Rat u Ukrajini ulazi u novu fazu: Ovo su tri opcije koje su ostale Putinu

„Ne, nema kompromisa“

Prema navodima izvora bliskih Kremlju, Putin je uveren da ruska vojska može da zauzme čitav Donbas do jeseni. Nekoliko sagovornika „Fajnenšel tajmsa“ tvrdi da su ga najviši ruski komandanti ubedili kako je ukrajinska odbrana iscrpljena i da je moguće ostvariti odlučujući proboj. Posle toga, plan Moskve bio bi da dodatno proširi teritorijalne zahteve prema Ukrajini.

„Pokušavao sam da ga nagovorim da zaustavi rat na sadašnjim linijama fronta. Ali on stalno govori: ‘Ne, oko ovoga ne mogu pristati na kompromis’“, rekao je jedan izvor upoznat sa razgovorima u Kremlju za „Fajnenšel tajms“.

To pokazuje koliko je Putin postao opsednut Donbasom. Iako je ranije privatno nagoveštavao da bi mogao da prihvati zamrzavanje fronta, sada veruje da Rusija još može da izdejstvuje vojnu pobedu. Sledeći korak, prema procenama ukrajinske obaveštajne službe koje citira britanski list, bio bi zahtev da Ukrajina preda i Hersonsku i Zaporošku oblast, koje je Rusija formalno anektirala 2022. godine, ali ih nikada nije potpuno osvojila.

Ukrajinski dronovi menjaju rat

Problem za Kremlj je što rat na terenu više ne izgleda kao 2024. godina. Rusko napredovanje praktično je usporeno do minimuma, dok ukrajinski dronovi nanose ozbiljne udare duboko iza fronta. „Ekonomist“ je nedavno ocenio da „Ukrajina ponovo okreće rat u svoju korist“, a ukrajinske snage sve češće gađaju skladišta municije, logistiku i rafinerije čak hiljadu kilometara od linije sukoba.

Rusija je zbog toga prinuđena da menja taktiku. Prema pisanju RBC Ukrajina, Moskva sada više gađa ukrajinsku vojnu industriju, fabrike dronova i skladišta goriva nego energetsku infrastrukturu koju je masovno napadala tokom zime.

Situacija je dodatno neprijatna za Moskvu jer Rusija, prema procenama nezavisnih ruskih medija Meduza i Mediazona, ima najmanje 352.000 poginulih vojnika od početka invazije. Holandska obaveštajna služba procenjuje da su ukupni trajni ruski gubici čak 1,2 miliona ljudi, uključujući ranjene i nestale.

Upravo zbog toga se sada sve češće govori o tome koje su realne opcije ostale Putinu, a neke od njih je naveo EUObserver.

Opcija broj jedan: nova ofanziva

Prva mogućnost jeste nastavak rata uz novu strategiju udara. Rusija pokušava da uništi ukrajinsku vojnu proizvodnju i logistiku kako bi usporila rast ukrajinske odbrambene industrije, posebno proizvodnju dronova koji su postali najveći problem za rusku vojsku.

Istovremeno, Putin i dalje veruje da bi ruska vojska mogla da slomi ukrajinsku odbranu u Donbasu i time natera Kijev na ustupke.

Opcija broj dva: masovna mobilizacija

Druga opcija jeste nova velika mobilizacija. Ukrajinski izvori tvrde da Rusija već mesecima gubi više vojnika nego što uspeva da regrutuje novih, zbog čega Kremlj razmatra mogućnost mobilizacije dodatnih 300.000 ljudi, slično kao 2022. godine.

„Rusija planira novu mobilizaciju ako proceni da rat mora da traje još godinu ili dve“, rekao je za RBC Ukrajina Andrej Kovalenko iz ukrajinskog Centra za borbu protiv dezinformacija.

Međutim, to bi bio veoma rizičan potez. Nova mobilizacija mogla bi ozbiljno da pogodi rusku ekonomiju koja već pokazuje znake iscrpljenosti, ali i da izazove novo nezadovoljstvo u ruskom društvu.

Opcija broj tri: Belorusija

Treća mogućnost jeste veće uključivanje Belorusije u rat. Za sada Aleksandar Lukašenko odbija direktan ulazak svoje vojske u sukob, ali prema ukrajinskim izvorima ruska armija već koristi belorusku teritoriju za upravljanje dronovima i logistiku.

Ukrajinski graničari poslednjih nedelja primećuju novu vojnu aktivnost uz granicu sa Belorusijom, uključujući izgradnju kampova i logističkih baza.

Ipak, ni ta opcija ne garantuje uspeh. Zapadni vojni zvaničnici smatraju da Rusija više nema kapacitet za veliki prodor poput onog iz februara 2022. godine.

Tramp, izbori i novi pritisak

Zapadni zvaničnici veruju da bi važnu ulogu mogli da odigraju i američki izbori. Bivši specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu Kurt Volker ocenio je da se Rusija nalazi u sve težoj situaciji i da „vreme radi protiv Putina“.

Istovremeno, Kijev strahuje da bi administracija Donalda Trampa mogla da poveća pritisak na Ukrajinu da prihvati nepovoljan prekid vatre i odustane od delova Donbasa.

Prema sagovornicima „Fajnenšel tajmsa“ koji učestvuju u tajnim pregovorima o završetku rata, Putinove stvarne ambicije možda su mnogo veće od Donbasa. Oni tvrde da Kremlj i dalje sanja dominaciju nad čitavom istočnom Ukrajinom, pa čak i osvajanje Odese i Kijeva.

„Neće zauzeti Zaporožje, neće zauzeti Herson. Ali zapamtite da je plan oduvek bio zauzeti Kijev. Zadatak je postavljen i mora biti izvršen“, rekao je jedan izvor za „Fajnenšel tajms“.

Ipak, upravo tu leži najveća dilema za Kremlj. Što rat duže traje, to Rusija postaje ranjivija – ekonomski, vojno i politički. Popularnost Putina polako opada, ruska ekonomija trpi sve veći pritisak, a Ukrajina postaje tehnološki sve opasniji protivnik.