Javnost u Srbiji, a pogotovo Obrenovčane, polovinom oktobra uznemirila je vest o pogibiji dvojice radnika u kineskoj fabrici „Mei Ta Europe“, koja ima pogon upravo u ovoj beogradskoj opštini. Pored toga što su uslovi za rad očigledno veoma nebezbedni, ova kompanija, kako svedoče radnici, doslovno eksploatiše svoje zaposlene, koji rade i po šest noćnih smeni zaredom. Obrenovčani tvrde i da svakodnevno osećaju nesnosni smrad, jer fabrika ne poštuje ekološke standarde. A sve to platila je država – dala je 21 milion evra, poklonila zemljište, a opština Obrenovac obezbedila im je i besplatne komunalne usluge.
Pre svega nekoliko nedelja, 18. oktobra, u pogonu kineske fabrike Mei Ta u Obrenovcu, jedan radnik (43) je poginuo kada je na mašini „Tocilo“ došlo do pucanja kamena, dok je njegov kolega (22) teško povređen. Preminuo je tri dana kasnije. Rukovodstvo ove fabrike, koja se bavi proizvodnjom delova za automobilsku industriju reklo je da se „ovakav akcident nikada nije desio u drugim zemljama“ u kojima postoje pogoni, te da su na rasvetljavanju slučaja uključene sve nadležne institucije.
Radnici su nastavili da rade kao da se ništa nije desilo, a do danas nema zvaničnih informacija o tome kako je došlo do kvara na mašini i ko je odgovoran.
Kako za „Novu“ kaže Darko Pavličić iz udurženja „Za naš Obrenovac“, radnici nemaju nikakve informacije o posupanju institucija u ovom slučaju. Kako kaže, između 2.500 i 3.000 ljudi radi u ovoj fabrici, a to što se desilo, tragedija je za sve.
„Prema mojim informacijama, porodicama poginulih radnika i dalje niko nije pomogao na pravi način. Obojica su imali decu i mi tražimo da se makar njima omoguće stipendije, barem dok se školuju“, kaže Pavličić.
Radnici kinske fabrike na posao sada dolaze kao da se ništa nije desilo, a pritom rade u krajnje nehumanim uslovima. Pavličić kaže da, iako zaposleni rade u „standardnim“ smenama, od po osam sati, oni često rade i po šest noćnih smena zaredom. Prema njegovom mišljenju, takav raspored rada poptuno je neprimeren.
PROČITAJTE JOŠ
„Da li neko posle šest noći, koje je proveo radeći od 22 do šest časova ujutru, može normalno da funkcioniše? To su teški poslovi, nije prihvatljivo da se tako radi“, kaže naš sagovornik.
Još jedno „gaženje“ prava radnika odnosi se na sindikalno organizovanje.
Naime, u fabrici u kojoj radi oko 3.000 ljudi, bilo bi očekivano da postoji sindikat radnika, ali njega nema.
„Radnici kažu da postoje pritisci i da ne smeju da se sindikalno angažuju“, kaže Pavličić.
A da bi se uopšte zaposlili u „Mei ti“, građanima se ne traži stručnost. Kako za „Novu“ kaže Obrenovčanin i sekretar udruženja građana „Socijalistički pokret Srbije“ iz ove beogradske opštine, Dragoslav Mršević, zapošljavanje u ovoj kineskoj fabrici počinje prijavljivanjem u opštinskim kancelarijama preko spiskova lokalnih članova SNS-a.
„Neki tvrde da je prva linija rukovodilaca selektovana preko SNS preporuka“, kaže naš sagovornik.
On takođe ima saznanja o tome da su uslovi rada u mnogim delovima livnice „neljudski“, norme koje se zadaju radnicima su prevelike, a ako se ne ispune, odbija im se od plate.
„A da bi se ispunile norme radnici ulaze u vrlo opasne i rizične situacije po njihovo zdravlje i bezbednost. Mnogi ne mogu da izdrže, napuštaju i dolaze drugi, a za neke poslove postoji stalna potreba, tu su uslovi rada očajni“, kaže naš sagovornik.
Dodaje da zaposleni rade u atmosferi straha.
Naime, još jedan u nizu problema koje pravi ova fabrika je činjenica da se ne poštuje nijedan ekološki standard. Studija uticaja na životnu sredinu, prema Pavličićevim informacijama, još uvek ne postoji, jer Ministarstvo zaštite životne sredine nije dalo saglasnost.
„Bukvalno godinama, a pogotovo leti, mi osećamo nesnosan smrad metala. Oseća se i danju i noću, svesni smo da to ugrožava naše zdravlje. Najtužnije od svega je što mi ni ne znamo šta tačno smrdi“, kaže Pavličić.
On za naš portal objašnjava da ne postoje nikakve merne stanice, te da Obrenovčani uopšte ne znaju koliko je zagađenje štetno. Takođe, fabrika ne poseduje odgovarajuće filtere, iako je još bivši predsednik optšine Obrenovac Miroslav Čučković obećavao da će ih biti. Zbog toga udurženje „Za naš Obrenovac“ traži filtere, ali pre toga, postavljanje mernih stanica. Na taj način saznali bi koliko su opasni neprijatni mirisi koje svakodnevno osećaju.
„Živimo u mraku i smradu, sve dok ne dune vetar ili padne kiša. Ljudi se žale i na zdravstvene probleme Domu zdravlja. Mi već svakako imamo problem i sa elektranom i deponijom, pa još i fabrika. Ne znamo šta udišemo“, kaže Pavličić.
Mršević kaže da se najverovatnije otrovni, gasovi neprijatnog mirisa, ispuštaju najčešće noću.
„Obrenovac je potpuno zagušen nepodnošljivim smradom koji veoma smeta i najzdravijim osobama. Najteže pada to što svi znaju da nas Mei ta zasipa sa otpadnim materijama, a nadležni koji bi trebalo da reaguju ćute i zahvaljujući tom ćutanju, pomalo od svake izlivene materije ostane u plućima sivh građana Obrenovca“, kaže Mršević.
Ulje na vatru doliva i činjenica da su država Srbija i opština Obrenovac mnogo toga dali ovom kineskom investitoru.
Konkretno, u pitanju su subvencije za 770 radnih mesta koje je Mei Ta trebalo da popuni do 2021. godine, u iznosu od čak 21 milion evra.
Potom, kineski investitor dobio je još jedan velikodušni poklon – čak 14 hektara zemljišta, za koje nisu platili ni dinar.
Dodatnih 16 hektara platili su manje od tržišne cene. Uz to su dobili besplatno infrastrukturno opremanje zemljišta, ojačanje vodoutvrde na Savi i finansiranje učenika na praksi.
Pored toga, u Okvirnom sporazumu o investiranju između Srbije i kineskih partnera iz 2015. godine, navodi se da će fabrika tri godine imati pravo na besplatnu vodu i odnođenje smeća. Prošlo je više od tri godine, a oni i dalje ne plaćaju ove usluge.
Naime, opština Obrenovac je budžetom za tekuću 2023. godinu namenila tačno 12.862.478 dinara, odnosno nešto više od 109.000 evra upravo za pokriće troškova vode, kanalizacije i odnošenja smeća za fabriku.
„A Mei ta je sve to Obrenovcu i Obrenovčanima uzvratila potpunim ignorisanjem svih ekoloških standarda, kršenjem radno pravnih regulativa i jako lošim odnosom prema zaposlenima“, zaključuje Mršević.
A od nadležnih Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva za rad, pri kojem je i nadležna inspekcija, do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovore na pitanja koja smo uputili, a koja se odnose na preuzimanje odgovornosti za pogibiju radnika, katastrofalne uslove rada, ali i ekološku katastrofu u Obrenovcu.
BONUS VIDEO Radniku zid od 30 metara zatrpao nogu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare