Sekretarijat evropske energetske zajednice pokrenuo je postupak protiv Srbije zbog kršenja "Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje" u slučaju termoelektrane Morava, koja nastavlja da radi uprkos isteku njihovog ograničenog veka trajanja.
Prema planu na koji se obavezala Srbija, TE Morava je trebalo da posle 1. januara 2018. godine radi 20.000 sati. Posle toga trebalo je da usledi zatvaranje elektrane ili prebacivanje na druge energente.
Kako se navodi u saopštenju Energetske zajednice takva postrojenja mogu ostati u pogonu samo ako ispunjavaju strože standarde „Direktive o industrijskim emisijama“, što nije slučaj za TE Morava, koja je 2022. godini „dostigla kraj ograničenog životnog veka“, piše N1.
Tim povodom Sekretarijat zajednice je uputio uvodno pismo u vezi sa njenim kršenjem.
Pomenuta direktiva Evropske unije odnosi se na ograničenja emisije sumpor-dioksida (SO2), azotnih-oksida (NOx) i prašine iz velikih ložišta ili elektrana. Prema Direktivi omogućava se pojedinim elektranama na fosilna goriva da iskoriste limit od 20.000 radnih sati najdalje do kraja 2023. godine. Posle toga mogu da nastave da rade samo ako ispunjavaju standarde propisane EU Direktivom o industrijskim emisijama (Industrial Emissions Directive – IED).
TE „Morava“ u Svilajncu, izgrađena 1969. godine na bazi otpadnog uglja iz podzemne eksploatacije. Poseduje blok instalisane snage 125 mega vata (MW) koji je prošle godine proizveo 560 gigavar časova (GWh) ili 1,8 odsto ukupne proizvodnje EPS-a.
Elektroprivreda Srbije (EPS) namerava da od 2025. do 2035. godine u svojim termoelektranama ugasi 10 blokova, ukupne snage 1.094 MW, navedeno je u EPS-ovom planu Zeleni put.
To bi trebalo da znači prestanak rada TE Morava, TE Kolubara A i TE Kostolac A, a nastavak rada sa smanjenim kapacitetom TE Nikola Tesla A (TENT A), piše N1.
Rezultat zatvaranja blokova, kako je rekao Šiljkut, biće smanjenje emisionog faktora sa 0,86 tona CO2 po MWh u baznoj 2019. na 0,51 tonu u 2035. godini.
***
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar