Dok građani Srbije jedva spajaju kraj s krajem, zbog svih poskupljenja koja su ih zadesila u prethodne dve godine, ministar finansija Siniša Mali pronašao je način da ih ubedi da situacija ipak nije tako strašna – inflacija, kako kaže, u oktobru je bila 8,5 odsto. Nije se pohvalio činjenicom da je, kada je hrana u pitanju, već sve previše poskupelo, te bez obzira na to šta kažu zvanični podaci, većina građana ovo slabljenje ne oseti. Tako se možda retko ko seća da je pre samo godinu dana, kilogram svinjetine koštao 750, dok sada košta 920 dinara.
Sa septembarskih 10,2 odsto, inflacija je u oktobru usporila na 8,5 odsto – tako bar kaže Siniša Mali.
Prema njegovim rečima, to je znak da je akcija “Bolja cena”, u kojoj je tridesetak proizvoda sniženo, dala rezultate. Međutim, stručnjaci za „Novu“ objašnjavaju da nisu saglasni sa Malim. Prema rečima dr Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta, svakako da “Bolja cena” ima uticaj na kretanje inflacije, ali nikako ne odlučujući.
Razlog za to vrlo je jednostavan.
PROČITAJTE JOŠ
Kako objašnjava dr Savić, u okviru akcije sniženo je 36 proizvoda, dok je neuporedivo više proizvoda koje potrošači u Srbiji svakodnevno koriste, a koji su poskupeli.
“Ne mora da znači da predstavnici vlasti lažu kada kažu kolika je inflacija, već je metodologija izračunavanja inflacije nezahvalna. Prate se cene i pravi se uzorak koji je nepouzdan, jer od svih tih proizvoda, građani neke koriste svakodnevno, a neke gotovo nikada”, objašnjava sagovornik našeg lista.
Realan efekat ove akcije videće se tek sledeće godine, kada ona više ne bude važila, smatra Savić.
“Ako inflacija i tada bude slabila, to je onda znak da su ključni neki drugi faktori, a ne samo ovo”, kaže Savić, dodajući da je ovo scenario koji je očekivan.
On kaže da bi, jedino ako bi inflacija počela opet da raste, to značilo da je “Bolja cena” bila ključ njenog slabljena, ali ovaj scenario ne vidi kao realan.
Da “Bolja cena” nema veliki uticaj na slabljene inflacije kaže i ekonomista dr Ljubomir Madžar.
“Pitanje je koliko je učešće tih proizvida u ukupnom robnom fondu. Ja to ne znam, ali sam uveren da je relativno malo, što znači i da su odredili da cena tih proizvoda bude nula dinara, to opet ne bi bio ključni razlog za slabljenje inflacije”, kaže dr Madžar.
Madžar kaže i da ove mere mogu da donesu kratkoročne rezultate, ali dugoročno nisu dobre. Naime, u Srbiji, ali i celom svetu, postojale su akcije u kojima je država ograničavala cene, ali one su se uglavnom završavale ogromnim poskupljenjima.
“Država ne služi da određuje cenu parizera, ona ima druge stvari kojima treba da se bavi”, kaže Madžar za “Novu”.
A da građanima ne znače mnogo zvanični podaci i brojke koje iznosi Siniša Mali, govore cene na rafovima, jer možda one rastu sporije nego pre godinu dana, ali i dalje rastu.
I dosad su svakako već dovoljno porasle. Pogotovo cene namirnica koje građani svakodnevno koriste.
Na primer, kilogram svinjskog buta pre godinu dana koštao je 750, dok danas košta 920 dinara. Poskupelo je ulje, sa 142 na 152 dinara, jogurt sa 165 na 175, jaja sa 230 na 240 dinara.
Potom je, za 20 dinara, poskupeo pileći file.
Iako možda deluje da ovo nisu drastična poskupljenja, činjenica je da su upravo tokom čitave 2022. godine svi proizvodi i previše poskupeli.
Tako više nema mleka za 120, kilograma svinjetine za 700, jer sada košta i do 1.200 ili krompira za 60 dinara, jer sada ide i do 150 – a to nam je sve donela godina za nama, te je jasno da nije važno da li sada cene rastu, kada su dosad već dovoljno porasle.
A ima i mnogo drastičnijih primera, što potvrđuju i zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku. Jaja sada koštaju i po 25 dinara po komadu, a kilogram krompira ide i do 150. I junetina u proseku košta 1.300 dinara po kilogramu.
BONUS VIDEO Poskupljenjima nema kraja: Dok vlast upućuje na mere štednje, građani kažu – sve je gore
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare