Pokrenut postupak protiv Srbije zbog rada TE Morava, do kraja godine obavezno gašenje i TE Kolubara: Termoelektrana kojoj je istekao rok emitovala četiri puta više zagađenja

Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Srbija se obavezala na poštovanje „Direktive o velikim ložištima“ koja propisuje maksimalne dozvoljene emisije sumpor-dioksida, azotnih-oksida i praškastih materija iz postrojenja poput termoelektrana i većih energana. Radi usklađivanja starijih postrojenja, koja ne mogu da postignu dovoljno niske satne emisije zagađujućih materija, uvedena su dva dodatna mehanizma.Jedan je poštovanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP) po kom se emitovano zagađenje ograničava na godišnjem nivou, a drugi je prestanak rada postrojenja po isteku 20.000 radnih sati počevši od 1. januara 2018. godine, ili najkasnije 31. decembra 2023. godine.

Dok većina elektrana u Srbiji podleže NERP-u, na spisku za gašenje našle su se TE Morava i TE Kolubara. Tako Kolubara sme da radi do kraja decembra, a TE Morava, izgrađena kod Svilajnca još 1969. godine, svoje sate je već potrošila.„U Srbiji je 2022. godine zastarela termoelektrana, Morava, radila skoro punim kapacitetom, prekršivši režim izuzeća najverovatnije već sredinom prošle godine, s obzirom na to da joj je krajem 2021. godine ostalo samo oko 3.000 od 20.000 radnih sati“, navedeno je u izveštaju Bankwatch mreže pod nazivom „Uskladiti i zatvoriti“. U izveštaju piše i da je prošle godine, na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast u emisijama zabeležen baš iz TE Morava. Ova elektrana je radila skoro dvostruko više sati nego 2021. godine pri čemu su njene emisije sumpor-dioksida povećane četiri puta, na 33.183 tone sa 8.174 u 2021. godini.

Čeka se obrazloženje iz Beograda

Sekretarijat Energetske zajednice je zbog toga Srbiji 20. septembra uputio uvodno pismo, čime je pokrenut spor. Zamenik direktora Sekretarijata EZ Dirk Bušle objašnjava za list „Nova“ da bi ovaj slučaj mogao da bude zatvoren na dva načina: ispunjavanjem obaveza zainteresovane strane, u ovom slučaju Srbije, ili usvajanjem odluke Saveta ministara Evropske unije.- Srbija ima dva meseca da odgovori na uvodno pismo. Ako odgovor ne bude dovoljan za rešavanje kršenja obaveza, Sekretarijat može da zatraži obrazloženo mišljenje (Reasoned Opinion), i u trećem koraku da slučaj iznese pred Savet ministara i zatraži njihovu odluku. Ukoliko su kršenja ozbiljna i uporna Savet ministara može da izrekne mere poput suspenzije prava glasa ili suspenzije pravila za nadoknadu - navodi Bušle za naš list.Da li Srbija sprema odgovor na pismo Sekretarijata nismo uspeli da saznamo ni od Ministarstva rudarstva i energetike, ni od Ministarstva zaštite životne sredine.Iz Elektroprivrede Srbije, na pitanja zašto TE Morava još uvek radi, kad će se desiti njeno gašenje i gašenje TE Kolubara, navode da je svetska energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini primorala mnoge države i njihove energetske sisteme da menjaju ranije usvojene planove i strateške okvire.„Radi obezbeđivanja energetske sigurnosti snabdevanja građana i privrede, bilo je neophodno da i naši kapaciteti budu angažovani više nego što je prvobitno bilo planirano i očekivano, a i u narednom periodu, dokle god traje energetska i finansijska neizvesnost i nestabilnost, naši proizvodni kapaciteti radiće na način da se obezbedi energetska sigurnost Srbije“, navedeno je u pisanom odgovoru EPS-a.

Još jedan postupak protiv Srbije

Ovo nije jedni otvoren postupak protiv Srbije zbog kršenja „Direktive o velikim ložištima“. Tokom 2021. godine Sekretarijat EZ reagovao je na kršenje NERP-a 2018. i 2019. godine kad su srpske termoelektrane emitovale i do šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenih.

Osim toga, u novembru 2022. godine je i Viši sud u Beogradu naložio je EPS-u da uskladi emisije sumpor-dioksida iz svih svojih termoelektrana na ugalj sa NERP-om. Sudski postupak pokrenuo je RERI i većim delom se zasnivao na dokazima o štetnom uticaju na zdravlje.Najnoviji podaci pokazuju da su u 2022. godini emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih NERP-om u Srbiji bile su 4,8 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti. Bile su niže nego u periodu od 2018. do 2020. godine, međutim ni blizu usklađenosti, a i porasle su u odnosu na 2021. Iz 14 blokova na ugalj emitovano je 261.207 tona sumpor-dioksida, dok je maksimalna vrednost za 2022. godinu postavljena na 54.575 tona.Na pitanje lista „Nova“ šta bi još trebalo da se desi kao bi EPS počeo da radi u skladu sa međunarodnim obavezama i zakonima Srbije programski direktor RERI-ja Mirko Popović kaže:- Evropska unija mora jasno i nedvosmisleno da kaže da stoji iza načela primene vladavine prava u energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu. Naš predlog je da kršenje ugovora konstatuje u godišnjim izveštajima o procesu pristupanja i to u klasteru jedan, gde se govori o vladavini prava i gde mu je mesto. EU se opredelila da su fundamentalni zahtevi na prvom mestu, a vladavina prava je fundamentalni zahtev u procesu evropskih integracija.

Zeleni put u magli

Iz EPS-a tvrde da postrojenje za odsumporavanje u termoelektrani „Kostolac B“ trenutno radi u punom kapacitetu, te da su tamo emisije sumpor-dioksida ispod gornjih graničnih vrednosti.„U završnoj fazi je izgradnja sistema za odsumporavanje u termoelektranama ’Nikola Tesla’ A i B, to su najveći ekološki projekti ’Elektroprivrede Srbije’. Cilj je smanjenje emisije sumpor-dioksida u elektranama u skladu sa standardima Evropske unije“, navode iz EPS-a za „Novu“.Pitanje šta će biti sa ostalim blokovima termoelektrana ipak ostaje bez odgovora.Savetnik direktora EPS-a za poslovni sistem Vladimir Šiljkut je početkom godine predstavio takozvani „Zeleni put EPS-a“, rekavši da je do 2035. godine u planu gašenje deset blokova u termoelektranama, ukupne snage 1.094 MW.Ovo bi značilo potpuni prestanak rada TE Morava, TE Kolubara A i TE Kostolac A, a nastavak rada sa smanjenim kapacitetom TE Nikola Tesla A (TENT A). Tako bi do 2035. godine EPS smanjio kapacitet postojećih termoelektrana, koje sada daju dve trećine domaće proizvodnje struje, sa 5.171 MW na 4.077 MW. U međuvremenu bi počeo sa radom treći blok u TE Kostolac B snage 350 MW, pa bi ukupna snaga iznosila 4.427 MW.Plan „Zeleni put EPS“ nigde nije objavljen, niti je deo javnih politika, a molbu da nam ga pošalju iz EPS-a odgovaraju da je u pitanju „interni dokument EPS koji je usklađen sa radnim scenarijima Integrisanog nacionalnog klimatskog plana“.BONUS VIDEO Zavod za javno zdravlje Šabac upozorava: Veliko zagađenje vazduha ujutru i uveče