Pitali smo stručnjake kada bi kamate na stambene kredite mogle da padnu: Ovo su njihove prognoze

Tržište nekretnina u Srbiji zabeležio je strmoglavi pad – za godinu dana, prodaja stanova opala je za skoro 35 odsto u Novom Sadu, za 21,5 u Beogradu, 15,3 u Nišu i 12,8 procenata u Kragujevcu.

Takođe, cene nekretnina u starogradnji su, u nekim delovima prestonice, pale i za 10 odsto, a agenti očekuju da se trend pada nastavi i u 2024. godini.Sa druge strane, kamate na stambene kredite, koje su vrtoglavo rasle u prethodnom periodu, ograničila je Narodna banka Srbije. Odredila je da nominalna kamatna stopa do kraja 2024. godine ne može da bude veća od 4,08 odsto za varijabilne, odnosno 5,03 za fiksne kamate. To važi za slučaj da ste podigli kredit pre jula 2022. Ako ste to učinili kasnije, najniža kamata (sa euriborom) je oko pet odsto.

Blagi pad moguć tek u prvoj polovini 2024.

Ovo su visoke kamatne stope, ako se uzme u obzir da su se pre nekoliko godina korisnici stambenih kredita mogli zadužiti i po kamati od svega 2,5 odsto.Oni kojima su rate kredita drastično skočile, sada se pitaju da li bi, tokom ograničenja NBS, moglo da se desi da kamate padnu ispod propisanog maksimuma, imajući u vidu dešavanja na tržištu.Profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić kaže za Nova.rs da ove želje dužnika ipak teško mogu da se ostvare, s obzirom na to da zamrznute kamate čini euribor i fiksna bankarska marža od najviše 1,1 odsto.“Da bi se desilo smanjenje kamata, euribor bi morao da padne na manje od jedan odsto, a sada je oko četiri, što nije realno da se desi tako naglo”, kaže dr Grubišić.Napominje da bi blagi pad mogao da se desi tek u drugoj polovini 2024. godine. Konkretno, tada bi moglo da dođe do trenda pada, ali i ako se to desi, neće biti nikakvih naglih promena.“Kao što se i rast euribora dešavao postepeno, tako će i pad da se desi postepeno. Ne može to preko noći”, kaže Grubišić.

Ipak, naš sagovornik ističe da će promene biti toliko blage, da korisnici kredita neće moći odmah ni da ih osete, jer se obračuni rata vrše na tri ili šest meseci.“Prema svim prilikama, ovakve kamate ćemo imati do kraja 2024. godine”, zaključuje naš sagovornik.

Pesimistične prognoze profesora Savića

S druge strane, prognoze dr Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu, daleko su pesimističnije.Kako dr Savić kaže za Nova.rs, nije siguran da će dužnici dočekati vest o padu kamata tokom naredne godine, prvenstveno jer, iako inflacija u Evropi slabi, njega ne bi začudilo da se desi preokret, pa ona ponovo počne da raste.“Situacija sa energentima je problematična, tu je i veliki sukob na Bliskom Istoku, pa može da se desi da ‘eksplodira’ cena nafte. Čak i da se to ne desi, jednostavno ništa ne ukazuje na tako radikalno smanjenje inflacije, a i kamata. Novca nema dovoljno, a ovakva ekonomska situacija se neće promeniti preko noći”, kaže Savić.

Upitan šta treba da se desi da bi se smanjile kamate, Savić kaže da treba da se vratimo u period od pre šest ili sedam godina, pre pandemije.“Tada je svet bio u većoj ravnoteži nego sada”, zaključuje naš sagovornik.

Kolike su sada kamate?

NBS je ograničila kamate, koje od oktobra ove, pa do 31. decembra 2024. godine neće moći da rastu. Oni dužnici koji su podigli kredit pre jula 2022, neće imati nominalnu kamatnu stopu veću od 4,08 odsto.

Za dužnike koji su podigli kredit od jula 2022. do oktobra 2023, imaće ratu iz prvobitnog plana otplate, koju su ugoovrili prilikom podizanja kredita.Za one koji podignu kredit posle oktobra 2023, na euribor se dodaje bankarska marža od 1,1 odsto.Kod kredita sa fiksnom kamatom, nominalna kamatna stopa može da bude najviše 5,03 odsto.Kamatne stope kredita u evrima grade se od euribora, kamate po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac i bankarske marže.U Srbiji, euribor je najčešće tromesečni ili šestomesečni.Ako je rata kredita vezana za tromesečni euribor, kamata se računa tako što se na bankarsku maržu dodaje vrednost euribora na dan 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra.Ako je u pitanju šestomesečni euribor, kamata se računa na osnovu njegove vrednosti 30. juna i 31. decembra.Bez obzira na to kada se menja rata, visina samog euribora menja se gotovo svakodnevno. Sadašnja vrednost tromesečnog euribora je 3,962, a šestomesečnog 4,058 odsto.BONUS VIDEO Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić: Život u Srbiji postaje sve skuplji