Smrznućete se zbog cena sladoleda ovog leta

U Srbiji je tokom 2021. godine proizvedeno 42.114 tona sladoleda, a godinu dana ranije 33.818 tona. To znači da je za period od dvanaest meseci ovaj segment industrije ostvario skok od 25 odsto, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS), piše biznis.rsŠto se tiče izvoza, Srbija je u 2021. godini izvezla 30.000 tona sladoleda u vrednosti od 63,5 miliona evra. Ova poslastica najviše se izvozila u zemlje regiona.Proizvodnjom sladoleda u Srbiji se bave ukupno 183 firme, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. Iako je pandemija korona virusa uticala na rad ovih preduzeća, brojke iz zvaničnih finansijskih izveštaja pokazuju da je celokupna delatnost ostvarivala sve bolje poslovne rezultate od 2019. do 2021. godine. Tako je ukupna dobit tokom 2019. iznosila 1,2 milijarde dinara, u 2020. godini 1,5 milijarde dinara, dok je 2021. dostigla čak 3,4 milijarde dinara.„Pre pandemije korona virusa i pre rata u Ukrajini nismo imali stagnacije, odnosno pada u poslovanju, što se može videti po našem širenju, odnosno lokalima koje smo otvarali sve do 2020. godine. Korona je dovela do drastičnog pada prodaje i proizvodnje. Od proglašenja vanrednog stanja počeli smo da radimo dostave i šaltersku prodaju, ali to ni blizu ne može da nadoknadi promet koji je potreban da bi poslovanje bilo pozitivno“, objašnjava za Biznis.rs jedan od vlasnika sladoledžinice Crna Ovca Ivan Živić.Tokom 2019. i 2020. godine, kako kaže, poslovali su u ozbiljnom minusu, ali su opstali zahvaljujući kreditima.„To je bio jedini način. Da nije bilo kredita ne bismo uspeli da opstanemo, ali ih sada vraćamo. Sa druge strane, ono što je mnogo više pogodilo naše poslovanje, a i ceo ugostiteljski sektor, jeste inflacija. Počelo je i da nestaje sirovina, a od nestanka šećera nama je mnogo veći problem bilo mleko. Mlekare sa kojima smo sarađivali počele su da gube saradnike, da proizvode znatno manje količine“, ističe naš sagovornik.Prema rečima Ivana Živića, stanje se sada stabilizovalo, tako da šećera, mleka i svih ostalih sirovina ima, ali je problem što su cene skočile i po nekoliko stotina procenata.„Recimo, nešto što je koštalo 300 dinara 2019. godine, sada košta i do 1.300 dinara. Zato smo morali malo da korigujemo cene, a verovatno ćemo morati i ponovo, jer se oseća i blagi pad prodaje u odnosu na vreme pre pandemije„, naglasio je Živić.