Šta sve možeš kad imaš firmu u Srbiji i blizak si SNS: Možeš koliko hoćeš i još više

Poslednjih pet godina nijedna svetska ekonomija neće pamtiti po dobru. Ekonomska kriza nastupila je prvo zbog pandemije korona virusa, a zatim se nastavila zbog napada Rusije na Ukrajinu i rata koji i danas traje, i pogodila je ceo svet. Mnogi su beležili gubitke, otpuštali zaposlene i zatvarali firme.

U periodu od 2019. do 2023. reklo bi se da su šanse za veliku zaradu imale uglavnom firme čija je proizvodnja vezana za zdravstvo ili vojnu industriju.

U Srbiji, međutim, ništa od toga nije bio slučaj. Kod nas važe neki drugi tržišni zakoni.

Nema krize za SNS firme

Ogroman rast zarade od 300 do čak neverovatnih 1.700 odsto ostvarile su firme koje se bave gasifikacijom, izgradnjom puteva, IT sektorom. I sve su povezane sa Srpskom naprednom strankom.

Na tom spisku su između ostalog Milenijum tim, Jadran, C&LC i Prointer. Javnosti dobro poznata preduzeća.

Urednik ekonomije u nedeljniku "Radar" Milan Ćulibrk kaže za Nova.rs da je u nenormalnoj državi ovakva stvar normalna, pa tako i da neko ostvari rast dobiti od preko 1.000 odsto.

"Mene ovo podseća na biznismena Miroslava Bogićevića čija je firma Farmakom, u sred svetske ekonomske krize od 2008. do 2010. kada je BDP Srbije padao, pravila ogroman rast profita. Znamo kako je Bogićević završio, pa se pitam da li će nakon smene vlasti i ove firme tako proći", kaže Ćulibrk.

On podseća da je u posmatranom periodu od 2019. do 2023. godine rast BDP-a Srbije bio nešto viši od 15 odsto, a da podaci iz finansijskog izveštaja pokazuju da je recimo Prointer rastao 100 puta brže.

"Pa tako uspešan direktor bi onda mogao da vodi finansije države", komentariše Ćulibrk.

Kad ti sve dobro ide

A ovako su poslovale i zarađivale pojedine firme bliske SNS.

Milenijum tim u vlasništvu Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka koji često prisustvuiju konvencijama SNS, u odnosu na četiri posmatrane, ostvario je u 2023. godini najveću zaradu. Čak 1,4 milijarde dinara.

A kada se pogleda zvaničan izveštaj iz 2019, godini pre ekonomske krize i rata u Ukrajini, Milenijum tim je u toj godini ostvario neto dobit od oko 448 miliona dinara.

To znači da su oni uprkos kriznim godinama koje su usledile uspeli da povećaju svoju zaradu za čak 312 odsto.

Tako velika zarada i rast nisu neočekivani imajući u vidu da gotovo da ne postoji državni infrastrukturni projekat u kome Milienijum tim nije dobio posao. Od gasifikacije, preko izgradnje puteva, Beograda na vodi, budućeg metroa pa do kupovine banja za koje su od države dobili još i subvencije.

Milenijum tim je u prošloj godini postao vlasnik Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi. Ceo postupak privatizacije bio je sporan jer su se na kraju kao kupci u konzorcijumu sa Milenijum timom pojavili direktori samog instituta. Nije jasno ni zašto je država odlučila da proda institut koji je pravio dobit od dva miliona evra, osim ako to nije urađeno za nečiji interes.

Milenijum tim možda ima najveću zaradu, ali rekord u rastu drži neko drugi.

Od SNS kol centra do rekordera

Dovoljno je reći da je u zgradi te firme uoči izbora 17. decembra 2023. godine radio SNS kol centar odakle su upućivani pozivi građanima za glasanje. Dakle, reč je o firmi Prointer.

Javnosti dobro poznata firma Prointer, čiji je vlasnik prema zvanično prijavljenim podacima Ivana Rajić, uspela je da napravi rast od neverovatnih 1.700 odsto u 2023. u odnosu na 2019.

Prointer je firma koja je u javnosti povezivana sa bivšim funkcionerom SNS i Fudbalskog saveza Srbije Slavišom Kokezom. Ovo preduzeće je dominiralo srpskim IT tržištem. Ta dominacija se pre svega odnosila na tendere koje je država raspisivala, a Prointer po pravilu dobijao. Često kao jedini ponuđač.

U međuvremenu je Kokeza privođen, saslušavan u februaru 2021. zbog sumnje da je sarađivao s klanom Veljka Belivuka. On je ipak pušten na slobodu, a kako navode brojni mediji više nije u zemlji.

Ono što je sigurno je da Prointer odlično sarađuje sa SNS i još bolje zarađuje.

Misteriozni Jadran...

Firma "Jadran" se takođe može pohvaliti ozbiljnim uspehom u proteklih pet godina. Ni za njih nije postojala kriza imajući u vidu podatak da su od 2019. do 2023. godine svoju zaradu uvećali za fantastičnih 1.000 odsto.

Ovakav rast i ne čudi imajući u vidu da je "Jadran" firma koja je verovatno rekorder po broju dobijenih poslova od države, javnih preduzeća i institucija. kako je pokazala analiza Nove, "Jadran" je u samo jednom mesecu dobio čak devet ugovora, a u jednom danu ugovorili su četiri posla.

Na tenderima učestvuje uglavnom u konzorcijumima, neretko kao jedini ponuđači, a na prvi pogled čini se da rade gotovo sve - od seče trave i rastinja, preko izgradnji, sanacija i održavanja puteva. Na tenedrima nastupaju često sa Milenijum timom.

Kao većinski vlasnik, prema podacima Agencije za privredne registre, navodi se Nikola Malbaša.

Na prvi pogled, nema veza „Jadrana“ s istaknutim strukturama vlasti. Ipak, zanimljiva je činjenica da je Malbaša, bio i predsednik vaterpolo kluba Novi Beograd u kojem „vedri i oblači“ gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

Zvonkova veza

Nešto manje od Jadrana, "svega" oko 800 odsto, zaradila je firma “C&LC group”.

Ovo preduzeće se bavi izgradnjom puteva i dobijalo je poslove zajedno sa Inkopom, koji je u formalnom vlasništvu kontraverznog biznismena Zvonka Veselinovića. Zbog toga se C&LC povezuje sa njim.

Ovo preduzeće našlo se u centru pažnje javnosti kada je opozicija objavila navodno pismo vlasnika tabloida Objektiv Aleksandra Papića predsedniku Aleksandru Vučiću.  On u njemu objašnjava kako se sve izvlači novac za gradnju puteva.

Navodi da su u ceo proces umešani i kontroverzni biznismen Zvonko Veselinović, ministar Siniša Mali, Nebojša Stefanović i drugi, te da se preko ovakvih projekata novac sliva u partijsku kasu SNS.

Objašnjava i kako se razlika između tržišne i uvećane cene preusmeravala se na SNS i izvođače radova.

Upravo je firma “C&LC” jedan od izvođača.

Kako vlast uništava mala i srednja preduzeća

Ekonomski urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk upozorava da je ključni problem što se ovakvim kombinacijama u kojima se poslovi daju privilegovanim firmama uništava tržište.

"S jedne strane imate nenormalan rast, a s druge imamo brojna mala i srednja preduzeća koja rastu znatno sporije nego što bi realno mogli jer se njihovi poslovi daju drugima. Ceh ovakve politike ćemo na kraju svi platiti ", objašnjava Ćulibrk.