačkih kredita namenjenih za kupovinu motornih vozila", zaključuje naš sagovornik.A budući da keš krediti nisu jeftini, ono što građani, koji se ionako suočavaju sa finansijskim teškoćama, treba da urade jeste da uporede ponude svih dostupnih banaka kako bi imali uvid u to šta se nudi na tržištu."Građani treba da budu oprezni i da se ne zalete. To je slično kao kada negde vidimo da piše ‚akcija‘, zaletimo se i kupimo, a onda u drugoj prodavnici vidimo da je redovna cena istog proizvoda niža nego akcijska u onoj prvoj. Tako treba i sa finansijskim proizvodima“, kaže za Nova.rs finansijska savetnica Karolina Herbut.Ona savetuje sve građane da se pre zaduživanja najpre zapitaju da li im je to zaista neophodno."U slučaju da nekom novac fali svakog meseca, bilo da je reč o manjem ili većem iznosu, kredit neće rešiti taj problem, već će, kada se suma koja je dobijena od banke potroši, predstavljati samo dodatno opterećenje. Takođe, dosta puta sam čula da nekome treba na primer 200.000 dinara, ali uzme kredit od 350.000, što takođe nije dobro. Ta razlika se začas potroši, a građani moraju da vrate veću sumu", ističe Herbut.

Što se tiče razloga za manje interesovanje za keš kreditima, Herbut navodi da nekoliko stvari dolazi u obzir: Možda su građani usled stezanja kaiša na drugim poljima oprezniji i kod podizanja kredita, a možda ih je i strah od toga da li će moći da ga otplate.

BONUS VIDEO Branko Živanović: Mart 2023. preloman kada je reč o kreditima

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=brankoivanovimart2023prelomankadajereokreditima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4515914"]