Podeli
Foto: Bogdan Kurylo / Alamy / Alamy / Profimedia

Koliko će zaposleni, koji zbog zaražavanja koronavirusom odu na bolovanje, primati na ime zarade, zavisi isključivo od - poslodavca. Po zakonu, iznos plate ne može da bude manji od 65 odsto onoga što inače primaju. U slučaju da je radnik na minimalcu - gazda će morati da mu isplati celu platu. Isto važi i za zdrave, koji moraju u kućni karantin.

Pitanje visine zarade za radnika obolelog od kovida 19 ili onoga koji mora da bude u izolaciji zbog sumnje da je pozitivan na koronavirus, postavljalo se još od početka vanrednog stanja. I nije se odmaklo dalje od – preporuke.

Suština je u sledećem: Zakon o radu propisuje da se u slučaju “privremene sprečenosti za rad” radniku isplati ne manje od 65 odsto zarade.

S obzirom da je istim tim zakonom garantovana najniža zarada u visini minimalca, radnici koji rade za 30.000 dinara, neće moći da prime manje od toga.

“Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada”, navodi se u Zakonu.

Foto: EPA-EFE

Ukoliko se na bolovanje ide zbog povrede na radu, naknada je sto odsto proseka u prethodnih 12 meseci.

Pitanje bolovanja posebno se postavljalo kada je reč o medicinskim radnicima, kojima rizik od inficiranja koronavirusom, praktično, predstavlja opasnost kojoj su izloženi obavljajući svoj redovan posao.

Vlada Srbije je 3. aprila, tokom vanrednog stanja, usvojila Zaključak kojim se “preporučuje poslodavcima da izmene ugovor o radu tako da zaposlenima koji odsustvuju sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti kovid 19, ili zbog mere izolacije, ili samoizolacije, obezbede pravo na naknadu zarade u visini od sto odsto”.

Ovo je, naravno, važilo samo u slučaju da se koronavirusom inficiraju obavljajući svoje “poslove  i radne zadatke” ili im je zbog službene dužnosti i kontakata sa zaraženima naložena mera izolacije ili samoizolacije.

Ovaj Zaključak Vlada je donela kako bi se omogućila isplata zarada u celosti prvenstveno lekarima, medicinskim tehničarima, medicinskom osoblju, pripadnicima vojske i policije.

Kakva je sada situacija, da li je Zaključak donet tokom vanrednog stanja i dalje na snazi, do momenta objave ovog teksta nadležni u resornom Ministarstvu rada – nisu odgovorili.

Lakše do bolovanja

Novi, izmenjen Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji je stupio na snagu u petak, 13. novembra uveo je dve kategorije ograničenja kretanja građana, kada je reč o posebnim merama za zaštitu stanovištva. To je kućna izolacija i karantin u kućnim uslovima.

Novina je što će zaposlenima izricanjem mere karantina u kućnim uslovima automatski biti otvoreno bolovanje, bez dodatne papirologije, što je bio veliki problem tokom vanrednog stanja – kako zdrava osoba da otvori bolovanje tokom neprekidnog boravka u svom domu.

Sada će, praktično, rešenje sanitarnog inspektora o određivanju ovakve mere karantina biti važeća potvrda za otvaranje bolovanja.

Zakon, inače, pravi razliku između “kućne izolacije” i “karantina u kućnim uslovima”, a osnov je, praktično – zdravstveno stanje osobe koja mora da poštuje ovu meru.

Tako u kućnu izolaciju idu inficirani građani, a u karantin u kućnim uslovima idu zdravi ljudi koji su bili u kontaktu sa inficiranima.

Zakon, podsetimo, definiše kućnu izolaciju kao “protivepidemijsku meru izdvajanja, u kućnim uslovima, inficiranih osoba bez simptoma ili sa manifestnom bolešću koja ne zahteva lečenje u bolnici, tokom perioda zaraznosti, na način da se spreči ili ograniči direktni, odnosno indirektni prenos, odnosno mogući prenos infektivnog agensa na druge osobe”.

Karantin u kućnim uslovima je, s druge strane, mera “ograničavanja aktivnosti radi praćenja zdravstvenog stanja kontakata, tj. zdravih osoba koje su bile izložene slučaju zarazne bolesti tokom perioda njegove zaraznosti, sa ciljem da se spreči širenje zarazne bolesti”.

Zakon u posebne mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti ubraja i karantin (dakle ne samo onaj u kućnim uslovima), što je i do sada bilo predviđeno ovim zakonom.

Inače, kršenje karantina u kućnim uslovima kažnjavaće se novčanom globom od 50 do 150.000 dinara.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar