U Gružanskom jezeru, iz kog 70 odsto Kragujevca dobija pijaću vodu, još od juna intenzivno „cvetaju“ cijanobakterije, koje bi mogle da ispuštaju toksine štetne po biljni i životinjski svet u vodi, ali i zdravlje ljudi koji jedu jezersku ribu, vodu koriste za piće, navodnjavanje ili napajanje stoke. Inače, reč je o gradu u kojem prema poslednjim rezultatima popisa živi 174.483 ljudi.
Da li toksina u vodi ima ili ne, odgovor ne znamo, jer analize koje bi to pokazale nisu rađene i nisu obavezne.
U najplićem delu Gružanskog jezera, koji se prostire od mosta prema takozvanom Knićkom polju, od kraja juna prisutno je intenzivno “cvetanje” cijanobakterija. One se uočavaju po površini vode u vidu prevlaka zelene ili plavozelene boje, zatim u samoj vodi i na vodenim biljkama, a posebno kao guste nakupine u plićim delovima, uz obalu, gde dospevaju nošene strujanjem vode. Zbog toga se jezerom i oko njega širi jako neprijatan, iritirajući miris, a posetioci prijavljuju nesvesticu i nagon na povraćanje.
„Dominantne su vrste Microcystis aeruginosa i Aphanisomenon flos aquae, koje su potencijalno toksične. Pre svega mogu da luče toksin mikrocistin, anatoksin, ali i saksitoksin, koji mogu da imaju uticaj na živi svet u vodi. Ukoliko su u velikim koncentracijama, mogu da dovedu do uginuća zooplanktona, ali i drugih krupnijih životinjskih organizama u vodi. Ukoliko su prisutni u dužem vremenskom periodu, mogu da se akumuliraju u tkivima, na primer riba“, objašnjava za list „Nova“ dr Snežana Simić, redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu i članica udruženja „Ekomar“.
Upozorava da takva voda ne bi smela da se koristi za napajanje životinja i na takvim jezerima, u vreme „cvetanja“, ne bi smele da se odvijaju različite sportsko-rekreativne aktivnosti, poput plivanja, jedrenja, kajakarenja.
– Zdravlje čoveka može da bude ugroženo ako pije vodu u kojoj ima toksina, ako koristi ribu u kojoj su se isti akumulirali ili čak povrće koje je zalivano „cvetajućom vodom“. Posebno opasno može da bude za ribolovce koji provode dosta vremena pored vode i na vodi i često koriste ribu, u čijem mesu su akumulirani toksini. Zdravstvene tegobe zavise od načina izloženosti i od prirode samih toksina. Mogu da se jave promene na koži, crvenilo, svrab, crvenilo oka, mučnine, vrtoglavice, povraćanje, gušenja, halucinacije, grčevi, promene na jetri – navodi naša sagovornica.
Naglašava da nije svako “cvetanje” cijanobakterija obavezno toksično:
– Toksičnost vrste zavisi od takozvanog soja, starosti jedinki, uslova u kojima se nalaze. Ali i čak kad nisu toksični sojevi u pitanju, pojava “cvetanja” je štetna. U uslovima “cvetanja” dolazi do smanjenja raznovrsnosti fitoplanktona, smanjenja providnosti vode, povećanja temperature vode, promene PH vrednosti, prilikom raspadanja biomase dolazi do oslobađanja neprijatnog mirisa, veće potrošnje kiseonika. U takvim uslovima, čak i kad nema toksina u vodi, može da dođe do uginuća živih organizama, ponekada i do pomora riba.
JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Kragujevca pitali smo da li su rađene sve potrebne analize kojima bi bilo utvrđeno jesu li prisutne alge u akumulaciji Gruža štetne po zdravlje ili ne. Odgovore još nismo dobili.
Profesorka Simić navodi da, s obzirom na to da skoro 70 odsto vode za grad Kragujevac stiže sa akumulacije Gruža, JKP “Vodovod i kanalizacija” godinama ulaže ne mala materijalna sredstva u monitoring kvaliteta vode i pre svega tehnologiju prerade vode, da bi proizveo zdravstveno ispravnu i bezbednu vodu.
Osim redovnih analiza, koje radi u skladu sa zakonskim obavezama, „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac kod ovlašćenih ustanova redovno ispituje zdravstvenu ispravnost vode i dosad nisu uočeni problemi. Međutim, analize koje bi pokazale da li u vodi postoje ili ne toksini, nisu obavezne.
PROČITAJTE JOŠ
Analize koje radi Agencija za zaštitu životne sredine jednom u četiri godine pokazuju da je ekološki potencijal akumulacije Gruža loš, pete klase, pre svega zbog stepena zastupljenosti cijanobakterija, što bi trebalo da bude „crveno svetlo“ za dodatna ispitivanja.
– Značaj cijanobakterija za procenu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti vode prepoznala je i Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Po preporukama SZO, potrebno je na osnovu brojnosti ćelija prisutnih cijanobakterija u mililitru vode, planirati dinamiku uzorkovanja i u skladu sa dobijenim vrednostima brojnosti uključiti i analize na prisustvo cijanotoksina. Te analize vode iz akumulacije Gruža do sada nisu rađene – navodi profesorka. Dodaje da naš zakon i podzakonska akta iz ove oblasti to zasada ne prepoznaju, što je velika greška.
– No, bez obzira što nemaju obavezu po zakonu, određena JKP „Vodovod i kanalizacija“, na primer na akumulacijama Barje, Ćelije i Vrutci, poznajući štetnost „cvetanja“ i opasnosti od toksina šalju uzorke vode u akreditovane laboratorije i proveravaju koncentraciju toksina. Na taj način znaju da je voda koja se distribuira bezbedna sa svih aspekata. Mislim da bi to trebalo da bude praksa i u JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac – poručuje dr Simić.
U Srbiji nema akumulacija koje imaju bolji ili dobar ekološki potencijal. Najveći problem je upravo „cvetanje“ cijanobakterija. Žaklina Živanović, iz Inicijative „Pravo na vodu“, autorka Studije slučaja „Kada su cvetali Vrutci“, objašnjava za list „Nova“ zbog čega najčešće dolazi do ove pojave.
– Retko koja akumulacija u Srbiji ima određene zone zaštite, obično nema planova upravljanja, time ni planskog osnova za zaštitu, što je slučaj i sa Gružanskim jezerom. Ali bez obzira na to, neke stvari su zdravorazumske i ne bi trebalo da se rade. U zonama zaštite prisutna je divlja gradnja – Gružasko jezero je preplavljeno vikendicama i splavovima koji nemaju rešene otpadne vode, pa se sve to izliva u jezero. Problem su, takođe, stočarske i poljoprivredne aktivnosti kojih ne bi smelo da bude u zonama sanitarne zaštite, zatim neregulisan ribolov. To sve dovodi do zagađenja, tj. cvetanja – kaže Živanovićeva.
Dodatni problem je to što se Gružansko jezero nalazi na teritoriji opštine Knić, koja se iz njega ne snabdeva vodom.
– Knić treba da uredi upravljanje ovim jezerom i ne vidi nikakav interes da ga čuva za vodosnabdevanja, već ga posmatra kroz turizam. Taj konflikt je rešiv ako bi se poštovao Zakon o vodama, koji kaže da je prioritet voda za piće. Međutim, ne postoji nacionalno telo koje će to da „preseče“. Time bi mogli da se bave JVP „Srbijavode“ ili Direkcija za vode – poručuje.
Trenutno jedina akreditovana laboratorija za analizu cijanotoksina je u okviru Instituta za javno zdravlje „Batut” u Beogradu, gde su doskora mogle da se urade analize samo na prisustvo mikrocistina.
– Potrebno je obezbediti sve uslove da se rade analize na veći broj toksina koje potencijalno mogu da luče cijanobakterije, prisutne u uzorcima vode. Za to su potrebna materijalna sredstva za opremanje laboratorija i zapošljavanje odgovarajućeg kadra – kaže dr Simić.
– Ukoliko se u akumulacijama namenjenim vodosnabdevanju utvrde koncentracije toksina koje su opasne po zdravlje ljudi, može da se zaustavi snabdevanje vodom. Postoje tehnološke metode kojima voda može da se prečisti, ali svaka od njih ima i određene nedostatke – kaže prof. dr Snežana Simić.
Zbog ove pojave u akumulacijama Ćelije (odakle pre svega piju vodu građani Kruševca) i Vrutci (odakle se vodom snabdevaju Užičani) dolazilo je do zabrane korišćenja vode i po nekoliko nedelja i meseci. Sličan razvoj događaja može da se desi i sa akumulacijom Gruža i sa građanima Kragujevca.
BONUS VIDEO Susret sa prirodom u eko parku kod Beograda: Nekad deponija, a sada životinje, jezero i voćnjaci u podnožju Avale
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare